Чомбе.
Ко још није чуо за њега.
Или Патриса Лумумбу,првог изабраног црног председника независног Конга.
Нису Белгијанци(они из ЕУ)дозволили тако лако губитак колоније,пазите у питању је недавна 1960-та година,већ су га на очиглед камера,ликвидирали.
У Београду тим поводом одржане прве послератне демонстрације,испред Америчке амбасаде у Сарајевској,било повређених полицајаца коцкама са сарајевске калдрме.
Препоруке:
2
1
2
недеља, 30 јун 2013 11:02
Иоанн Дубињин
@ЕУропска колонија(а није Србија): Очекивао сам коментар поводом Другог балканског рата – а Ви о Чомбеу, Лумумби... свашта... Али– кад је реч о демонстрацијама тим поводом: Прве, велике «спонтане» (као и увек под Удбином контролом) демонстрације у Београду, које су се потпуно отеле контроли УДБЕ су биле баш те, пред амбасадом Белгије (скоро преко пута моје куће) у Ресавској улици (угао Крунске). «Народна» милиција је, као, штитила амбасаду, а огромна маса демонстграната је бацала каменице, а онда је тек почело. Ни коњица их није могла зауставити – а демонстранте није била брига за Лумумбу – не, то је била прва прилика да можеш некажњено млатити «омиљену» - па још «народну» милицију. И не само да су је млатили, него је милиција подвила реп и побегла – а демонстранти су запалили и потпуно спалили белгијску амбасаду. Остала јој је само фасада (баш као и после немачког бомбрадовања 1941 г.). А Конго? Ма, кога је била брига за то... Први пут после рата, комунисти су добили батине!
Препоруке:
6
1
3
недеља, 30 јун 2013 17:53
Peter RV
Dva moja strica su ucestvovali kao dobrovoljci u bitci na Bregalnici. Cim su culi (u Aljaski, gdje su radili kao rudari) da je otpoceo rat protiv Turaka, uputili su se preko trans-sibirske zeljeznice u pravcu fronta. Stigli su kasno za Kumanovsku bitku ali bas na vrijeme za Bregalnicu.
Ovo, prije nego sto su se i vidjeli sa familijama u Zeti.
Ovakvih ljudi imamo sad, vrlo malo.
Препоруке:
2
0
4
недеља, 30 јун 2013 18:03
из Сарајевске
Иоанне,
ја причам шта сам гледао својим очима.(ја у Сарајевској)
Значи да смо комшије и да смо гледали исто.
Добре батине доби тада (не)народна милиција,онако спонтано.
Препоруке:
1
1
5
недеља, 30 јун 2013 21:19
Алекса Ваљево
Хвала Богу да се ико сетио 100 година битке на Брегалници, Другог балканског рата. Наравно, битнији су Датум, Цецин концерт и свакако пријатељска посета и подршка Загребу због уласка у Европу.
Нажалост, нико да помене 16200 наших јунака који изгибоше бранећи Вардарску Србију. У Штипу су постојале две спомен-капеле иѕгинулим борцима које су уништене 1941. од стране бугарских окупатора вечито жељних српске крви и српске земље. Нико их непомиње, све ради даљег развијања ,,добросусетских односа,,. Немој Србијо очекивати ништа боље, све док се овако односиш према својој прошлости.
Препоруке:
3
0
6
недеља, 30 јун 2013 21:47
Za Petra RV
Alal vera stricevima.
I moji svi su bili tamo, neki u konjici, ganjali crna bugarina (i dobro ih poubijali, cak i oficire), a jedan je probijao front na Rajcanskom ridu...
Slava Junacima Otadzbine. Nisam ni ja zaostajao...
Nazalost, nema vise Srba, Mi smo bili zadnja generacija
.jpg)
Ко још није чуо за њега.
Или Патриса Лумумбу,првог изабраног црног председника независног Конга.
Нису Белгијанци(они из ЕУ)дозволили тако лако губитак колоније,пазите у питању је недавна 1960-та година,већ су га на очиглед камера,ликвидирали.
У Београду тим поводом одржане прве послератне демонстрације,испред Америчке амбасаде у Сарајевској,било повређених полицајаца коцкама са сарајевске калдрме.
Ovo, prije nego sto su se i vidjeli sa familijama u Zeti.
Ovakvih ljudi imamo sad, vrlo malo.
ја причам шта сам гледао својим очима.(ја у Сарајевској)
Значи да смо комшије и да смо гледали исто.
Добре батине доби тада (не)народна милиција,онако спонтано.
Нажалост, нико да помене 16200 наших јунака који изгибоше бранећи Вардарску Србију. У Штипу су постојале две спомен-капеле иѕгинулим борцима које су уништене 1941. од стране бугарских окупатора вечито жељних српске крви и српске земље. Нико их непомиње, све ради даљег развијања ,,добросусетских односа,,. Немој Србијо очекивати ништа боље, све док се овако односиш према својој прошлости.
I moji svi su bili tamo, neki u konjici, ganjali crna bugarina (i dobro ih poubijali, cak i oficire), a jedan je probijao front na Rajcanskom ridu...
Slava Junacima Otadzbine. Nisam ni ja zaostajao...
Nazalost, nema vise Srba, Mi smo bili zadnja generacija