Епоха САД као безусловног лидера света се завршава. Наступа епоха у којој ће бити јаке Европска унија и Кина. Не знамо још која ће бити улога Русије, надамо се јака. Егоистични интереси Америке нагоне читав свет да се тресе. Зато одједном сви говоре о резервној валути.

Побуна против реално постојећих неједнакости храни се из три извора: несклада између рада и зараде, контрадикторности између законитог и исправног и светских очекивања за једнакост. Да ли је то (пре)револуционарна ситуација? Апсолутно. Али, недостаје јој револуционарни субјект, бар за сада.

Велико је питање шта са оним објектима који не могу бити легализовани по неком основу?   Бесправни градитељи који не могу легализовати своје објекте сигурно неће пропустити да запитају државу: „Где је мој стан?“, који су иначе многи откупили за вредност кутије шибица“.

У околностима заоштравања кризе и неокензијанских мера подржављења финансијских институција не би ли требало и у Србији макар зауставити даље спровођење неолибералног концепта принудне и убрзане приватизације.

Зашто су Беобанка, Југобанка, Инвестбанка и Београдска банка почетком 2002. године гурнуте у стечај, ако су у том моменту имале потраживања далеко већа од дугова? Управо ту, дуго прикривану чињеницу, откривају подаци изнети у извештају Агенције за осигурање депозита.

Врло је вероватно велико повлачење инвеститора са Београдске берзе када се услови колико толико нормализују, односно када буду у могућности да продају акције по некој разумној цени, а не за багателу како је тренутно. 

Сматрам да је Обамина администрација подлегла политичком притиску и паници великих банака. Као резултат, администрација је побркала спасавање банкара и њихових акционара са спасавањем банака.

Већ само окупљање четири земље – Бразила, Русије, Индије и Кине – било је јасан сигнал да су униполарна времена прошла. Ови војни, економски и демографски џинови својим свеукупним капацитетима ставили су пред свршен чин Америку и њене савезнике.

Главни аргумент прозападних власти у Београду је био да ако би Србија престала да плаћа дуг ММФ-у, то би било формално признање да Косово није део Србије. Србија ће наставити да плаћа дуг Косова и након пријема у ММФ!

Шест великих европских банака поседује 90% финансијског система у региону, и ако повуку свој капитал последице ће бити негативне. Зато смо 31 милијарду долара ставили на располагање банкама, а допринос ЕУ ће се попети на још 20 милијарди евра.