Ana Brnabić na sednici SB UN: Odgovorno tvrdim da ni Beograd, ni bezbednosne strukture Srbije nisu imale nikakve veze sa događajem u Banjskoj. Spremni smo da međunarodnoj zajednici pružimo sve informacije i dokaze

U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku u toku je sednica Saveta bezbednosti na kojoj se raspravlja o šestomesečnom izveštaju Unmika o Kosovu i Metohiji. Premijerka Ana Brnabić je, u govoru, ukazala da su Srbi na KiM izloženi političkom, pravnom, institucionalnom i fizičko nasilju. Šefica misije UN na KiM Karolin Zijade je istakla da trenutna situacija može jedino kompromisom da se prevaziđe.

Brnabićeva: Dijalog je jedini način da se reše problemi Kosova i Metohije

Brnabićeva je navela da bi najracionalniji pristup bio da KFOR, u skladu sa svojim mandatom prema Rezoluciji 1244, privremeno preuzme punu odgovornost za bezbednost na severu KiM, kao i da bi UNMIK mogao da odigra značajnu ulogu u ovom procesu.

"Dijalog je jedini način da se reše problemi Kosova i Metohije. I mogu samo da kažem da će Beograd i pored svih poteškoća ostati privržen. I pozivamo da se novi lokalni izbori na severu KiM održe što pre, kao deo napora za deeskalaciju. To očekuju Srbi na KiM, a to su svi u međunarodnoj zajednici preporučivali i ukazivali na tu potrebu", zaključila je Ana Brnabić u obraćanju Savetu bezbednosti UN.

Brnabićeva: Hajde da zajedno preduzmemo korake da sprečimo da kriza potpuno izmakne kontroli

Brnabićeva je pri kraju obraćanja istakla ciljeve koje Republika Srbija želi da postigne.

"Prvi – implementacija svih prethodnih sporazuma,  odnosno Briselskog sporazuma i uspostavljanje CSM-a u skladu sa sporazumom potpisanim 2015. godine. Drugi – bezbednost za naše ljude, za sve ljude na KiM. Dok se dijalog nastavlja, a mi tražimo kompromis koji će obezbediti dugoročni mir i stabilnost, istorijsko pomirenje između Srba i Albanaca, prosperitet, pomozite ljudima koji žive na KiM, Srbima kao i ostalim nealbancima, da žive u miru, uživaju osnovne slobode, sigurnost i sigurnost bez stalnog zastrašivanja i progona", istakla je Brnabićeva.

Kao treće, Brnabićeva je navela da se Beograd zalaže i čvrsto veruje u principe međunarodne vladavine prava i Povelju UN, i da će nastaviti da poziva na puno poštovanje Rezolucije 1244.

"Četiri – mir i stabilnost. Moramo biti u stanju da stvorimo bolju, prosperitetniju budućnost za mlađe generacije. Moramo biti dovoljno hrabri da rešimo sva otvorena pitanja, ma koliko ona bila teška. Ali za to nam je potreban posvećen i pošten partner", navela je Brnabićeva.

Pozvala je da se zajednički preduzmu koraci kako bi se sprečilo da kriza potpuno izmakne kontroli.

Brnabićeva: Svedočimo kampanji tihog etničkog čišćenja

Ana Brnabić je ponovila da raseljeni Srbi ne mogu da se vrate na KiM.

"Kada pokušaju, muškarci budu uhapšeni, a ženama, poput Dragice Gašić, preti se i bivaju terorisane. Oni Srbi koji su ostali, svakodnevno žive u strahu i nesigurnosti. Priština u suštini želi da oni odu i to jasno pokazuje. Jedanaest odsto je već otišlo. Da budemo potpuno jasni, ono o čemu svedočimo je kampanja tihog etničkog čišćenja", istakla je Brnabićeva.

Dodala je da se kampanja sistematskog i rasprostranjenog nasilja nad Srbima i svesnog stvaranja nepodnošljivih uslova za život za njih, sastoji od postepenog, ali trajnog uskraćivanja osnovnih prava, napada pripadnika oružanih prištinskih formacija, fizičkih napada na Srbe i njihovu imovinu i lažnih optužnica.

"Svi dosadašnji dogovori iz dijaloga su brutalno prekršeni, zadajući fatalan udarac samoj ideji pregovora, normalizacije i pomirenja. Ove represivne i etnički motivisane akcije pažljivo su sračunate da izazovu reakcije Srba na severu KiM, da bi se kasnije iskoristile za nastavak i intenziviranje odmazde i terora", poručila je Ana Brnabić.

Brnabićeva: Ni Beograd, ni bezbednosne strukture Srbije nisu imale nikakve veze sa događajem u Banjskoj

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić navela je da je kriza na Kosovu i Metohiji "tragično, ali predvidljivo" eskalirala 24. septembra kada je došlo do oružanog sukoba između grupe naoružanih Srba sa KiM i policijskih i paravojnih formacija iz Prištine u selu Banjska i okolini.

"Istrage su u toku kako bi se dali svi odgovori i rasvetlile sve nejasnoće u vezi sa ovim događajima, uključujući i način na koji su dvojica od trojice preminulih Srba izgubila živote, što je izgleda bilo hladnokrvno pogubljenje nakon što su se predali. Odgovorno tvrdim da ni Beograd, ni bezbednosne strukture Srbije nisu imale nikakve veze sa ovim događajem i spremni smo da međunarodnoj zajednici pružimo sve informacije i dokaze koji su danas dostupni da potvrdimo ovu izjavu", naglasila je Brnabićeva.

Dodala je da bi želela da iskoristi priliku da izrazim svoje iskreno žaljenje zbog gubitka ljudskih života i da se nada da se to nikada više neće ponoviti.

"Događaji u Banjskoj su, nažalost, logična posledica vladavine straha i terora koju je Priština odlučila da sprovede, uprkos jasnim zahtevima međunarodne zajednice za deeskalaciju, upravo računajući na to da će miran otpor srpskog naroda na severu KiM postati nešto više", istakla je Ana Brnabić.

Brnabićeva: Otkako je EU pozvala na hitnu deeskalaciju Priština je uhapsila 24 Srba

Ana Brnabić je navela da je od 3. juna, kada je EU zahtevala hitnu deeskalaciju, Priština preduzela ukupno 23 eskalirajuća koraka na severu KiM i da je od tad uhapšeno 24 Srba.

Istakla je da su se u istom periodu dogodila 74 etnički motivisana napada na Srbe.

Brnabićeva: Lažni lokalni izbori ključni događaj koji je doveo do destabilizacije

Ana Brnabić je navela da je "ključni događaj od kojeg je sve nepovratno krenulo ka sveobuhvatnoj destabilizaciji bili lažni lokalni izbori održani u aprilu, u četiri opštine na severu KiM".

"Umesto da shvate da su Srbi napustili privremene institucije kao poziv za potpunu primenu Briselskog sporazuma i spasavanje procesa dijaloga, Priština se odlučila za dalju eskalaciju. Odlučili su da održe lokalne izbore na kojima je učestvovalo samo 0,03 odsto Srba, koji čine više od 95 odsto populacije na severu Kosova i Metohije. Izbori su sprovedeni na smanjenom broju biračkih mesta, glasanje se odvijalo u posebnim kontejnerima pod zaštitom potpuno naoružane vojske. 'Slobodni i fer' nije termin koji bi bilo ko upotrebio da opiše te izbore", rekla je Brnabićeva.

Dodala je da su nakon tih događaja, koji se ne mogu nazvati izbori, "nameštenici Prištine jer se ne mogu nazvati "izabrani gradonačelnici" nasilno ušli u opštinske kancelarije u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, u pratnji specijalnih jedinica kosovske policije, naoružane puškama duge cevi, što je još jedno direktno kršenje Briselskog sporazuma".

Istakla je da je u tada održanim protestima povređeno više od 50 nenaoružanih Srba, kao i da su pripadnici KFOR-a su zadobili povrede što je ocenila kao tragično i nedopustivo.

"Tom prilikom su trojica Srba hospitalizovana zbog prostrelnih rana, a četvorica su uhapšena", podstila je Brnabićeva.

Brnabićeva: Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na KiM sve teže dolaze do hrane i lekova

Ana Brnabić je navela da Priština od 14. juna takođe direktno krši Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) i da to nije prvi put.

"Zabrana kretanja robe srpskog porekla na KiM direktno krši princip slobodne trgovine, CEFTA i četvrto poglavlje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Prištine", navela je predsednica Vlade Srbije.

Istakla je da je direktna posledica toga da Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na KiM sve teže dolaze do hrane i lekova.

"Pred nama je humanitarna kriza. Zdravstvene ustanove u pretežno srpskim sredinama ne mogu da nabave osnovne medicinske potrepštine, poput kiseonika. Među lekovima koji više nisu dostupni su lekovi za hemoterapiju, anestetici, antibiotici, rastvori za infuziju, vakcine itd. Lekovi za izuzetno hitne slučajeve i operacije će biti dostupni još najviše dve nedelje. Nedostaju im čak i beseže vakcine za bebe", navela je Ana Brnabić.

Brnabićeva: ZSO je nezaobilazan element na kome počiva implementacija bilo kojih daljih sporazuma

Ana Brnabić je navela da je treća jasna poruka zvaničnika iz Prištine Srbima, ali i međunarodnoj zajednici da postignuti sporazumi neće biti sprovedeni, a ti sporazumi, ili deo sporazuma koji su sprovedeni, biće poništeni, rastavljeni ili blokirani.

Navela je da u svim izveštajima u proteklih 10 i više godina nema ni reči o Briselskom sporazumu.

"Krajnje vreme za uspostavljanje ZSO je prošlo pre pet, šest godina, ali ipak, ovo je nešto što treba da se uradi. ZSO je nezaobilazan element na kome počiva implementacija bilo kojih daljih sporazuma", poručila je Brnabićeva.

Istakla je, međutim, da to treba da bude Zajedncia srpskih opština u skladu sa potpisanim sporazumima iz 2013. i 2015. godine, a ne bilo koja organizacija koja nosi to ime.

Napomenula je da je Priština u protekle dve godine otvoreno izjavila nekoliko puta da nema nikakvog interesa za ZSO.

"Da stvar bude gora, Priština je poslednjih 12 meseci aktivno podrivala sve što je postignuto Briselskim sporazumom. Aljbin Kurti je 3. novembra prošle godine smenio komandanta Regionalne policijske uprave Sever, čime je praktično rasformiran multietnički policijski sastav na KiM, što je direktno u suprotnosti sa članom 9 Briselskog sporazuma", rekla je Ana Brnabić.

Brnabićeva: Od dolaska Aljbina Kurtija na vlast 11 odsto Srba napustilo sever KiM

Ana Brnabić je navela da je samo od početka ove godine pucano je na šest Srba, a niko nije krivično odgovoran.

"U protekle dve i po godine bilo je 434 etnički motivisana napada na Srbe i njihovu imovinu, što je neverovatnih 50 odsto više u odnosu na period pre Kurtijeve administracije, a još uvek ne znamo da li je neko odgovarao, ni da li je bilo optužnica ili ako su podignute optužnice protiv bilo kog od počinilaca", istakla je premijerka Srbije.

Istakla je da je, kao direktna posledica ovog terora, 11 odsto Srba napustilo sever KiM "od dolaska Aljbina Kurtija na vlast zbog kampanje sistematskog i rasprostranjenog nasilja nad Srbima i namernog stvaranja nepodnošljivih uslova za život za njih".

Brnabićeva: Danas na KiM vidimo sveobuhvatno političko, pravno, institucionalno i fizičko nasilje nad Srbima

Ana Brnabić navela je da je druga poruka koja se šalje Srbima na najbrutalnije načine da oni koji su ostali, koji još žive na teritoriji KiM i koji žele da ostanu – neka odu.

"Kroz mesece i godine sistematskog, potpunog poništavanja čak i najosnovnijih ljudskih prava Srba i drugih nealbanaca, pretvarajući njihove živote u stalnu noćnu moru nesigurnosti izazvane potpunim odsustvom vladavine prava, a obeleženom samovoljnom odlukom o tome ko će i kada biti hapšen, privođen, prebijan, mučen, ponižavan i držan u zatvoru na nepoznato vreme, pitajući se da li će se na vašu decu, braću, očeve i muževe pucati slobodno, samo zato što su Srbi, ako će vam sveštenici biti deportovani, a imovina zaplenjena, ako će oni koji pucaju na vas i oni koji vas tuku uvek, po pravilu, biti pušteni na slobodu – kao što se svaki dan dešava na današnjem KiM – čineći to svakog dana, svake nedelje, svakog meseca, svake godine, Priština je poslednjih nekoliko godina uspela da generiše opasnu bezbednosnu krizu", rekla je Ana Brnabić.

Predsednica Vlade je navela da "ono što danas vidimo na KiM, a izveštaj generalnog sekretara UN jasno pokazuje neke od ovih stvari, jeste sveobuhvatno političko, pravno, institucionalno i fizičko nasilje nad Srbima" .

Brnabićeva se osvrnula i na slučaj ranjavanja 11-godišnjeg dečaka i mladića u Gotovuši i navela da je prištinsko pravosuđe amnestiralo počinioca tog zločina i da je Azem Kurtaj sada slobodan čovek.

Podsetila je da su za navodne ratne zločine optuženi i uhapšeni Slađan Trajković i Zlatko Arsić.

"Prošli su bezbednosne provere u Prištini, primljeni u kosovsku policiju, godinama služili kao deo multietničke policije, a kada su izašli iz policije, uhapšeni su i optuženi kao ratni zločinci", rekla je Ana Brnabić.

Brnabićeva: Na Kosovo i Metohiju vratilo se manje od dva odsto raseljenih

Brnabićeva je navela da je prva poruka da "oni Srbi koji su otišli – posle 1999. godine ili tokom etničkog čišćenja, pogroma, 2004. godine, ne treba da se vraćaju".

"Duboko je uznemirujuće, žalosno, ali i sramotno, da KiM ostaje, prema relevantnim izveštajima UN, teritorija koja, u poređenju sa svim postkonfliktnim teritorijama u celom ovom našem ludom svetu, ima najmanje povratnika", navela je predsednica Vlade.

Istakla je da se na Kosovo i Metohiju vratilo manje od dva odsto raseljenih i da to nije slučajno.

"Ako pokušaju da se vrate, obično vide da im je neko nezakonito zaplenio privatnu imovinu. Oni, zatim, idu kod vlasti da prijave uzurpaciju i traže pomoć, nadajući se pravdi i pravičnosti. U većini slučajeva, umesto da dobiju pomoć, oni budu uhapšeni i završe u zatvoru", poručila je Ana Brnabić.

"Ovo je jasna poruka zvaničnika u Prištini raseljenim Srbima: ne vraćajte se, niste dobrodošli", istakla je predsednica Vlade Srbije.

Brnabićeva: Zvaničnici u Prištini imaju tri ključne poruke za Srbe i nealbansko stanovništvo na KiM

Na početku obraćanja, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je navela da će pokušati da se uzdrži od preterano birokratskog jezika i iznese stavove Beorada na jasan i direktan način. 

"Jednostavno zato što je situacija u protekle dve godine, a posebno u poslednjih 12 meseci, postala toliko ozbiljna da svi treba da pokušamo da razumemo, ne kao političari, već pre svega kao ljudi, šta se dešava i kuda dalje, da bismo onima na KiM koji svakodnevno stradaju pružili bar tračak nade, makar tračak nade da je stabilnost i dugoročni mir moguć", navela je Brnabićeva.

"Iz onoga što svi možemo da vidimo na terenu, na osnovu brojnih primera u proteklih 12 do 18 meseci, zvaničnici u Prištini, administracija u Prištini, nažalost, najjednostavnije rečeno, imaju tri ključne poruke za Srbe, drugo nealbansko stanovništvo na KiM – i za međunarodnu zajednicu", poručila je Brnabićeva.

Zijade: Neophodni su odgovorno vođstvo i kompromis

Odgovorno vođstvo i kompromis su neophodni da bismo se vratili produktivnijem političkom procesu, rekla je Zijade. Znamo, dodala je, kako glasi maksima da ne postoji održivi razvoj bez mira i da ne postoji mir bez održivog razvoja.

“Ne mogu dovoljno da naglasim da regionalna saradnja, integracija i inicijative u ovom smislu u svim vidovima treba da budu dobrodošle i da imaju prioritet kako bi doprinele produktivnijem dijalogu”, poručila je Zijade

“Mir, prosperitet, napredak, održivost i povezanost su bile neke od glavnih tema koje su istaknute tokom zasedanja Generalne skupštine u septembru i tokom samita za Berlinski proces koji je prošle nedelje održan u Tirani. Danas ja verujem da je od ključnog značaja da međunarodna zajednica podstakne i Prištinu i Beograd da neguju radnje koje su u skladu sa ovim glavnim prioritetima uključujući i zapažanje da nijedan jedini samostalni vođa ili osoba može sama da deluje i prevaziđe ove aktuelne globalne izazove”, naglasila je Zijade.

Zijade o značaju političkog kompromisa

Ukoliko se ne ostvari politički kompromis, to će negativno uticati na život običnog naroda, uključujući i mogućnost da dobije osnovne usluge i da ostvari svoj socioekonomski potencijal, rekla je Zijade.

"U tom smislu, važno je napomenuti da odlaganje u sprovođenju ovih sporazuma dovodi do odlaganja EU donatorske konferencije, koja je bila predviđena sporazumom u februaru, koja bi verovatno privukla znatnu ekonomsku podršku i prilike za ulaganja", rekla je Zijade.

Takođe, ukazala je i na "cenu koju će platiti sve zajednice, bilo da su to srpske, albanske ili druge koje žive u drugim delovima KiM i čitavog regiona". 

Zijade: Trenutna situacija može da se prevaziće kroz kompromis

Trenutna politička situacija i njen uticaj na bezbednost stanovništva može da se prevaziđe jedino kroz kompromis koji treba da se razradi u dijalogu između Beograda i Prištine, rekla je šefica misije UN na Kosovu i Metohiji Karolin Zijade.

Zijade je rekla da su deeskalatorne namere ključne da se prevaziđu tenzije i da se nada da će sastanci obe strane sa predstavnicima EU i drugih izaslanika održani 21. oktobra vratiti dijalog na put i to da obe strane primene postignute sporazume.

"To podrazumeva da se obe strane ponovo obavežu da će u potpunosti sprovesti sve sporazume koje su ranije usvojeni, da će raditi na osnivanju Zajednice srpskih opština i to treba da se započne bez odlaganja i bez ikakvih uslova, kao i svi drugi ključni sporazumi treba da se sprovedu", rekla je Zijade.

Zijade izlaganje počela događajima u Banjskoj: Od ključne važnosti da se počinioci privedu pravdi

Šefica Unmika svoje izlaganje započela je, kako je navela, važnim bezbednosnim incidentom koji se odigrao u selu Banjska 24. septembra.

"Rano ujutru tog dana kosovski policajac je ubijen, a dvojica su povređeni na ulasku u selo koje je bilo blokirano od strane dva vozila. Tokom dana i večeri kosovska policija naoružanim elementima se uključila u razmenu vatre i to je dovelo do velikog broja hapšenja. Kosovska policija je zaplenila veliki broj vozila, vojne opreme i oružja", navela je Zijade.

Ukazala je da Unmik priključio međunarodnoj zajednici i jednoglasno osudio ovaj incident i tragični gubitak života, ali i pozvao na suzdržanost.

"Od ključne je važnosti da istrage koje se sada vode pruže priliku da se činjenično dokumentuje ovaj događaj i da se počinioci pravdi", poručuje Zijade.

Naglasila je da su dogođaji koji su se odigrali 24. septembra "pogoršali već narušeno bezbednosno okruženje na Kosovu".

"Njega karakteriše atmosfera uzajamnih sumnji i kontradiktornih percepcija koje dotiču veliki deo stanovništva naročito na severu Kosova i u srpskim zajednicama u drugim delovima Kosova", navela je Zijade.

Počela sednica, šefica Unmika predstavlja izveštaj

Počela je sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj se raspravlja o šestomesečnom izveštaju Unmika o Kosovu i Metohiji.

Šefica misije UN na Kosovu i Metohiji Karolin Zijade predstavlja Izveštaj o radu Unmika od 19. marta do 18. septembra.

Predsednica Vlade Ana Brnabić, uoči sednice Saveta bezbednosti UN, rekla je za RTS da joj je važno da u obraćanju istakne da Zajednica srpskih opština mora biti formirana u skladu sa sporazumom iz 2013. godine i dogovorima iz 2015. godine.

Poručila je da će pokušati da ispriča kako na Kosovu i Metohiji zaista žive Srbi i drugi nealbanci.

Iako se prethodnih nedelja spekulisalo da će sednica biti zatvorena za javnost, to se ipak neće dogoditi.

O mogućem zatvaranju sednice govorilo se zbog navodnih primedbi koje je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš imao na prethodnu sednicu održanu u aprilu, kada je došlo do razmene oštrih reči između šefa srpske diplomatije Ivice Dačića i predstavnika privremenih institucija u Prištini.

Međutim, da bi sednica bila zatvorena, potrebna je saglasnost devet od 15 članica Saveta bezbednosti, a to nije moguće bez kompromisa sa Rusijom i Kinom.

Inače, od 15 članica Saveta bezbednosti, pet ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. To su Rusija, Kina, Ekvador, Mozambik i Brazil kao predsedavajući Saveta bezbednosti.

(RTS, N1)