Онда сви кажу „никако, никако, тај је Субјекат толико страшан, тај лично убија, возика се градом у својим белим џиповима и пуца кроз прозор, ни реч о њему – тај рукама дави…“ И све тако.

Изгледа да је једино позитивно у Србији то што постоје људи који о њој говоре негативно – бар за новинаре хрватске телевизије, за које очигледно имају уста само они који су спремни да изговоре оно што је хрватском уху угодно да чује.

Декларативно, политичари и једне и друге стране залажу се за целовитост Косова, једни као неотуђивог дела Србије (што де факто не функционише већ десет година) а други као независне државе (која ни де јуре ни де факто још увек није успостављена).

Друга фаза јесте формирање Конфедерације Албанија-Косово, и право на референдум. Истовремено треба развијати и захтев за федерализацију Македоније. Што се тиче проблема Албанаца Ћамеријске крајине, једино правилно решење јесте признавање геноцида над Албанцима.

Да ли се ипак ради само о инату? Нема ниједног великог догађаја у историји БиХ који су сва три народа доживели на једнак начин, било као датум заједничког тријумфа и поноса, било заједничке патње и страдања, него их је баш сваки раздвајао на победнике и поражене. 

Мемоари Карле дел Понте (“Лов – ја и ратни злочинци”) још се нису ни појавили у књижарама а већ су изазвали поприличну узбуну међу онима који претпостављају, или знају, шта ће се у књизи наћи.

Еулекс се понаша као власт у земљи. На врху његове листе приоритета је споразум са Србијом о полицији, судству и царини. То је безочно кршење (фомалног) суверенитета Косове. Mи пружамо подршку протестима коалиције организација Косова против споразума Еулекса са Србијом.

Имамовић наводи да је дужност муслимана да носи оружје, убије невернике и искорени „неверништво или модерну државу и њене законе". Он, такође, наглашава да муслиман не сме живети близу немуслимана и да се мора од њих дистанцирати.

Господине Монтгомери, заједно с политичким елитама у региону, посебно у Србији, све ове године спречавали сте да чињенице о томе шта се догодило, зашто, како и ко је крив буду спознате и схваћене.

Одлука да се три оптужнице против Милошевића за Косово, Босну и Хрватску споје у један гигантски случај директно је довела до четворогодишњег процеса који би још и сад трајао да оптужени није умро. Далеко боље је било имати три одвојена, узастопна суђења.