субота, 23. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Црква и политика > Темељни уговор – Годину дана касније
Црква и политика

Темељни уговор – Годину дана касније

PDF Штампа Ел. пошта
Велибор Џомић   
четвртак, 03. август 2023.

На данашњи дан, пре годину дана, у вили ”Горица” у Подгорици, Његова Светост Патријарх српски г. др Порфирије и председник 43. Владе Црне Горе г. др Дритан Абазовић свечано су закључили Темељни уговор између Црне Горе и Српске Православне Цркве. Тога дана и на том месту, у складу са потврђеним и објављеним међународним уговорима, Уставом и правним поретком Црне Горе, Свештеним канонима Православне Цркве, Уставом и црквено-правним поретком Српске Православне Цркве, после пуних 11 година затворено је питање од великог значаја и за Цркву и за државу (2011.-2022.г.). Нешто касније, Темељни уговор је објављен у ”Службеном листу Црне Горе” (бр. 96/2022) и ”Гласнику” Српске Православне Цркве (бр. 8/2022). Уговор је ступио на снагу даном закључивања и од тада је постао део правног поретка Црне Горе и црквено-правног поретка Српске Православне Цркве.

Потписник ових редова је у том процесу учествовао од почетка до краја, односно пуних 11 година. У Црној Гори се, од када је то отворено питање половином 2011. године до 3. августа 2022. године, на челу различитих састава Владе Црне Горе налазило пет премијера. Блаженопочивши Патријарх српски Иринеј и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, на жалост, нису дочекали тај историјски дан и догађај. Српска Православна Црква је, све до избора др Дритана Абазовића за премијера 43. Владе Црне Горе, годинама била дискриминисана у том погледу. Надам се да ће шира јавност, управо због тога што су одређене манипулације и неистине и даље присутне, ускоро имати прилику да се детаљније упозна са читавим процесом и релевантним документима.

Измене дискриминаторног закона, па Темељни уговор

Свима је данас јасно да је ”црквено питање у Црној Гори”, противно свим цивилизацијским, демократским и правним нормама, проглашено за политичко питање и да је веома тенденциозно изведено из сфере државног и црквеног права и уведено у сферу идеологије, партија и политике. А из Цркве чије је укидање у Црној Гори било планирано и чији је прогон озваничен усвајањем дискриминаторног Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница 27. децембра 2019. године непрестано је поручивано да је питање слободе вероисповести и правног положаја Цркве и верских заједница у 21. веку искључиво питање правног и цивилизацијског карактера. Падом режима Мила Ђукановића на изборима 30. августа 2020. године и избором 42. Владе Црне Горе створен је простор да се приступи изменама и допунама дискриминаторних одредби Закона против Српске Православне Цркве у Црној Гори. Великим трудом и залагањем тадашњег министра правде и људских права др Владимира Лепосавића и његових сарадника и уз већинску подршку у Скупштини Црне Горе, и то два пута, 20. јануара 2021. године усвојен је Закон о изменама и допунама Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница. Закон је ступио на снагу на Светога Саву 2021. године.

Јерархија и верни народ Српске Православне Цркве, и то не само у Црној Гори, очекивали су да се, после измена и допуна дискриминаторних одредби у закону, приступи и закључивању Темељног уговора. Дијалог је започет 1. марта 2021. године у присуству представника Српске Православне Цркве и 42. Владе Црне Горе, а као полазна основа је коришћен текст Нацрта Темељног уговора између Српске Православне Цркве и Црне Горе, који је 2012. године одобрио Свети Архијерејски Синод и који је потписник ових редова, са благословом блаженопочившег Митрополита Амфилохија, 24. априла 2012. године званично предао Влади Црне Горе на чијем се челу тада налазио др Игор Лукшић.

Који је текст коришћен као полазна основа?

После промене режима и усвајања измена и допуна Закона о слободи вероисповести пред правним тимовима Српске Православне Цркве и 42. Владе Црне Горе је стајала обавеза да се текст Нацрта Темељног уговора од 2012. године сагледа у контексту важећих правних норми измењеног и измењеног и допуњеног Закона о слободи вероисповести. Не треба губити из вида да су правне норме из Нацрта Темељног уговора у потпуности кореспондирале са правним нормама из Темељног уговора између Црне Горе и Свете Столице од 2011. године, Уговора о уређењу односа од заједничког интереса између Владе Црне Горе и Исламске заједнице у Црној Гори од 2012. године и Уговора о уређењу односа од заједничког интереса између Владе Црне Горе и Јеврејске заједнице у Црној Гори од 2012. године. Српска Православна Црква није захтевала, а ни очекивала ни једно право више од права која су, десетак година раније, уговорима призната Римокатоличкој цркви, Исламској заједници и Јеврејској заједници у Црној Гори.

Свети Архијерејски Синод је 6. априла 2021. године усвојио Предлог Темељног уговора, а 11. априла 2021. године је званично уручен председнику 42. Владе Црне Горе. На жалост, 42. Влада Црне Горе, и поред огромног народног очекивања, није закључила Темељни уговор који је претходно заједнички усаглашен. Уследили су немушта и посве нетачна образложења и образлагања. Све је подсећало на ону тачну изреку да ко хоће – нађе начин, а ко неће – нађе изговор! У овом случају, изговори нису кореспондирали са чињеницама!

Малобројни критичари

Од онога од кога се то најмање очекивало изречено је мноштво произвољности и нетачности у вези са Темељним уговором, а са јавношћу су, чак, дељене и емоције да му ”није жао” што као председник 42. Владе Црне Горе није потписао Темељни уговор (”Дан”, 26. април 2023.г.). Оставићемо на страну личне емоције на које свако има право, али признаћемо да државнику, а посебно вернику у овом случају није место међу малобројним јавним оспораватељима Темељног уговора попут Драгиње Вуксановић-Станковић, Лава Лајовића и извесне Сање Маслењак из Зете!

О Темељном уговору је, током протеклих годину дана, изречен одређен број неистина и неутемељних (пр)оцена и коментара. И почетник у праву ту не би могао да нађе ваљане примедбе правног карактера. Посебну пажњу потписника ових редова привукла је изјава председника 42. Владе Црне Горе да је Темељни уговор ”прича и игра која се водила од стране Београда, одређених епископа и Демократског фронта”. Постоји барем десет живих сведока од којих је пет из 42. Владе Црне Горе који могу да посведоче да је дијалог о Темељном уговору инициран у Црној Гори од стране тадашњег Епископа будимљанско-никшићког и администратора Митрополије Црногорско-Приморске г. Јоаникија, а не од било кога из (тадашњег) Демократског фронта или било ког другог епископа из Црне Горе или неке друге епархије Српске Православне Цркве.

И ово ваља знати

Јавност треба да зна да Патријарх српски г. Порфирије, а ни било ко од епископа Српске Цркве из Србије, није позвао премијера 42. Владе Црне Горе да 27. маја 2021. године дође у Патријаршију српску у Београду ради закључивања Темељног уговора. То је једна и једина истина у вези са припремом и организацијом тог догађаја који је председник 42. Владе Црне Горе, из својих разлога, од могућег историјског претворио у реално скандалозни.

Није тачна ни тврдња да је ”у Патријаршији нуђен незаконит, неуставан и неприпремљен Темељни уговор”. Предлог темељног уговора између Црне Горе и Српске Православне Цркве у погледу обима права и обавеза и усаглашености са Уставом и правним поретком Црне Горе ни у чему није био различит од три уговора које је Црна Гора 2011. и 2012. године закључила са Римокатоличком црквом, Исламском заједницом и Јеврејском заједницом. Треба знати и то да је главни правни евет-ефендија председника 42. Владе Црне Горе био дугогодишњи правник МУП-а за време СДП-овске владавине тим ресором чије су ”правничке акробације” на својим плећима најбоље осетили свештеници, монаси и монахиње без црногорског држављанства !?!

Архива као чувар памћења

Није тачан ни навод председника 42. Владе да су ”четири епископа који су надлежни за Црну Гору 21. јула 2021. године уговор послали Патријаршији” и да су га тада ”усагласили са њим”. Прилика је да први пут наведем да је председник 42. Владе 1. јула 2021. године под бр. 01-3685 упутио допис Патријарху српском г. Порфирију и уз њега једнострано измењени нормативни део Темељног уговора, али без преамбуле. Даље, 15. јула 2021. године је под бр. 01-3945 упутио друго писмо Патријарху српском г. Порфирију у коме је тражио став о његовој једнострано мењаној верзији Темељног уговора – без преамбуле. Ту није био крај! После тога, 21. јула 2021. године је под бр. 01-4051 доставио допис Патријарху српском г. Порфирију у коме је навео да ”доставља Темељни уговор са преамбулом” (наравно, једнострано измењени – прим. В.Џ.) и да је ”са садржином Темељног уговора упознао Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, Епископа будимљанско-никшићког г. Методија и Епископа захумско-херцеговачког Димитрија”. Дакле, тај текст није претходно ”усаглашен” са епископима него су они, како је навео, ”упознати са текстом”. Осим тога, недостаје међу њима Епископ милешевски г. Атанасије тако да се не ради о, како погрешно тврди, четири него три епископа!

Најбољи доказ да 21. јула 2021. године није усаглашен текст ни са три поменута епископа јесте акт тадашњег новоизабраног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија М. бр. 327-3 од 25. јула 2021. године који је упутио Светом Архијерејском Синоду са ”уврштеним и јасно обиљеженим предлозима измјена и допуна тог текста (председника 42. Владе – прим.В.Џ.)”. Као што се види, текст који је 21. јула упућен Патријарху српском г. Порфирију није био претходно усаглашен са епископима који, сходно одлукама Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, имају надлежност на територији Црне Горе. Надам се да нећу доћи у ситуацију да објављујем и факсимиле наведених докумената! Такође, надам се да нећу доћи ни у ситуацију да анализирам и због чега су, током те размене дописа која се не може квалификовати као дијалог две стране, упорно заобилажени Свети Архијерејски Синод и Патријарх српски.

Темељни уговор није био планиран ни за кога персонално. Дакле, ни за председника 40, 41. или 42. Владе, а ни за, како он тврди, ”неког другог”, на пример председника 43. Владе. Темељни уговор је, што се Српске Православне Цркве тиче, пуну деценију чекао Владу Црне Горе која би, уз поштовање правног поретка Црне Горе и црквено-правног поретка Српске Православне Цркве, прихватила да га закључи. Тај историјски догађај се догодио на данашњи дан после десетогодишњег чекања и трпљења дискриминације у том погледу. Историја је забележила да четири председника Владе Црне Горе нису хтела или смела да са Патријархом српским закључе Темељни уговор, а да је вољу, храброст, одговорност и част примио на своја плећа председник 43. Владе Црне Дритан Абазовић показујући тиме да су му људски и демократски принципи претежнији од функције председника Владе! За већински, демократски део Црне Горе и пуноћу Српске Православне Цркве тај датум јесте догађај од историјског значаја.

Учесници процеса

Дужан сам да поменем да су свој допринос у овом цивилизованом и демократском процесу, у различитим фазама, а крајње одговорно и стручно и непрестано водећи рачуна о правном поретку Црне Горе, у име Владе Црне Горе дали г. Марко Ковач, министар правде, г. Фатмир Ђека, министар за људска и мањинска права, г. Борис Марић, генерални секретар Владе, заменик генералног секретара Владе Илир Харасани, г. Бојан Божовић, секретар Министарства правде, г. Драган Радовић, директор Директората за односе са верским заједницама у Министарству правде, г. Иво Шоћ и Сергеј Секуловић, саветници, председника Владе, и г. Никола Мартиновић, адвокат. Никако не треба заборавити ни допринос потпредседника 43. Владе г. Владимира Јоковића и његових сарадника, као ни свих оних посланика Скупштине Црне Горе који су се залагали за закључивање Темељног уговора и који су гласали против изгласавања неповерења премијеру Дритану Абазовићу и 43. Влади Црне Горе.

У име Српске Православне Цркве су у том важном и одговорном дијалогу, водећи рачуна о свим правним и црквено-правним аспектима, учествовали протојереј Игор Балабан, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске, адвокат Далибор Каварић, адвокат Зоран Лазаревић, адвокат Драган Шоћ, г. дипломирани правник Милан Андрић и потписник ових редова.

Пример дијалога и међусобног поштовања

Темељни уговор је данас у примени и у Црној Гори и у Српској Православној Цркви заслугом 43. Владе Црне Горе и, највише, њеног председника г. др Дритана Абазовића. Недавно је, сагласношћу страна уговорница, формирана и Мешовита комисија за праћење спровођења Темељног уговора. О Темељном уговору ће се, без сумње, и даље писати или говорити.

Темељни уговор између Српске Православне Цркве и Црне Горе је, неспорно, веома важан државно-црквени правни акт sui generis којим су додатно, конкретније регулисани односи између Цркве и државе. И овај уговор, као и сваки други, представља сагласност воља страна уговорница, али уз пуно поштовање државно-правног поретка са једне и црквено-правног поретка са друге стране.

Цркве и верске заједнице су у свим модерним државама духовне институције и правна лица sui generis и то је, поред осталог, потврђено и Темељним уговором када је у питању Српска Православна Црква. Поштовање црквено-правног поретка и устројства Српске Православне Цркве и правног поретка и устројства Црне Горе је основа на којој је настао Темељни уговор и он је у сагласности са Уставом и законима Црне Горе, али и православним канонским правом и Уставом Српске Православне Цркве.

Српска Црква и њене епархије у Црној Гори нису ни тражиле, а ни добиле ниједно право више од права која су уговорима, још пре десетак година, призната Римокатоличкој цркви, Исламској заједници и Јеврејској заједници. Темељни уговор јесте важно, али ипак не треба заборавити да Цркву Христову не конституишу земаљски правни акти. Снага Цркве је у Васкрслом Христу Господу!

Аутор је протојереј ставрофор и доктор правних наука

(ИН4С)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер