Biljana Stepanović: Režim rešio da se pred konačni odlazak osveti našoj deci. Moramo hrabro, uporno i složno da ih nateramo da odstupe. Vučići moraju da odu

Naredbu da policija zajedno sa huliganima tuče i krvnički prebija našu decu, izdala je lično porodica Vučić iz čiste, divlje osvete. Policija je stavljala lisice čak i detetu od dvanaestak godina, da li verujete uopšte. Devojci od 20 godina Marko Kričak, komandant JZO, pretio je silovanjem i udarao joj glavu o zid. Za to im mora biti suđeno i ne sme im se dozvoliti da se brane ni kako su neuračunljivi, ni kako nisu oni naredili, jer nisu bili nadležni.

To što se Ivica Dačić, formalno ministar policije, a faktički ucenjen čovek, sam zavezao za političkog mrtvaca, njegov je problem i ne sme biti razlog za aboliciju. Mora da odgovara.

Ogoljeni radikalski režim rešio je, dakle, da se pred konačni odlazak osveti našoj deci. Njih smatra krivcima (uz neimenovani "strani faktor") za to što je ovoj neobuzdanoj vladavini došao kraj. Da, da, naša deca jesu ta koja su nas probudila iz letargije i očajanja u koje smo upali posle 12 godina vršljanja najgorih po ovoj našoj napaćenoj zemlji i po našim životima.

Deca su ta koja su nam pokazala da ova mafija na vlasti nije svemoćna i da se možemo izboriti da vratimo svoju državu. Devet meseci otpora pokazalo je koliko je radikalski režim potrošen, anahron, kriminalan i koliko ne preza ni od čega, samo da zadrži vlast i da nas dalje pljačka. Ni one svoje nameštene izbore sad ne smeju da raspišu, jer ni pod tim uslovima više nisu sigurni u pobedu.

Pošto nisu u stanju da shvate da je došao kraj, da su debelo prekardašili i da su isključivi krivci za svenarodni otpor, radikali misle da su im studenti i uopšte mladost ove zemlje upropastili igru. Umesto da gledaju kako će što pametnije i za sebe jeftinije da odu, jer je i njima jasno da više ne mogu ni da pokradu izbore pa da glume legitimitet, rešili su očigledno da zaigraju na sve ili ništa.

Zato su braća Vučić poslala ovo najgore što je od policije ostalo da juri i nemilosrdno prebija našu decu željnu normalnog života. Krvnici u uniformama štite se međusobno sa okorelim huliganima pod fantomkama, među kojima ima i ubica. Strašno je gledati scene iz gradova Srbije. Iz Valjeva čak nepodnošljivo. Dobro su valjevski studenti formulisali da smo "došli do tačke sa koje nema povratka".

Porodica Vučić i sama se ogolila do krajnosti i lično je izašla na ulicu, dotle je došlo. Nikom više ne veruju, s pravom. I svom okruženju postali su balast. Posebno onima koji su za ovu deceniju zgrnuli bogatstvo, ali ne žele da potonu sa darodavcima. Vučići su očigledno ostali sami, prilično izbezumljeni, nesposobni da bar na kraju u ovoj zemlji urade bilo šta iole normalno. Sad već u sopstvenom interesu.

Predsednik države tumara u po noći po onom skarednom ćacilendu, svom poslednjem uporištu. Zloupotrebio je čak i vojsku, a laže da nije. Brat predsednika države u ćacilendu lično predvodi huligane, prestao je da se krije. I dete Danila doveli su u ćacilend, stoji tamo unezvereno. Brojni državni, je li, zvaničnici ipak nisu tu. Premijer u zemlju propao, neko mu samo napisao neko saopštenje. Kuka vajni predsednik, svi su pobegli na more umesto da su na ulici, da ga brane od naroda. Tužioci mu se više ne javljaju na telefon, osim nesrećnog Stefanovića. Vulini i ostali istaknuti funkcioneri su otrčali kod tetke.

Ni vojska od 700.000 SNS članova u stvari ne postoji. To je oduvek i bio mit. Ni onih navodnih 17.000 lojalista "koji su se u crkvi zakleli na krv" i koje predvodi brat, isto ne postoje. I to je bila laž. Samo grupe poslednjih uličara i plaćenika izašle su da biju narod štanglama, a i oni kriju lica fantomkama. Policajci su pretvoreni u pretorijansku gardu, opremljeni i plaćeni našim novcem. Za to sve i uz sve ostalo, moraće da se odgovara.

Vojna lica su dovedena ilegalno i protivzakonito i za to će posebno morati da se odgovara. Kobre su štitile partijskog šefa Miloša Vučevića i njegove prijatelje (!?) a taj eto jedan metak ispalio je "naš Vlada Brka" (?!) kako se izvoleo izraziti dotični Vučević. I za to će morati da se odgovara.

Došli su znači do kraja. Ovo što vidimo je sve što je od ovog mafijaškog režima ostalo. Gola sila i teška zloupotreba.

Nije da nismo očekivali da će vrhovni ćaci najzad probati da zapali celu državu. Radikal koji je od devedesetih samo huškao i potpaljivao sukobe, a onda više od decenije na svaki mogući način delio narod, morao je dovde da dovede. Nije moglo drugačije. Nije bio u stanju da se zaustavi, čak ni u sopstvenom interesu.

Ali jeste malo iznenađenje da je baš svaki potez koji je povukao od rušenja nadstrešnice i pobune iz novembra prošle godine, bio sasvim lišen pameti. Ali baš svaki. Samo je potpirivao pobunu i širio otpor, umesto da nađe krivce za pogibiju 16 ljudi i da se ti krivci kazne po zakonu. Osim ako glavni krivac nije on sam.

Sad više dobar potez faktički i ne postoji. Osim, naravno, da podnese ostavku i skrati i sopstvenu agoniju. Šta god drugo sad da pokuša pogrešno je, mora da izgubi. Jedino pitanje glasi - po koju cenu. Opasno je podigao ulog, iz straha i očajanja ili nerealne nade da još može da odlaže krah, nije ni bitno. Ako ova njegova šaka huligana i ovaj otpad od narodne milicije (gde mora biti i časnih ljudi) napravi neku nesreću eksplodiraće cela Srbija, trebalo bi da mu je bar to jasno.

Možda se čak zanosi da će pojačavanjem represije i provociranjem sukoba biti u stanju da uvede vanredno stanje i tako na silu zatvori narod u kuće, pošto drugačije niti ume, niti može. Krhka nada da će se protesti sami od sebe rasturiti tokom leta, razbila mu se u paramparčad. Nije shvatio koliko je u celoj Srbiji narastao gnev, a opao strah, poltroni su ga lagali.

Ako smo više od dvanaest godina i ćutali (a trebalo je svi da izađemo na ulice već posle potapanja Obrenovca i davljenja onolikih ljudi) sad je svima svega dosta. Ne žele više ljudi da žive u naseobini nasilno pretvorenoj u ćacilend, jer ova radikalska tvorevina više nije naša država.

Na čelu države ne mogu više da sede najgori od nas, radikali i huligani koji vršljaju, ruše, biju, rasprodaju, pljačkaju i uništavaju sve pred sobom. Dosta je toga bilo. Ne shvataju normalni ljudi zašto bi rizikovali da poginu ako stanu da čekaju voz i zašto bi ih ispred sopstvenih kuća motkama tukli kriminalci pod zaštitom vajne policije koja izbija bubrege i lomi rebra našoj deci.

Najnormalniji, zapravo jedini normalan način da se zameni vlast kojom većina nije zadovoljna, bili su izbori. Narod je ovoga puta bio spreman da izađe i na ove radikalske, nepoštene izbore, jer radikali poštene nikad neće organizovati. Ali glavni radikal ni njih nije smeo da raspiše, pa je krenuo drugim, vrlo opasnim putem.

Zašto? Prvo, radikal koji se posle godina i decenija svih mogućih frustracija i poraza najzad dokopao vlasti, sada misli da bez nje ne može da živi. Drugo, znajući kako je iskoristio ovih 13 godina na vlasti, mora mu biti jasno da osim javnog suđenja i odgovornosti, druge opcije više nema. To kad krene da kulja, kraja neće biti.

E sad, kako je moguće da tako dobar šahista, koji od karakternih osobina ima jako izražen osećaj samo za sopstveni interes, beskrupuloznost, manipulativnost i apsolutnu neopterećenost bilo kojim etičkim principom, sam sebe dovede do šah mata?

Upravo zbog tih osobina. Radikalski mozak nije u stanju da prihvati da postoje i ljudi izvan kartela koji je uspostavio, da i oni imaju svoj interes, pa i pravo da žive u svojoj zemlji, iako ne dele radikalski sistem antivrednosti i čak ga se gnušaju. Državnik, a ne radikal, to bi razumeo i otpustio ventil. Našao bi neku meru. Ovaj to ne može, jer nije državnik već samo duboko frustrirani "vonabi" huligan.

Taman je mislio da je protivnike neutralisao, oterao ili kupio, od prošlog novembra odnekud stalno izviru besni i odlučni da ga takvog više ne trpe i nikako ne odustaju. Hapsi, tuče, zastrašuje, ali uzalud. Policiju je uništio i ponizio do krajnosti, naterao je da štiti sopstvene zatvorske mušterije koje izgleda počinju još i da joj komanduju. Videćemo šta će da uradi vojska.

Eskalacija haosa je gotovo izvesna, teško se možemo vratiti nazad na izbore. Treba biti mudar i oprezan, ali se ne treba bojati. Ako nastavi putem nasilja, a sva je prilika da hoće, ubrzava kraj kriminalne grupe koja nam je otela državu. Ni policija ni ovih par hiljada uličnih huligana (ako ih toliko ima) ne mogu da se razvuku odjednom po celoj Srbiji na duži period.

Baš vojsku da izvede u okršaj sa narodom, teško da bi mogao. Ovako da vlada, dalje ne može. To su i mnogi iz kartela shvatili i nisu radi da svojim telima brane vođu, ako je krenuo na sve ili ništa. Zato moramo hrabro, uporno i složno da ih nateramo da odstupe. Malecna prilika za miran silazak sa vlasti možda još postoji i trajaće vrlo kratko.

(N1)