Danas: Gde je KiM u planu „Srbija 2030“? Vučić je govorio o „psima robotima“, „liderstvu u veštačkoj inteligenciji“, ali ni jednom rečju se nije pozabavio početkom primene Zakona o strancima

Pored pasa robota, rata u Iranu, plata i penzija, na izlaganju plana “Srbija 2030” od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nije bilo puno mesta za Kosovo. Iako je ponovo najavio nova ulaganja u obrazovanje i zdravstvo, ni jednom rečju se nije pozabavio početkom primene Zakona o strancima, koja će neminovno izazvati velike probleme kosovskim Srbima.

Na izlagnaju plana Srbija 2030, Vučić je o Kosovu govorio u svega nekoliko rečenica, ili kako je rekao “jasno i kratko, koliko je moguće po tom pitanju”.

Najpre se osvrnuo na obavezno istorijsko izlaganje, ovog puta kratko, naglasivši da je Kosovo autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije, te da to piše i u Ustavu Republike Srbije, i u rezoluciji UN.

Istakao je i da je jedini način da se reše problemi – razgovor.

 “Mi ne želimo sukobe, ne želimo ratove, ne želimo ništa. Razgovor, razgovor, razgovor. Ulaganje u obrazovanje mora da se osnaži i poveća. Zdravstvena zaštita je stub opstanka našeg naroda. Pojačaćemo finansijsku podršku svakom od naših sunarodnika na KiM”, poručio je predsednik Srbije.

Uprkos tome što za manje od sedam dana ističe rok za početak primene Zakona o strancima, o kojem se u javnosti govori kao o prekretnici za Srbe sa Kosova, a posebno za normalno funkcionisanje zdravstva i obrazovanja, Vuči se te teme nije dotakao.

“Mi moramo da osnažimo naše škole, naše bolnice, domove zdravlja, naše ljude i to i kroz stambeno zbrinjavanje kao temelj opstanka na KiM. Ulaganje u obrazovanje mora da se osnaži i poveća. Zdravstvena zaštita je stub opstanka našeg naroda. Pojačaćemo finansijsku podršku svakom od naših sunarodnika na KiM”, rekao je Vučić.

Osim najave ulaganja i “osnaživanja” u zdravstvo u obrazovanje, Vučić ni sekund nije posvetio aktuelnom problemu, ali ni trenutnoj situaciji na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, iako je od strane kosovskog prištinskog Univerziteta već načinjen prvi korak ka integraciji pritiskom na Fakultet tehničkih nauka da se iseli ili sklopi ugovor o korišćenju zgrade sa tim univerzitetom.

Savić: Kosovo nije više politički prioritet vlasti u Beogradu

Zoran Savić iz nevladine organizacije Aktiv za Danas kaže da izostanak bitnih tema za Srbe na Kosovu na događaju na kojem se govori o strateškoj budućnosti Srbije govori ono što gotovo svi znaju već duže vreme – to je da Kosovo više nije politički prioritet vlasti u Beogradu.

Kako dodaje, to je krenulo prihvatanjem takozvanog evropskog predloga, odnosno Ohridskog aneksa.

“Već duže vreme deluje da se ova tema sistematski gura u drugi plan, dok se energija vlasti pre svega usmerava na očuvanje moći i vlasti. Paradoksalno, danas se Kosovo u javnom prostoru češće pominje kroz inicijative i proteste studenata i građana nego kroz politike same vlast”, kaže naš sagovornik.

On ističe da je posebno zabrinjavajuće što u javnom prostoru ne postoji nikakva ozbiljna rasprava niti odgovori na ključna pitanja koja se tiču primene Zakona o strancima i vozilima, koji direktno pogađaju Srbe na Kosovu, što, dodaje, to još jednom dokazuje da se o sudbini ljudi na Kosovu odlučuje bez ikakvog javnog dijaloga i strategije.

O samoj primeni Zakona o strancima i motornim vozilima do sada se oglašavala Kancelarija za Kosovo i Metohiju kao i ministar spoljnih poslova Marko Đurić. Iako se, barem javno, ni sa jedne adrese nije moglo čuti kako će Srbija reagovati na primenu tog zakona, Vučić, od najave primene ovog Zakona nije ni spomenuuo obrazovanje i zdravstvo na KiM.

Ono što je zanimljivo jeste i izostanak Vučićevih parola poput koje su se mogle čuti kada bi se Srbi na Kosovu suočili sa ovako velikim problemom.

Komentarišući sve manje spominjanje Kosova od strane Vučića, Savć navodi da je Kosovo godinama bilo politički alat vlasti u Beogradu, ali da prvi put od 2012. godine ta strategija više ne funkcioniše.

“Tema Kosova danas je u velikoj meri izašla iz kontrole vlasti i prešla u ruke studenata i građana koji postavljaju pitanja na koja vlast, barem javno, nema odgovore, pa u takvoj situaciji nisam siguran da može kao ranije da politički profitira na toj temi”, kaže sagovornik Danasa.

On podseća da je, u međuvremenu, srpska zajednica na Kosovu svedena gotovo na minimum, dok je rezultat četrnaest godina vođenja dijaloga bez stvarnog učešća ljudi koji tamo žive da su Srbi danas ostali praktično samo na školstvu i zdravstvu.

“Pritom, čitav taj period pregovora sa srpske strane praktično je bio vezan za jedno obećanje – formiranje Zajednice srpskih opština, koja ni posle svih tih godina nije ni na vidiku, što dovoljno govori kakva je zapravo bila diplomatija Beograda”, ističe Savić.

Uzimajući sve to u obzir, sagovornik Danasa smatra da je sasvim legitimno pitanje šta je zapravo rezultat takve politike i koliko će i ove dve preostale institucije opstati nakon 15. marta, kada prema najavama počinje primena Zakona o strancima i vozilima.

Biševac: Ne može se opstati na povremenim finansijskim injekcijama, potrebna su suštinska rešenja

Predsednik Srpskog narodnog pokreta Milija Biševac za Danas kaže da se iz Vučićevog izlaganja moglo čuti mnogo opštih mesta, ali gotovo ništa konkretno o realnim problemima sa kojima se Srbi na KiM svakodnevno suočavaju.

Biševac navodi da se zbog nepominjanja Zakona o strancima ali ni problema sa Univerzitetom kod Srba na Kosovu i Metohiji sve češće javlja osećaj da su ostavljeni i izdani, te dodaje da se sa pravom pojavljuju i sumnje da je ovakav razvoj događaja već predviđen i prihvaćen kroz sporazume koji su potpisivani, uključujući i Ohridski sporazum.

“Možda upravo zato danas izostaje jasna reakcija na zakone i poteze Prištine koji direktno ugrožavaju naš narod”, kaže naš sagovornik.

Komentarišući Vučićevu najavu novih ulaganja, on navodi da Srbima na Kosovu i Metohiji nije problem samo novac.

“Ovaj narod ne može opstati samo na socijalnoj pomoći ili povremenim finansijskim injekcijama. Potrebna su suštinska rešenja i jasna politika koja će obezbediti sigurnost i perspektivu ljudima koji ovde žive”, pojašnjava naš sagovornik.

Nažalost, kaže on, već duže vreme deluje da vladajuću garnituru u Beogradu suštinski ne zanimaju problemi običnih ljudi na Kosovu i Metohiji, već se pitanje Kosova često koristi kao politička floskula.

“O tome govori i činjenica da ni predsednik, ni direktor Kancelarije za KiM godinama nisu došli na sever Kosova da razgovaraju sa narodom i vide kakva je realna situacija na terenu”, podseća Biševac.

Sagovornik Danasa ističe da istovemeno vlasti u Prištini svakodnevno sprovode pritisak nad Srbima, hapšenja, privođenja i razne oblike institucionalnog maltretiranja.

Kao i mnogi, i Biševac upozorava da, ukoliko se Zakon o strancima do kraja primeni, postoji realna opasnost da to pokrene novi talas iseljavanja našeg naroda.

“Zbog toga se postavlja suštinsko pitanje: šta je konkretno rešenje politike Beograda za Kosovo i Metohiju? Predsednik kaže da nema razgovora sa Kurtijem i da u Prištini nema sagovornika. Ali to nije nikakva novina to je nešto što smo mi na severu znali godinama i protiv čega smo se borili i pružali otpor”, pojašnjava Biševac.

Nažalost, dodaje on, taj otpor je vremenom slomljen, i to upravo kroz političke procese koji su vođeni uz podršku vlasti u Beogradu.

“Treba podsetiti i da je upravo predsednik Srbije pregovarao i potpisivao sporazume u dijalogu sa Prištinom. Zbog toga danas imamo pravo da pitamo, šta je sledeći korak i kakvo rešenje nudi politika koju vodi? Odgovore na ta pitanja narod na Kosovu i Metohiji još uvek čeka”, poručuje naš sagovornik.

(Danas)