понедељак, 21. октобар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас се обележава Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. Велики школски час у Шумарицама – сећање на стрељане цивиле, ђаке и наставнике
Хроника

Данас се обележава Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. Велики школски час у Шумарицама – сећање на стрељане цивиле, ђаке и наставнике

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 21. октобар 2024.

 Пре 83 године у крагујевачким Шумарицама стрељано је око 3.000 недужних грађана, међу којима је било и око три стотине ђака и наставника. У Србији се 21. октобар обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.

Стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године - један је од највећих ратних злочина немачке војске у Другом светском рату на територији бивше Југославије. Тог дана су немачке окупационе снаге у Крагујевцу стрељале око 3.000 недужних цивила, међу којима и око 300 ђака и наставника тадашње Мушке гимназије.

Сто за једног

Стрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука Вермахта.

Одмазду су Немци отпочели већ у недељу, 19. октобра, у селима Маршићу, Илићеву, и Грошници. Тада је, према историјским изворима стрељано 416 мештана. Ипак, 416 мештана није било ни близу квоте које су Немаци тада написали: "100 за једног". 

Да би испунили ту квоту, они су 20. октобра почели да хапсе градане Крагујевца и да их 21. октобра стрелају.

Хапсили су Крагујевчане по улицама, кафанама, школама.

Скоро да нико није покушао да побегне, плашећи се последица за своје породице, Немци су се послужили триком да је све због замене личних карата.

Ухапшене људе су затворили у касарну "Танаско Рајић" и одатле их одвели на стрељање 21. октобра.

За три дана је стрелано око 3.000 људи, а међу њима и много деце и то не само у Крагујевцу него и у Јадру и Краљеву.

Крагујевачка трагедија је, како историчари посматрају, била позната у Другом светском рату пошто се десила и готово одмах је постала симбол страдања деце и цивилизације у данашњем Југославији у Другом свету. 

Крвава бајка

Спомен парк "Крагујевачки октобар", у оквиру ког је и музеј "21. октобар", као и песме Десанке Максимовић "Крвава бајка" чувају сећање на стрељане грађе.

"Камени спавач" у Спомен-парку "Крагујевачки октобар"

У Музеју "21. октобар" су, између осталог, изложене личне ствари страдале деце - капе, ђачке књиге, ордни, документа, све оно што су имали код себе када су стрелани. 

Прво окупљање породица и родбине настрадалих у Шумарицама одржано је 1944. године.

Спомен-парк "Крагујевачки октобар" основан је 1953. године са жељама да чува спомен на стрелану децу и грађанство, да негује културу сећања и шири идеју мира и толерантне промене и у историји.

Велики школски час крај споменика стреланих ђака и професора одржавања се од 1971. године.

(РТС)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер