Биљана Ђорђевић (ЗЛФ): Студентски покрет је игнорисао позиве на координацију и одбијао двосмерну комуникацију. Није чак јасно саопштио ни сопствене захтеве и очекивања од осталих актера у антирежимском фронту

"С обзиром на то да су на округлом столу у Стразбуру усвојени заједнички закључци који најављују већу активност најпре Европског парламента, верујем да је из страха од тога да би ЕУ могла да стане на страну грађана Србије, Лаки постао мало нервозан. Тако се појавила руска служба да оптужи ЕУ, покуша да је одврати од тога да стане уз сопствене принципе и унапред оцрни обележавање годишњице пада надстрешнице", каже у интервјуу за Нову Биљана Ђорђевић из Зелено левог фронта.

Како је дошло до сусрета опозиционих политичара из Србије и европарламентараца у Стразбуру?

Округли сто у тзв. семафор формату који чине социјалдемократе, либерали и зелени је планиран извесно време, са идејом да по један европосланик из сваке од три групације говори заједно са по једним послаником Народне скупштине из партије које припадају истим политичким породицама. Сличан формат је коришћен и раније и показао се добрим, а морам да кажем и да су ове три политичке групе у Европском парламенту биле су гласне и конзистентне у својој подршци Србији, студентима и свим побуњеним грађанима и пре септембарске пленарне расправе. Једино што се догодило у последњем тренутку је заједничка конференција Европске партије Зелених, копредседника Зелених у Европском парламенту и нас из ЗЛФ којом је започео тај дан посвећен Србији, јер је свега неколико дана пре наше посете Вучић увредио копредседницу европских Зелених Вулу Цеци и европосланика Расмуса Нордквиста који су били у посети Београду и Новом Саду, где су присуствовали протесту, назвавши их “европским олошем са дна каце”. Чињеница да Вучић не може да се суздржи да говори на телевизији готово свакодневно учинила је да себи допусти овакав испад који је срозао његову и репутацију његове странке можда и више него било шта друго до сада јер је то директан напад на саму институцију Европског парламента и са тим ни Европска народна партија не може лако да се избори.

Да ли сте стекли утисак да Европа мења заиста став према Вучићевом режиму?

Европски парламент је током дебате био још оштрији него раније, иако је он и раније био најкритичнији према Вучићу и највећи савезник грађана Србије у борби за демократију и владавину права. Остали су једино фашисти да бране Вучића. Што се тиче Комисије, избор Марте Кос је, како у односу на претходника Вархељија, тако и у односу на Урсулу фон дер Лајен, освежење и бројни су позиви да председница Комисије испрати приступ Марте Кос јер ово што је било до сада не функционише. Знам да грађани Србије желе да чују мање технократског језика а више директне подршке али на крају су важна дела и да ли је неко уложио напор да се промени курс према режиму који ради предано више од деценије да умањи подршку евроинтеграцијама у јавном мњењу, а за то је до сада добијао хвалоспеве о правосудној и медијској реформи од стране председнице Комисије. Европска комисија може и мора да стане уз саме принципе демократије и владавине права односно слободе медија, може да осуди репресију над грађанима, може да повећа финансијску подршку независним медијима у Србији, може да преиспита како се користи новац који се додељује Србији и ко од њега има користи, те зашто грађани Србије мисле да у Србију највише улаже Русија а не ЕУ, што је чињеница.

Какав је став Зелено левог фронта о изласку на изборе, имајући у виду да су студенти потврдили да је њихова листа спремна?

Морам да констатујем да би свуда у свету то било једно необично питање које нема смисла поставити партији која јесте настала из протеста и покрета али је, поред тога, одабрала и изборну и парламентарну борбу. Ми смо исто тако партија која никада није сводила демократију само на изборе – мада када немамо слободне и поштене изборе тешко је замислити да имамо и више од тога, ефективне допунске демократске механизме који омогућавају ширу партиципацију грађана – али смо за мирну смену режима а то се дешава једино на изборима. У том смислу, једино питање је када ће избори бити расписани и да ли ће до тог тренутка постојати успостављена координација антирежимског фронта чији минимални циљ треба да буде договор о најбољем решењу за наступ на изборима, договор о контроли избора, пакт о ненападању унутар антирежимског фронта и тако даље. Боље је да до те координације дође пре него касније, а ми на њу стално позивамо.

Није било много смисла сада доносити коначну одлуку о томе на који начин ћемо учествовати на изборима који нису расписани и у недостатку антирежимске координације. Но то не значи да се не можемо спремати за изборе и то и радимо

Студентски покрет је ове позиве на координацију игнорисао и одбијао двосмерну комуникацију, али чак није јасно комуницирао ни сопствене захтеве и очекивања од осталих актера у антирежимском фронту. То чине људи за које не знамо у чије име говоре, али дају себи за право да тумаче истинску вољу студената и то често чине на ружан и уцењивачки начин.

Због тога није било много смисла сада доносити коначну одлуку о томе на који начин ћемо учествовати на изборима који нису расписани и у недостатку антирежимске координације. Но то не значи да се не можемо спремати за изборе и то и радимо, наша изборна оператива је у погону. Као парламентарна странка, имамо чланове сталног састава бирачких одбора, а имамо и темељне обуке за контролоре и искуство из претходних изборних циклуса. Имамо идеје и политике до којих нам је стало и за које се боримо годинама на улицама а од пре три године и у институцијама, и нећемо од њих одустати.

Колико мислите да је реално да Европа уведе санкције појединцима који чине Вучићев режим?

Можда је то у ЕУ тренутно немогуће спровести због Орбанове Мађарске, али дозволите да приметим да се Орбану озбиљно клима позиција у Мађарској пред изборе у пролеће 2026. године. Мислим да ће ослањање на Орбана у ЕУ Вучића коштати. Такође, земље чланице индивидуално могу размотрити то као опцију, посебно када је реч о забрани уласка у ту земљу. Уколико се репресија настави, замисливо ми је да неке земље чланице уведу санкције појединцима из режима.

Како коментаришете одмазду режима против професора, лекара, судија…?

То је, нажалост, од оваквог режима очекивано јер за ових готово једанаест месеци није дошло до институционализације побуне у смислу претакања народне воље са улица у институције, а с друге стране режим покушава да опстане на све могуће начине и иде ка све већој репресији како би повратио контролу. Неки људи, посебно наставници у школама, пркосили су овом режиму за исправну ствар и као непослушни у систему који је намерно креиран да ствара послушнике – преко постављања директора који треба да дисциплинују наставнике – кажњени су. Најлакше је казнити оне који су и иначе у најнесигурнијем положају, са уговорима на одређено, а са њима казнити и читаву просвету која је у недостатку кадра већ извесно време и док се не смени режим нема шанси да ствари буду боље. Ипак, истина је да овај режим не може све да отпусти а да и даље настави да функционише, али може да нанесе штету једнима, покуша да застраши друге и да додатно уруши већ урушене институције. Напредњаке тренутно интересује само голи опстанак на власти и окружују се својим криминалним и некомпетентним лојалистима а циљ им је да докажу сопственом бирачком телу да су способни да и даље владају. Тај напредњачки ред који би да успоставе казненим одредима је привид реда, насиље над институцијама ради куповине времена које је дугорочно неодрживо и нефункционално јер је у сваком смислу нелегитимно. То се не може прикрити.

Како видите „упозорење“ руске службе која је ЕУ оптужила да спрема „мајдан“ у Србији?

Занимљиво је да се то догодило недељу дана након наше посете Стразбуру где сам ја, као и моје колеге, нагласила како режим представља ЕУ као антисрпску, слабу и у кризи, док су као прави пријатељи Србије представљени Русија и Кина, земље које своје опозиционаре протерују, хапсе и убијају. Ма колико да смо и сами били незадовољни досадашњом активношћу ЕУ, посебно Комисије, и даље поручујемо да је ЕУ једини савезник побуњеног друштва у борби за демократију и владавину права. С обзиром да су на округлом столу у Стразбуру усвојени заједнички закључци који најављују већу активност најпре Европског парламента, верујем да је из страха од тога да би ЕУ могла да стане на страну грађана Србије, Лаки постао мало нервозан. Тако се појавила руска служба да оптужи ЕУ, покуша да је одврати од тога да стане уз сопствене принципе, и унапред оцрни обележавање годишњице пада надстрешнице. Вучић деценијама говори о мешању страних служби које вршљају Србијом, па је тренутак у којем се захваљује руској служби признање да је мешање страних служби у реду или да је руска служба одједном постала домаћа служба. Можда би Вучић да Србија буде протекторат Русије, да нам руски ФСБ истражује употребу звучног топа а руска СВР да ли ће бити “Мајдана” и како уопште да тумачимо шта је “Мајдан”, али грађани Србије то сигурно не желе.

(Нова.рс)