Arhitekta Bojan Kovačević i konzervator Dejan Radovanović: Rušenje Generalštaba bila bi arhi-izdaja. Gađan je kao simbol, kao simbol treba i da ga obnovimo

 Arhitekta Bojan Kovačević i konzervator Dejan Radovanović bili su gosti Nevene Madžarević u emisiji Pokreni se na televiziji Nova S i govorili o tome da li će Generalštab, koji nije kompletno srušen tokom NATO bombardovanja, biti dokrajčen u miru.

„Ako nam se to desi, onda ćemo zapravo pokazati koliko smo kao društvo i država inferiorni“, istakao je Bojan Kovačević.

On je precizirao da je Generalštab tokom bombardovanja bio ozbiljno oštećen i urušen u nekim delovima, ali je daleko od toga da je skroz uništen.

„Motiv nad Nemanjinom je razoren, pa na prvi pogled to deluje strašnije nego što jeste, budući da, recimo, kula Generalštaba sa 18 spratova funkcioniše sve vreme – od 1999. godine – i ima svoj ulaz iz Birčaninove, ima lift, stepenišnu vertikalu, i tamo je Ministarstvo odbrane. Da li ministar tamo sedi, ne mogu da tvrdim, ali taj deo zgrade potpuno funkcioniše“, rekao je Kovačević.

Na opasku Nevene Madžarević da četvrt veka slušamo kako je Generalštab nemoguće restaurirati, Dejan Radovanović složio se s tim da ovaj kompleks sigurno ne može biti isti kao što je bio.

„Nemamo bravariju koja je bila vrhunskog kvaliteta, materijal nam je nedostupan, ali postoje studentski projekti koji pokazuju šta se može uraditi sa ovim spomenikom memorije. On ništa neće izgubiti dodacima koji će govoriti o njegovoj istoriji. Ono što je strašno jeste što se želi da to nestane – da bi nestalo sećanje“, istakao je Radovanović.

Prema njegovom mišljenju, upravo je to najveći problem, kao i to što je mnogo ranije dogovoreno da se parcele na kojima se nalazi Generalštab ustupe.

Ko je to uradio, Radovanović ne zna, ali očito je da je to davno učinjeno.

Ustupiti zdanje Kasarne 7. puka, po njegovom mišljenju, je arhi-izdaja.

„Zašto se to dešava i zašto se ne obnavlja? Pa zato što treba da obnove oni koji nisu ni ratovali, koji su uzimali tuđe stanove, koji su bežali. Vulina niste mogli naći u Novom Sadu za vreme bombardovanja – nikako“, rekao je Radovanović.

Podsetio je da su tokom bombardovanja Generalštaba mnogi ljudi stradali, da su neki od njih ostali bez obe noge, da je noć u kojoj se desio taj napad bila strašna i da je strahovao za život svojih prijatelja koji su živeli u blizini.

„Pomislio sam i: Šta je sa Urološkom klinikom? I dakle, sad ćemo sve to da damo – zašto? Ne zna se“, konstatovao je Radovanović.

On smatra da se Generalštab ne može srušiti sa stručnjacima koje mi imamo a da ne stradaju svi okolni blokovi, uključujući i Oficirsku zadrugu…

„To su tradicionalni državni vojni blokovi, pogotovo gde je manja zgrada Generalštaba“, nadovezao se Bojan Kovačević, složivši se s Radovanovićem da bi rušenje oštetilo i ostala zdanja kompleksa, jer takav zahvat predstavlja nesavladiv urbanistički problem.

Kovačević, koji je bio autor izložbe o Nikoli Dobroviću u Galeriji SANU, napomenuo je da je za Generalštab postojalo rešenje o kulturnom dobru koje je aktuelna vlada „divljački, primitivno i nesavesno ukinula“.

„U rešenju o proglašenju Generalštaba za kulturno dobro iz 2005. piše da on na javnim prostorima treba da sačuva isti izgled, a da unutrašnjost i funkcija mogu biti predmet drugačije postavke“, pojasnio je Kovačević.

On smatra da nabavka autentičnih materijala za obnovu Generalštaba ne bi trebalo da bude toliki problem, dodajući uzgred da je na ovom zdanju prvi put ugrađena prava aluminijumska bravarija, za koju – pošto se država nije ozbiljno njome bavila – ostaje pitanje da li bi mogla da se očisti i dovede u prvobitno stanje.

„Ali ovde je pitanje gesta broj jedan“, napomenuo je Kovačević, dodajući da su prostorije Generalštaba za vreme bombardovanja bile ispražnjene, a da su stradali ljudi koji su se zatekli na ulici.

Kovačević i Radovanović podvukli su da se rušenjem Generalštaba želi zatrti sećanje i podsetili na veliki skup u svečanoj sali Tehničkog fakulteta, koji je održan prošle godine i na kome su prisustvovali arhitekti, konzervatori, istoričari umetnosti, građevinski inženjeri…

„Na tom skupu nema ko nije bio. Ja sam govorio o Generalštabu i tad sam rekao da je za vreme bombardovanja on gađan kao simbol, i da mi treba da ga obnovimo kao simbol“, istakao je Kovačević.

Logika da će ekonomija sve da sredi, kao i priče o rastu bruto nacionalnog dohotka, prema njegovoj oceni, predstavljaju zamajavanje.

Tema koju sprema, a tiče se Generalštaba, nije samo da se to zdanje ne ruši, već da ono mora biti obnovljeno.

„To je suština“, podvukao je Bojan Kovačević.

Sagovornici Nevene Madžarević istakli su i da to što se Generalštab našao među sedam najugroženijih spomenika u Evropi ne znači da treba da čekamo da Evropa reši problem.

„To je dobro – da je neko stručan zaključio isto što i mi mislimo – ali mi moramo da ga obnovimo“, kazao je Kovačević.

Na opasku da je ovdašnje društvo u stanju anesteziranosti, te da je i sam Kovačević spomenuo njegovu inferiornost, on je rekao:

„Društvo neće zauvek biti inferiorno, kao što ni oni beli šatori ispred Skupštine neće zauvek stajati“

Dejan Radovanović smatra da je dužnost struke da ne dozvoli da se okolina prepusti letargiji.

„Bio je taj veliki skup gde se okupila struka o kome smo već govorili. Pre toga smo bili spori, ali evo sada postoje protesti, studentski protesti, a deo toga je i čuveni Generalštab. Upravo nam se demontira Savski most koji je, takođe, simbol otpora i hrabrosti. Pogledajte te ljude u vladi – oni moraju da sklone nečiju čast i časnu istoriju. T rekao je  Dejan Radovanović.

U razgovoru su sagovornici Nevene Madžarević upozorili da ovde zaštita očigledno ništa ne znači, da se „Beograd na vodi“ penje uzbrdo i da je uništavanje kulturnih dobara u toku ili se planira.

Kao primeri su navedeni Ložionica i Sajam.

„Generalštab je kulturno dobro ranga naših srednjovekovnih manastira. To na prvi pogled možda deluje malo blesavo reći, ali ako pitate bilo koga iz naših struka, on će vam to potvrditi. Jer količina fauliranja identiteta zapravo je ista kao ono što se dešava na Kosovu i Metohiji. Glavni mehanizam je to što kategorija blama kod nas više ne funkcioniše. Niko se nije dovoljno izblamirao, odnosno nije u profesiji i društvu odstranjen jer je predložio ili potpisao nešto nepojamno“, zaključio je Bojan Kovačević, u emisiji Probudi se na televizij Nova S.

(Danas)