Austrijski javni servis ORF: Vučić koristi nasilje i poziva na dijalog

Nakon dobrih devet meseci protesta i sve većeg policijskog nasilja u Srbiji, pritisak na predsednika Aleksandra Vučića raste svakodnevno. On usmeno odgovara i šargarepom i štapom. S jedne strane, poziva na dijalog i najavljuje „divne mere“, dok s druge strane preti ekstremnom strogošću i cenzurom. EU, čiji je Srbija kandidat za članstvo, pokazuje uzdržanost.

Od novembra, Srbija je bila svedok redovnih, nasilnih protesta protiv vlade. Okidač je bilo urušavanje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u kojem je poginulo 16 ljudi. Dok su se protesti, koje su uglavnom predvodili studenti, u početku fokusirali na uzroke urušavanja, kasnije su se okrenuli široko rasprostranjenoj korupciji u zemlji. Sada su uključili i zahteve za prevremene parlamentarne izbore – predlog kojem se Vučić žestoko protivi.

Antivladine demonstracije su se ponovo održale ove nedelje. U poslednje vreme postaju sve nasilnije. Došlo je do višestrukih sukoba između demonstranata i policije, kao i sa nekim maskiranim pristalicama Vučićeve vlade. Kancelarije srpske napredne stranke (SNS), koja je na vlasti od 2012. godine, takođe su napadnute. Interventna policija, kao i maskirani nasilnici, potom su upotrebili nasilje protiv „blokadera“ – imena datog studentima koji organizuju proteste i blokade puteva.

Policijski službenici sukobili se sa antivladinim demonstrantima u Beogradu

Vučić je u petak pozvao na dijalog. U televizijskom obraćanju, izjavio je spremnost da razgovara sa studentskim predstavnicima i drugim antivladinim demonstrantima, uključujući i televizijske debate. Studentski predstavnici su to odbacili: „Ne formira se vatrogasna brigada sa piromanom.“ Vučić, rekli su, nema odgovor na „narodni ustanak“; debatiraće sa njim samo tokom predizborne kampanje.

Pritisak na medije koji kritički gledaju na vladu

Istovremeno, predsednik je sve više vršio pritisak na kritične medije. Nedavno je TV stanice N1 i Nova nazvao „platformama za okupaciju medija“. Pre nekoliko nedelja, Vučić je već opisao izveštavanje TV stanica kao „čisti terorizam“. Pre nekoliko dana, optužio ih je za saučesništvo u uništavanju legitimnih vlasti i za širenje „dezinformacija i laži“.

Tokom nastupa na javnoj televiziji RTS, predsednik je čak pomenuo „gaulajtere okupacije“. Vučić je takođe ciljao dnevne novine „Danas“ i nedeljnik „Radar“. I sami novinari su bili žrtve policijskog nasilja tokom protesta. Udruženje novinara NUNS je registrovalo 52 takva slučaja od marta. „Izgleda kao da smo postali plen“, rekao je Vuk Cvijić, urednik nedeljnika „Radar“.

Da mediji nisu mesecima izveštavali o tekućim protestima, vlasti bi verovatno nastavile da nude samo propagandu o uspehu, poput najave „divnih mera“. „Osiguraćemo da cene osnovnih proizvoda u prodavnicama budu niže. Osiguraćemo da krediti postanu jeftiniji i da kamatne stope budu niže“, rekao je Vučić, hvaleći svoj paket mera, koji planira da predstavi u nedelju, a koji bi trebalo da stupi na snagu 1. septembra.

„Predsednik svih srpskih nasilnika“

Vlada je prošle nedelje drastično pooštrila svoj stav prema demonstrantima. U nekim provincijskim gradovima, maskirane pristalice su nasilno branile lokalne kancelarije SNS-a i napadale demonstrante. Nezavisni nedeljnik „Vreme“ nazvao je Vučića „predsednikom svih srpskih nasilnika“.

„Naša zemlja, naše vrednosti i normalan život su u ozbiljnoj opasnosti“, rekao je predsednik u televizijskom obraćanju. „Ako ne preduzmemo oštrije mere, samo je pitanje dana kada će demonstranti nekoga ubiti“, rekao je Vučić. Međutim, nije otkrio šta će te „oštrije mere“ podrazumevati.

Vučić pokušava da „ugasi požar benzinom“, citirao je „Prese“ reči glavnog urednika „Vremena“ Filipa Švarma. List „Nova“, koji je kritikovao vladu, napisao je da Vučić želi vanredno stanje kako bi izbegao izbore. Komentari iz drugih medija pokrenuli su mogućnost stvaranja „specijalnog tužilaštva protiv terorizma“ kako bi se olakšalo krivično gonjenje demonstranata i kritičara vlade.

„Samo napred-nazad“

Politikolog Dejan Bursać iz beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju rekao je za Vreme da SNS efikasno nema strategiju. Deluje isključivo reaktivno, dan po dan. „Trenutno svedočimo pukom preplitanju, kako u prezentaciji, tako i u načinu na koji se kriza treba rešiti: od poziva na razgovore o pomirenju do uspostavljanja raznih državnih i paradržavnih struktura sposobnih da izazovu i izvrše nasilje na ulicama Srbije.“

Stručnjak za jugoistočnu Evropu Vedran DŽihić iz Austrijskog instituta za međunarodne poslove (OIIP) izjavio je za dnevni list „Der Standard“ da je državni monopol na nasilje transformisan u „monopol na širenje nasilja“. I raspoređivanje nasilnika od strane vladajuće stranke SNS i nasilan jezik u njenim medijima pokazuju da je trenutni princip vladavine zasnovan na strahu i nasilju.

„Ja nisam diktator“

Sada je i za EU ​​došlo vreme „kada se više ne može ćutati“, rekao je DŽihić. Takvo nasilje se ne može tolerisati u zemlji kandidatu za EU. Andreas Šider, šef delegacije SPÖ-a u EU, ponovio je ovaj stav, zahtevajući da Evropska komisija prekine svoju „lažnu rezervisanost“: „Zastrašivanje iz straha od gubitka sopstvene moći ne smeju biti reči demokratskog šefa države sa ambicijama za pristupanje EU.“

„Nisam diktator“, Vučić se konačno osetio obaveznim da naglasi tokom posete kancelara Kristijana Štokera (ÖVP) prošle nedelje. U međuvremenu, Štoker nije izgovorio ni jednu kritičku reč o trenutnoj situaciji u zemlji. Štoker je u Beogradu potpisao sporazum o produbljenoj ekonomskoj saradnji i obećao Vučićevu doslednu podršku izgledima Srbije za pristupanje EU.

(NSPM, ORF)