Блиц: Овако је говорио патријарх Павле

 Нико у бучнијем веку није говорио тише а да се чуо даље. Нико није говорио мање а да је рекао више. Нико у безочније време није дуже и спокојније гледао истини право у очи. Нико се за своју славу није грабио мање.

Старешина цркве Светог Симеона Мироточивог у Београду, протојереј ставрофор Радич Радичевић 40 година провео је са патријархом као његов помоћник. Протојереј Радичевић каже да је сваког дана захвалан Богу што је живео толико дуго уз Павла.

- Народ је патријарха Павла и за живота прогласио светим, јер заиста је он тако и живео и радио. Његове речи да будемо божји људи одзвањају у сваком од нас, у свако време, у сваком послу. Клони се греха и чини добро, тако је живео. Ја сам свакодневно захвалан Богу што сам са тим светим човеком имао прилику да живим 40 година - каже протојереј Радичевић.

У време када је скоро свака институција показала порозност друштва у коме живимо, патријарх Павле светлео је као духовни путоказ пуних деветнает година, колико је био поглавар цркве. Устоличен је 1. децембра 1990. године, онда када су зло, рат, бука, национализам и беда почели да буше свакодневицу народа са ових простора. Симболично, стигао је у Београд из Призрена, као епископ. Са собом је у главни град донео врлине однеговане у јеванђељу, похрањене у молитвенику, књигама које је стално носио са собом. По којима је истински живео, као што је и проповедао.

Оно што је Београђане одушевило био је његов скроман живот, његово ужурбан корак у Кнез Михаиловој улици, вожња градским превозом и његово стајање за певницом са свештеницима свако вече у Саборној цркви, на вечерњој служби.

„Никада није било лако бити човек међу људима“, говорио је и позивао на буђење човека, љубави, вере и наде у сваком од нас.

Нисмо божји људи од реда

Црква Светог Симеона Мироточивог у београдском Блоку 26 једна је од 34 цркве које су се у Београду градиле по благослову патријарха Павла.

- Оно главно што је патријарх Павле проповедао, како је радио и живео било је да треба да будемо људи, божји људи од реда. А погледајте сад како изгледа неуређен плац око цркве? Запуштено је и стециште ванзаконских група. Цркву скоро сваки месец обију. Ми смо се свима обраћали, али и даље је исто. И сад, док се чека да се тај плац прода, уместо да се ту шетамо, да је ту уређен парк и да нас патријарх са неба гледа задовољно, овде је депонија - јадикује прота Радич Радичевић.

Анегдота каже да је један свештеник, помажући патријарху да поправи бакар на крову цркве у Призрену, почео да му се жали, тражећи премештај у другу парохију. Тада епископ, Павле му рече да није у реду говорити о тако приземним стварима док су на висинама, и подсети га да је своју судбину привезао за њега, јер су обојица на крову ради безбедности били обмотани сигурносним ужадима. Биће да је и у том јадиковању једног свештеника садржана сва наша колективна мисао да је на другом месту боље, а да нас је патријарх током свог времена стално подсећао на висину и везу с њим и Богом.

- Главно је, чувај свој мир благодатни и то преноси на све. То је најглавније: у тешкоћама сачувати свој мир и нерве са вером да је Господ изнад нас, да нас подржава, мисли о нама и помаже нам.

- Научи се ситематичности и одржавању чистоће.

- Једна чаша вина је мера. Две чаше вина су много, три чаше су мало.

- То што осећате извесне недостатке, и са мном је иста ствар. Уосталом, ко је тај ко не би требало да је бољи и у интелектуалном погледу, и у погледу срца и воље?

- Не брини, није Господ далеко. Он је ту са тобом, зато дочекуј све мирно, без журбе и нервозе, па ћеш моћи све издржати са Њим. То је стварност.

- Гледај да импонујеш не својим знањем и својом ученошћу, него својим смирењем и другим еванђеоским врлинама.

- Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи, и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди.

(Блиц)