Danas: „Državno preuzimanje NIS-a sve izvesnije“ - Da li je rok od 50 dana dao strah od zime bez ruskog gasa?

 Državni zvaničnici su poslednjim izjavama i potezima stvorili utisak u javnosti da je državno preuzimanje Naftne industrije Srbije (NIS) gotovo neizbežno.

Pre svega i pre svih, na poslednjoj konferenciji posvećenoj NIS-u, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je niz primedbi na račun Rusa, predstavljajući ih u ovoj priči kao „loše momke“.

Vučić je izneo primedbe od toga da se Rusi nisu udostojili da pregovaraju sa Srbijom o prodaji NIS-a, preko toga da su tu kompaniju 2008. godine kupili jeftino i uz to dobili dugačak spisak imovine, pa do tvrdnji da Srbija 2016. ili 2017. nije mogla da promeni rudnu rentu zbog ruskog uticaja, kao i to da su otkrivena naftna nalazišta u Vojvodini gotovo iscrpljena.

Uprkos svemu tome, kako je dodao, Srbija je više puta činila ustupke ruskim partnerima pokušavajući da bude „dobar domaćin“.

Ovakvim narativom predsednik Srbije kao da nastoji da javnosti, a posebno svom biračkom telu koje voli i podržava Rusiju, unapred opravda eventualno preuzimanje NIS-a.

Na kraju je ponovo odlučio da bude darežljiv prema Rusiji i dao je rok ruskim partnerima u NIS-u od 50 dana za pronalazak novog vlasnika, iako bi to dovelo do niza posledica po srpsku privredu usled eventualnog prestanka rada rafinerije u Pančevu.

Nakon toga, kako je rekao, Srbija će uvesti „svoju upravu“ i ponuditi Rusiji „najvišu moguću cenu“, i dalje izbegavajući nacionalizaciju.

Energetski stručnjaci poslednjih dana sve glasnije tvrde da Rusi zapravo ne žele da prodaju NIS i da se u narednih 50 dana ništa neće promeniti.

Takođe, ističu da se ni Rusiji ni Sjedinjenim Američkim Državama ne žuri da se situacija razreši, te da je u žurbi jedino Srbija od koje Rusi mogu da dobiju najbolju cenu, koja im se ni približno ne bi isplatila od Mađara, Arapa ili bilo koga drugog po tržišnim uslovima.

Toga je, čini se, svesna i Srbija, pa je predsednica Skupštine Ana Brnabić najavila da će vladajuća partija podneti amandman na Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, kojim se otvara mogućnost da država preuzme vlasništvo nad NIS-om.

Sagovornici Danasa, takođe, smatraju da opcija otkupa ruskog paketa akcija od strane države ostaje najverovatniji ishod.

Ukazuju da, za razliku od Nemačke i Bugarske, u Srbiji neće biti sprovedeno klasično prinudno državno upravljanje, već da će se država truditi da Rusiji za to ipak plati.

„Otkup paketa ruskih akcija ostaje verovatnija opcija“

Glavni broker u Momentum Securities Nenad Gujaničić, na pitanje Danasa da li smatra da se u narednih 50 dana ništa neće promeniti i da će Srbija biti prinuđena da preuzme NIS, odgovara da do sada zaista nismo imali zvaničnu informaciju od Gasproma da je spreman da prepusti vlasništvo, pa zato verovatnija ostaje opcija otkupa tog paketa od strane države.

Gujaničić ukazuje da je teško s većim stepenom izvesnosti reći šta će se desiti, s obzirom na priličan manjak pouzdanih i javno dostupnih informacija.

Primećuje da je očigledno prisutno veliko nepoverenje između dva najveća akcionara NIS-a, te da se s punim pravom pod sumnju mogu staviti i određene informacije koje su upućene od pojedinih vladinih zvaničnika.

Upitan da li se u javnosti stiče utisak da i srpska strana smatra kako Rusi u narednih 50 dana neće učiniti ništa, te da se zbog toga kroz izmene zakona u parlamentu priprema za preuzimanje, Gujaničić ukazuje da su ove regulatorne promene korak ka „drugom scenariju“, a koji ne pretpostavlja dobrovoljnu prodaju akcija ruske strane.

„Zvanična izjava ministarke (rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović) da su Rusi spremni da prodaju udeo u NIS-u, zasad je bila jedini deo ove složene slagalice koji je mogao nagovestiti rešenje. Međutim, ovaj potonji rasplet dovodi u sumnju istinitost te informacije pa su ove regulatorne pripreme korak ka drugom scenariju koji ne pretpostavlja dobrovoljnu prodaju akcija ruske strane“, smatra on.

Međutim, naš sagovornik je uveren da u slučaju NIS-a neće biti sprovedena nacionalizacija, već otkup ruskog dela vlasništva po procenjenoj ceni, koja će biti isplaćena na privremeni račun Gasproma, isti onaj na koji mu je ove godine isplaćena dividenda NIS-a.

Na pitanje zašto, ukoliko je preuzimanje NIS-a neizbežno, Srbija to nije učinila odmah, već planira za 50 dana, Gujaničić odgovara da odlaganje rešenja i čekanje predstavlja ustaljeni obrazac ponašanja aktuelne izvršne vlasti.

„Verujem da je glavni motiv za to strah od posledica koje bi mogli da snose donosioci takvih odluka. Iz iskustva iz prošlosti videli smo da su sva kasnija rešenja problema bila mnogo skuplja po nas nego inicijalno suočavanje s njima i brzo rešavanje“, poručuje naš sagovornik.

Što se tiče licence za rad koju američki OFAC treba da odobri NIS-u, Gujaničić smatra da smo posle poslednjih poteza naše izvršne vlasti bliži pozitivnoj odluci.

Rok od 50 dana možda leži u gasu, Vučićevom „trećem mogućem problemu“?

Postavlja se pitanje zašto, ako je preuzimanje neizbežno rešenje, Srbija to ne sprovede odmah, a ne za 50 dana, jedan od mogućih odgovora možda leži u ruskom gasu.

Srbija još nije dobila dugoročni ugovor o isporuci ruskog gasa, a energetski stručnjaci više puta su u javnosti napomenuli da Rusi čekaju kako će se Srbija ponašati u slučaju NIS-a i da bi zaustavljanjem gasa mogli da je kazne za eventualno prinudno preuzimanje.

Istek roka od 50 dana pada sredinom januara, odnosno na sredinu grejne sezone.

U slučaju odluke ruske strane da obustavi isporuke gasa ukoliko Srbija prinudno preuzme NIS, Srbija bi imala više mogućnosti od 15. januara da prezimi ostatak zime zahvaljujući zalihama u Banatskom dvoru i u Mađarskoj, kao i količinama gasa iz Azerbejdžana, nego da je to učinjeno sada ili nešto ranije.

Rezerve gasa, kako su ranije saopštavali državni zvaničnici, obično su dovoljne za oko dva meseca, ali gas iz Azerbejdžana dobra podrška je podrška da radijatori ostanu topli do kraja ostatka zime.

Predsednik Vučić i sam je rekao na poslednjoj konferenciji da nesreća nikad ne dolazi sama, već uvek barem u tri dela.

Srbija dve već ima, NIS i sekundarne sankcije Narodnoj banci Srbije (NBS), pa se i sam pitao da li bi gas mogao biti treća.

„Nije samo strah od gasnog aranžmana, već i političke reakcije“

Vladan Pavlović iz Ipopema Securities, na pitanje Danasa da li je možda strah od raskidanja gasnog aranžmana jedina prepreka prinudnog preuzimanja NIS-a, odgovara da nije u pitanju samo strah od gasnog aranžmana, već i od političke reakcije i toga kako će reagovati Moskva.

„A dijapazon je u tom slučaju širok, od pomirljivog stava, preko medijskog udara, do nekih neprijatnijih poteza“, ukazuje Pavlović.

Dodaje da prinudno preuzimanje svakako nije dobar potez, ali je iznuđen, jer smo došli u situaciju u kojoj zapravo i nemamo dobar potez.

„Imamo dovoljno zaliha i derivata iz uvoza, pa možemo da priuštimo tih 50 dana bez poremećaja, ali dalje od toga ne“, kaže Pavlović.

Međutim, naš sagovornik podseća da postoji verovatnoća da ipak stigne američka licenca za rad NIS-a.

„Tako da, uprkos najavama apokaliptičnih scenarija, može da se desi da se zapravo ništa ne dogodi. JANAF se oglasio i saopštio da očekuje dobijanje licence na osnovu komunikacije sa svojim timom advokata, koji, takođe, sarađuje sa NIS-ovim timom“, ističe Pavlović.

Kada je reč o podnošenju amandmana, Pavlović dodaje da se stiče utisak da ni srpska strana više nije sigurna da će doći do prodaje i da se donošenjem novih amandmana ipak priprema za najgori scenario.

„Reč će biti o prinudnoj ili stečajnoj upravi. Ako se ne dobije licenca, NIS će svakako ući u stečaj narednih dana, s obzirom na to da će banke odmah blokirati račune u skladu sa najavom NBS“, zaključuje Pavlović.

(Danas)