Биљана Степановић: Правде нема, хоће ли је бити, или не баш сасвим случајни случај службенице Пинка

Бахата службеница Пинк телевизије прегазила је девојчицу на пешачком прелазу. Одакле знамо да је бахата, пита по мрежама муњевито активирани батаљон Пинкових ботова. Несреће се догађају. Ето није побегла, сачекала је полицију. Добро, то не говоре, јер буди непријатне асоцијације кад је на овакав начин из исте „куће“ убијена дивна девојчица од шеснаест година, Андреа Бојанић.

Него, откуд знамо да је службеница Пинка бахата? Па отуд што је за волан села пијана, то је полиција утврдила и саопштила, а друго, испоставља се да већ има невероватне 33 прекршајне пријаве због кршења Закона о безбедности саобраћаја. За много мање се одузима возачка дозвола. Ово је већ за психијатријско вештачење и трајну забрану управљања возилом, јер особа очигледно не влада собом и представља бомбу на точковима. Али она и даље вози.

А зашто особа овакву бахатост себи дозвољава? Па једноставно, може јој се. Да то потврде, ту су и снимци са Пинковог балкона где дотична службеница показује средњи прст на обе руке људима који су протестовали испод балкона тог симбола нашег моралног суноврата. Овај гест једне, је ли, даме, показује сасвим јасан став касте којој припада према људима који не подржавају овакав поредак у друштву и противе му се.

А поредак који су напредњаци успоставили сада буквално на свакој тачки и у свакој области, показује управо то: осионост, бахатост, безобзирност, осећај моћи и одсуство границе. Тај нам се поредак сваког дана мора демонстрирати, да бисмо јасно знали где је чије место. Сада већ сви очекују да онај ко припада овој новој касти какво год непочинство направио, неће за то одговарати. Напротив. Велике су шансе да га то на њиховој лествици још погура навише.

Тако полицајци који пронађу плантажу марихуане и чак фабрику сканка буду прогањани дотле да њихов адвокат тврди да су им животи угрожени, док узгајивач и прерађивач тих биљака постаје грађанин који даје изјаве, учествује у емисијама и дисквалификује полицајце. Тако полицајка која не уважи чињеницу да је човек који се слупао под дејством опијата као кум нашег губернатора недодирљив, него ради свој посао – изгуби службу и заврши на суду. Тако тужитељке које не желе да покривају криминал пошто код нове касте то и није криминал већ пословање, бивају шиканиране и деградиране.

У таквом поретку је могуће да никако „не знамо“ ко је возио аутомобил који се није зауставио на наплатној рампи у Дољевцу па је убио Станику Глигоријевић. Та чувена два минута гледо је само оснивач нове касте лично, тако да снимак не мора да гледа и суд, па онда за то дело мора напамет да суди. Председник је видео снимке, каже грозни су, није их дао ни породици ни суду. И ништа, то је то.

Требају ли нам јасније поруке од ових и треба ли даље набрајати примере? Има их колико хоћете, пошто ово нису инциденти, него нови систем. Апсолутна власт и суспензија закона која јој претходи, не могу се без тога успоставити. Циљ је за сада постигнут.

Зато веома греше они који сматрају да је у Србији укинут поредак и да у земљи влада анархија. Никако. Управо супротно. Укинут је само основни принцип да закони важе, да су једнаки за све и да има правде. Сасвим намерно и прорачунато шаље се јасна порука: нисмо сви исти, нисмо ни пред законом једнаки, већ све зависи од ваше одлуке: ако нам се придружите, онда припадате нашој повлашћеној касти која ће вас заштитити. Тад сте купили карт бланш да радите све што вам ми дозволимо. То је за вас једини закон. Ако нисте с нама онда сте против нас, тим сте путем кренули на своју одговорност. Па ви видите.

Ако по истом принципу добијате или не добијате послове, а тиме и новац, ако по истом принципу добијате функције и напредујете на друштвеној лествици, ако по истом принципу ми одлучујемо чак и о томе да ли ви можете или не можете да глумите у серијама и певате на концертима, зашто би баш у кривично-правној области било другачије? Потпуно немогуће. Управо супротно, ту контрола мора бити најчвршћа, јер каква је то порука да пустимо да „наши падају“ а противници то да гледају? Тога нема и не може бити.

Кад друштво по сваку цену желите да из демократског поретка преведете у личну власт засновану на страху, основна ствар коју морате укинути управо је правда. Принцип правде или бар њеног привида је за демократска друштва од кључне важности. Грађани морају веровати у одговорност и систем кажњивости. А жели се и, видимо, постиже управо супротно.

Овај анти-систем има само једну фалинку: у њему се неминовно мора претерати, а сувише неправде наводи људе да крену да правду узимају у своје руке. Ту је већ све могуће и зато је то веома опасан пут. За обе стране.

На крају, да ли постоји критична маса људи спремних да се боре да држава Србија не остане заробљена у овом анти-систему? Е то тренутно нико не зна. Бар пола Србије се нада да ипак постоји, само јој треба јак окидач. Каста се управо тога боји.

(Н1)