Ако имамо у виду двојицу људи који су априла 2013. отишли у Брисел као грлом у јагоде и тамо потписали судбински документ о повлачењу Србије са Косова и Метохије, а врло брзо потом, јануара 2014, на почетку приступних преговора са ЕУ, без поговора преузели обавезу да de iure признају Косово, онда се може реално претпоставити да је скорашња прича о подели и разграничењу најобичнија димна завеса.

Оправдано се поставља суштинско питање које тражи хитан одговор. Да ли Србија има територијални, економски и политички суверенитет? Истина, у ери глобализације, која се злоупотребљава управо од оних који су је и наметнули, малим и економски слабим државама је веома тешко да очувају свој суверенитет.

Дакле, балканска етапа проширења НАТО-а приводи се крају. Остале су још само БиХ, Црна Гора и Србија. У БиХ НАТО има своје војне контингенте и базе, као и на Косову, јужној српској покрајини којој је управо НАТО и подарио независност.

 Све би се некако могло и разумети да Вучић овог лета није отворио питања на Косову и Метохији, готово истоветна питањима у РС која нису била у његовој политичкој агенди: аршини које је Вучић потегао у вези Космета сасвим су другачији од аршина које је испоставио Додику и РС. Залагање за "разграничење" на Космету и помињање референдума с тим у вези у Србији сада су за Вучића сасвим легитимни, тактички добри, малтене изузетно мудри политички потези, за разлику чак и од референдума о Суду и Тужилаштву БиХ у РС, а о "референдуму о статусу РС" да се и не говори

Убеђен сам да није случајно што су припадници „Младе Босне“ тражили уједињење око Србије као Пијемонта, јер је то значило спајање са извориштем, а почетком XX века и са јуначким слободарским узором и подстицајем.

Сад, цела прича ипак пада у још један контекст. У Хрватској је покренута истрага против бившег премијера Санадера, који се склонио у Аустрију, па је за њим издата Интерполова потерница. На Косову Тачија после дугог ћутања учестало помињу у вези трговине људским органима.

Вучићу није нимало тешко да се представља Србима с обе стране Дрине малтене као њихов сведржитељ, а да се, превасходно Вашингтону - где Додика понајпре виде као реметилачки фактор -  приказује као кључни чинилац мира и стабилности у троуглу Београд - Бањалука - Сарајево

Надбискуп Степинац је саучесник у спровођењу планираног и озакоњеног државног злочина који се спроводио ради затирања српског народа, које су починили припадници војних постројби Независне Државе Хрватске.

Такво фалсификовање националног идентитета и касапљење историје заиста не познаје границе. То доказује и недавно откриће црногорског језика, што је борцима против "геноцидног светосавља" дало још већи полет и снагу.

Лицемјерје СДС-а и ПДП-а по питању приступања БиХ НАТО савезу се показује као константа. Још прије петнаестак година СДС и ПДП су били главни покретачи оснивања зајдничких Оружаних снага БиХ, као и чланства у НАТО. Сад би вољели да се тога нико не сјећа