Danas: Referendumskim izjašnjavanjem učenika okončana blokada Pete beogradske gimnazije. Vlast se opredelila za taktiku iscrpljivanja, inaćenja i kažnjavanja što se pokazalo uspešnim

Referendumskim izjašnjavanjem učenika, posle pet nedelja okončana je blokada Pete beogradske gimnazije.

Vlast je uspela da pobedi svoju omladinu i njihove nastavnike i po ko zna koji put pokaže da najbolje igra na terenu pretnji, ucena, razjedinjenosti i manjka solidarnosti društva da se stane na put pojavama koje dodatno ugrožavaju ionako razoren domaći obrazovni sistem.

Da se razumemo, nije Danka Nešović jedina osoba koja ne bi trebalo da bude rukovodilac obrazovne ustanove niti je aktuelni ministar jedino loše kadrovsko rešenje na čelu Ministarstva prosvete. Ali su svako iz svog domena, uz zdušnu podršku režima koji ih je tu postavio, odradili posao zbog koga su dovedeni i pokazali „krugu dvojke“, ali i svima koji su podigli glas u želji da se očuva Peta gimnazija – ko je gazda.

O tome da li je uopšte trebalo ulaziti u blokadu posle burne prethodne školske godine iluzorno je u ovom trenutku debatovati.

Da je vlast taman i htela da ugasi jednu od najuglednijih srednjh škola lako bi joj pošlo za rukom.

Da li iko veruje da bi je peticije i nekoliko protesta bivših i sadašnjih đaka i malobrojnih građana u tome sprečile? Naravno da ne. Da je, kako tvrdi, htela da brine o obrazovno-vaspitnom procesu, prosvetna vlast bi odmah na početku blokade pristala na dijalog i smenila aktuelnu v.d. direktorku. U krajnjem slučaju mogla je u startu da uspostavi nastavu na daljinu ili da đake razmesti po drugim školama.

Umesto toga se opredelila za taktiku iscrpljivanja, inaćenja i kažnjavanja što se pokazalo uspešnim. Verujemo da nema čoveka u Srbiji koji smatra da osoba poput Danke Nešović treba da vodi školu. Međutim, različita gledišta o tome ima li blokada smisla dovele su do podela i nesuglasica među učenicima, njihovim roditeljima i nastavnicima, nepotrebnog konfrontiranja i prozivki ko su ćaci i roditelji 2.0, a ko istinski brine za ugled i budućnost Pete.

Uskraćivanjem plata koje su zaradili pre nego što je obustavljena nastava (a već jednom su kroz to prošli) nastavnici su mesec dana ostali bez prihoda. I niko se na to nije osvrnuo.

Mnogo puta smo na ovom mestu konstatovali da škola ne može da se bori sama protiv problema koji zahtevaju angažovanje celog društva. Ni kolektiv Pete, čak i da je bio jedinstven, nije imao šansu.

Kao što pogubnim potezima vlasti nisu uspele da se odupru mnoge druge škole širom Srbije.

Režim možda jeste uspeo da uguši pobunu po školama i tako privremeno stvori privid da obrazovni sistem funkcioniše nesmetano, ali nije ugasio plamen otpora koji su pokrenuli mladi protiv kojih se toliko bori.

Vesna Andrić

(Danas)