Као прво хвала на овом тексту који баца више светла на најважнију тему данас у свету. Друго, приступ је методолошки исправан и шири хоризонте сагледавања проблема. Браво за аутора.

Оно што би био мој додатак или мишљење и прилог будућим дискусијама је у ствари замерка ауторима који не третирају питања Блиског истока у светлу догађаја на Средњем истоку, самим тим што је Бахреин више у Средњем него блиском истоку. Следи и утицај Блиског истока и збивања тамо на Турску и не Балкан, односно неминовне импликације на односе који проистичу из дестабилизације Турске пре свега на Кипар и Грчку, а потом преко Космета и Босне и на наше крајеве.

Дилема да ли је у питању револуционарно врење што треба прославити или смена једног режима другим треба додати и трећу варијанту, а то је иницирање дестабилизације извана, било циљане, било спонтане последица финансијске и моралне кризе Запада.
Штета што наши социолози ову тему не региструју, штета и неразумљиво зашто.

Овај текст указује на заслепљеност и политичку обојеност водећих западних историчара, који сваки светски догађај посматрају са становишта америчких националних интереса и евентуално са становишта непостојећег политичког система - демократије - која у пракси значи само анархију.

Ниједан од њих се овде није запитао шта је узрок револуција, која је улога Запада у њиховом одигравању и какве ће бити последице, односно да ли су те државе на добитку или губитку. Ниједан од њих не констатује да су релативно модерне, секуларне и економски и политички стабилне земље постале ругло анархије и шеријата, у коме једино што цвета јесу интереси западних нафтних компанија!

Лепо зборе историчари.Види се да су паметни.Прави интелектуалци.Не стигоше баш све да напишу.
На пример.
САД годишње издвоји 300 милијарди долара,за одбрану,шпијунажу,војну и економску помоћ,дипломатију...мешање,санкције,"хуманитарне"интервенције.
Из посебних фондова издваја се за разне НВО,институте за права човека,центара за демократију.........
Јавно мнење се прави вештачки.Политичке партије нису израсле из подлоге социјалних интереса.....
Има ли тога и у арапским земљама.

Арапско пролеће садржи у себи део парадигме британске империје- зауставити индустријски развој подстрекавањем исламизма. Један фрапантан пример је прекид монументалног пројекта изградње "Новог Нила" у Египту, од стране војне хунте. Суштина пројекта је да Египат зависи од плодног муља који сваке године долази из етиопских планина у милионима тона и врши улогу природног ђубрива, међутим сав тај муљ више не долази до већине египћана од када је саграђена Асуанска брана. Амбициозан пројекат је предвиђао скретање воде са Асуанске бране у западну пустињу и стварање "Новог Нила" којим би се озеленила Западна пустиња и створили милиони хектара плодне земље и довео живот у срце пустиње. Нова исламистичка влада је обуставила пројекат као "Мубаракову мегаломанију" и "нереалну ствар".