Bi-Bi-Si: Ukrajinski upad na Kursk pokazuje da se rat ne odvija po planu Moskve

Rusku invaziju na Ukrajinu Kremlj je video kao kratku i brzu vojnu operaciju. Zvanična Moskva je mislila da će za nekoliko dana, eventualno nedelja, u potpunosti da kontroliše susede. To je bilo pre dve i po godine. Rat u Ukrajini bukti. Ne odvija se onako kako je Moskva zamislila.

U poslednjih 29 meseci, viši zvaničnici Rusije su tvrdili da se „sve odvija po planu".

To je poslednje što je u maju rekao i predsednik Vladimir Putin, uprkos svemu što se dogodilo prethodne dve godine: veliki broj ruskih žrtava na bojnom polju, mnogobrojni ruski brodovi koji su uništeni u Crnom moru, napadi dronova na ruske teritorije, bombardovanje ruskih gradova i sela u blizini ukrajinske granice, pobuna Vagnerovih plaćenika koji su krenuli na Moskvu.

Toj listi dodajemo i najnoviji ukrajinski napad na rusku regiju Kursk.

Teško je reći šta se trenutno dešava u Sudžanskom okrugu Kurske oblasti.

Ne zna se koliko je ukrajinskih jedinica unutra, koliku teritoriju su opkolili i šta im je krajnji cilj.

„Događaji u Kursku obavijeni su zloglasnom ratnom maglom", piše ruski list Nezavisimaja gazeta.

Međutim, čak i u izmaglici, neke stvari su jasne.

Jasno je da nedavni napadi u Kurskoj oblasti potvrđuju da se ruski rat u Ukrajini ne odvija „po planu".

Čini se da su napadi u potpunosti iznenadili političko i vojno rukovodstvo Rusije.

Ne očekujte da će Moskva to i da prizna.

Verovatnije je da će ruski zvaničnici iskoristiti ukrajinski napad da pokušaju da okupe javnost oko vlasti i podrže zvanični narativ Kremlja: da u ovom sukobu Moskva nije agresor, i da je Rusija opkoljena tvrđava okružena neprijateljima koji planiraju da je napadu i unište.

Realnost je da je Rusija pokrenula potpunu invaziju na susednu državu.

Očigledno postoji velika razlika u izražavanju.

Kada je Rusija prebacila trupe preko ukrajinske granice u februaru 2022, iz Kremlja su to nazvali „specilajnom vojnom operacijom" i tvrdili da Rusija „oslobađa" tamošnje gradove i sela.

Moskva je opisala ukrajinski otpor i vraćanje ruskih trupa nazad kao „teroristički napad i provokaciju".

Napad ukrajinskih snaga na region Kurska i žestoke borbe u toj oblasti znak su da se rat približava Rusiji.

Ali, da li će to okrenuti rusku javnost protiv rata?

Ne nužno.

Prošle, 2023. godine posetio sam Belgorod, ruski region koji graniči sa Ukrajinom, poput Kurska.

Ta oblast gađana je sa druge strane granice.

Svi koje sam sreo rekli su da se ništa slično nije dešavalo pre ruske agresije na Ukrajinu, pre februara 2022. godine bilo je mirno i tiho u Belgorodu.

Umesto zaključka da je „specijalna vojna operacija" bila greška, većina ljudi sa kojima sam razgovarao žele da Rusija pojača vojna dejstva i uđe dublje na ukrajinsku teritoriju.

Dmitri Medvedev, bivši predsednik Rusije, upravo na to poziva.

„Možemo i trebalo bi da zauzmemo još teritorije Ukrajine dok je još ima.

„Od Odese do Harkova, Dnjepra, Mikolajiva, do Kijeva i dalje", poručio je u objavi na društvenim mrežama.

Ali Medvedev ne donosi odluke, već Vladimir Putin.

Čeka se njegov odgovor na nekoliko dramatičnih dana na jugu Rusije.

(Bi-Bi-Si)