недеља, 24. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Бурна расправа у „Утиску недеље“: Драгана Ђорђевић - Зоран и ја говоримо као независни стручњаци, а остала двојица саговорника раде у интересу Рио Тинта. Цвјетић: Нисмо на платном списку Рио Тинта, били смо док смо радили студију
Хроника

Бурна расправа у „Утиску недеље“: Драгана Ђорђевић - Зоран и ја говоримо као независни стручњаци, а остала двојица саговорника раде у интересу Рио Тинта. Цвјетић: Нисмо на платном списку Рио Тинта, били смо док смо радили студију

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 07. октобар 2024.

У вечерашњој расправи у "Утиску недеље" око пројекта "Јадар" компаније Рио Тинто, професорка др Драгана Ђорђевић и професор др Зоран Стевановић мишљења су да свако рударење са собом носи опасности по животну средину и да се нигде у свету не уништава плодна и здрава земља како би се отворио рудник. Са друге стране, декан Рударско-геолошког факултета др Александар Цвјетић и геолошки инжењер Предраг Мијатовић бранили су овај пројекат наводећи да говоре у име своје струке, док их је др Ђорђевић оптужила да раде у интересу Рио Тинта, што су они негирали, преноси Нова.рс.

„Општи проблем овде је што Зоран (Стевановић) и ја говоримо као независни стручњаци, а остала двојица саговорника раде за компанију или у интересу компаније“, рекла је др Ђорђевић, преноси Нова.рс.

„Не, немојте то причати“, одговорили су Цвјетић и Мијатовић на ову оптужбу.

Они су демантовали да раде у интересу Рио Тинта, а Цвјетић је поручио „како брани струку“.

„Нисмо на платном списку Рио Тинта, били смо док смо радили студију… Били смо плаћени по тржишним ценама и ту се завршава наше ангажовање, ја овде браним наш део струке – рударство, а шта ће Рио Тинто урадити са пројектом то је њихова ствар… Ја вам говорим са становишта своје струке“, рекао је Цвјетић и додао да стоји уз свог пројекта.

Научна саветница Института за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) др Драгана Ђорђевић рекла је у вечерашњем „Утиску недеље“ на ТВ Нова да би да је посланица гласала за предложене измене Закона о рударству и геолошким истраживањима, а које је предложила опозиција у Скупштини Србије и о чему ће сутра почети расправа у редовном скупштинском заседању.

„Нигде у свету се уништава здрава и плодна земља која је пуна воде да би се отворио рудник, они су углавном у пустињама и ненасељеним подручијима планете“, истакла је др Ђорђевић.

Она је навела да што је већи капацитет производње, то је и више отпада.

Др Ђорђевић је навела да код овог пројекта „не постоји добра пракса, као ни технологија“.

„Немају ни идејни пројекат без кога не може да се добије обим и садржај. То што је подземни рудник не значи да је то добро за животну средину, користиће се и експлозив, долазиће и до слегања терена, а ту су три слоја подземних вода“, рекла је она.

Ђорђевић је истакла да је одлагалиште на Штавици на неприродном месту и да је „велики ризик да јаловиште склизне“. Она је такође додала да се „јаловина не одлаже у плавним подручјима, а Коренита и Јадар то јесу“.

Она је указала и да се ризик од таквих ствар повећава јер се са климатским променама повећава и интензитет падавина.

Говорећи о пројекту „Јадар“, др Ђорђевић је још додала да Рио Тинто предлаже „катастрофалну технологију из 19. века“.

„Има више литијума у другим земљама у свету, али се хоће експлоатација у Јадру због јефтине радне снаге, ниске рудне ренте, а и закон је такав какав јесте“, рекао је др Ђорђевић.

Декан и професор Рударско-геолошког факултета др Александар Цвјетић казао је у емисији да би да је посланик гласао против предложених измена Закона о рударству и геолошким истраживањима које је предложила опозиција.

„Наша рударска струка нажалост мора да копа тамо где има. Ја бих волео да можемо да лежиште изнесемо из Јадра и однесемо на неко место где људима одговара. Наше је било да лежиште нађемо и оно је нађено“, рекао је др Цвјетић.

Одговарајући на наводе др Ђорђевић, декан Рударско-геолошког факултета је навео да наш закон не познаје идејни пројекат, већ визибилити студију, наводећи да је она урађена и да је на основу ње рађен нацрт о процени утицаја на животну средину.

„То што причате да се минира и да земља слеже, ми доле имамо људе зар би неко то тако радио? Метода није другачија од метода које се користе свуда у свету. Све што извадите приликом израда просторија и копања, запуњава се засипом који се пре тога тестира да би се спречило свако слегање. Што се тиче експлозива, користи се онолико да људи неће ни знати да се доле минира и не треба да се боје да ће горе доћи до неког потреса јер се ради са посебним техникама минирања“, одговорио је он.

Говорећи о јаловишту Штавица, он је рекао и како „оно ван плавних зона“ уз тврдњу како је одлагалиште „далеко ван те зоне“.

На питање о контроли овог пројекта, др Цвјетић је навео како је на држави да контролише и додао да има поверења у државу јер би у „супротном то значило анархију“.

„Држава је та која мора да врши надзор… Да ли држава има капацитете? То ће држава да покаже“, рекао је он.

На питање др Стевановића колико има тренутно рударских инспектора у Министарству животне средине, Цвјетић је навео да не зна, али да зна да у Инспекторату постоје четири инспектора који су постављени по деловима Србије.

Након тога да је др Стевановић питао и да ли зна да је 2020. године било поднето 20 пријава за загађење животне средине и да је 13 било за „познате починиоце“.

„Ви мислите да смо ми у стању као држава са оваквом организацијом да пратимо и обезбедимо да се наша природа сачува“, упитао је он.

Професор хидрогеологије на Рударско-геолошком факултету у пензији др Зоран Стевановић истакао је да свако рударење са собом носи опасност по животну средину.

„Ми још увек не знамо ни које би могле бити све последице, а имамо и 34 опасне материје у процесима“, рекао је он о пројекту „Јадар“.

Образлажући своје противљење овом пројекту, др Стевановић је прво навео законски оквир додајући да имамо прописе који не иду на руку очувања наше животне средине.

„У закону када извршите истраживања аутоматски можете добити и право на експлоатацију када оверите те резерве. Ту је направљен један уступак комерцијализацији уопште. Ускраћено је право нашој основној институцији Геолошком заводу Србије да се бави примењеним геолошким истраживањима, осим по посебној одлуци Владе Србије, а на предлог Министарства (рударства)“, рекао је он и додао да то није учињено ниједном до сада од када постоји тај законски члан.

Он је упитао и да ли је нормалан след ствари да профит буде у првом прану од онога што је жеља људи, а то је да се сачува животна средина.

„Иако ми је господин Цвјетић колега, ја не могу да се сложим са тим, то ми звучи као бајка. Ја не могу да верујем да људи верују са толико убеђења да неће бтии последица“, изјавио је др Стевановић.

Он је подсетио да је на само 17 километара непосредно од рудника у Јадру налазе највеће резерве подземних вода од значаја за мачвански и београдско-посавски регион.

„Те количине воде су двоструко или троструко веће од оних које Београд користи за снабдевање свог становништва“, додао је он.

Говорећи о руднику у долини Јадра, он је у „Утиску недеље“ упозорио и на потенцијалне хаварије, инциденте или природне непогде, попут земљотреса или поплава.

Инжењер геологије и генерални секретар Савеза инжењера рударства и геологије Предраг Мијатовић навео је да би такође гласао против предложених измена Закона о рударству и геолошким истраживањима.

Он је рекао у емисији „како има полуистина и неистина“ у причи око пројекта „Јадар“.

Одговарајући на тврдње др Ђорђевић, он је навео да у Србији имамо руднике олова и цинка, али не и литијума, који се налазе у близини градских насеља и за које је још навео како су наводно „опаснији од планираног рудника литијума“ тврдећи како се користе „агресивнији материјали, реагенси, али и због начина одлагања него што се планира код литијума“.

„Овде у Србији имамо рудник Мајдан код Љубовије, где има и плодне земље, затим рудник на планини Рудник се налази на 500 метара од градског насеља и ради без било каквих проблема“, рекао је он.

Мијатовић је навео да свакако постоје потенцијални ризици који се могу десити али да су „наука, технологија, рударство и опрема напредовали и да се они могу предупредити“.

„Кад говорите о минирању и да ће се померати слојеви, то може теоретски ако се доле буде минирало атомском бомбом“, рекао је он.

Он је још изнео тврдње како се вода у Јадру „неће загадити“ и како је пројектом „предвиђена контрола“.

(Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер