dok postoje zloglasne SAD. Njih treba razbucati i rešeno je pola brige. Takodje smrtnu kaznu ne treba ukidati i ostaviti je samo za najveće zločince a tu spadaju i oni koji izdaju sopstveni narod i sopstvenu državu.

E u ovome zaista i Rusi i mi i svi treba da se ugledamo na Ameriku, koja se evo drzi one da sto može Jupiter ne moze i vo. Ona Jupiter a svi ostali volovi, ona da nas sve upregne u njen jaram.
A doci ce onda i ovde vreme za pretrese stanova nasíh nevaljalih. Basnoslovno nevaljalih.

Za najoštriju sam osudu svih koji deluju protiv ruskih interesa. Samo je problem šta je to i ko definiše ruski interes. Kako se definiše nacionalni interes? Da li je on u isključivoj nadležnosti vlasti ili se prostire šire zahvatajući i civilne sektore društva. Šta je, na primer, sa interesima radnih slojeva? Kako se oni definišu ili kako se artikulišu? Ko je tu arbitar? Ovo se odnosi kako na Rusiju, tako SAD ali i Srbiju. Svi znamo da je Putin iznedren iz Jeljcinove ljuske. A da je samom Jeljcinu podignut i veličnstven spomenik. Je li to bilo u nacionalnom interesu najvećeg dela stanovništva Rusije koje je pod njim bilo praktično opljačkano? Kako je to Putin veliki patriota a tako šta se osporava, na primer, komunistima? Situacija sa SAD je poznata jer je tamo nacionalni interes stopljen sa vladajućim poretkom i vladavinom najmoćnijih finansijera. Kako je u Srbiji? Čije će interese promicati nove vlasti ako se malo malo pa konsultuju sa stranim ambasadorima, sa narodom, pak, sve ređe?

Jedina prava opozicija oligarhskom sistemu Putina u Rusiji jeste KPRF na čelu sa Zjuganovim. Svi ostali su ili uz Putina i njegovu JR (glume opoziciju) ili su vanparlametarna opozicija (eksponenti Zapada). Vlast je uzurpirala sve vidove života, neviđenom krađom glasova onemogućila KPRF da zauzme jače pozicije i tako onemogući dalje srozavanje ekonomske i društvene moći Rusije. Zjuganov sigurno ne spada u kategoriju eksponenata Zapada, već je istinski ruski patriota, koji beskompromisno vodi borbu za bolju budućnost Rusije, koju su kapitalisti razorili. Među tim ''novim Rusima'', bio je i V.V. Putin koji je u vreme Jeljcina bio predsednik Vlade (1999).

Zato kada se govori o finansiranju opozicije, treba naglasiti o kakvoj se opoziciji radi, a ne sve trpati u isti koš.

Pogrešno. Verovatna istina, koja nam je došla iz nekoliko neformalnih nezavisnih izvora, jeste da je ruski vojni vrh, alarmisan NATO bombardovanjem Srbije, postavio Jeljcinu ultimatum: ili će podržati Putina, ili neka računa na nasilnu smenu. Pijanica je pristao. Uostalom, krajnje je neverovatno da je Raspikuća mogao da sam ili po stranoj narudžbi odabere Putina.

Ljudi dragi, jeste li vi svjesni d SAD imaju isti takav zakon?