Недавно ми један приватник помену добру ситуацију у економији за време Анте Марковића.

Дао сам му следећи пример. Уради и ти исто што је урадио Анте Марковић.

Стави сву своју уштеђевину испред себе, ако немаш подигни кредит. Затим позови све своје запослене, он их има тридесетак и свима им удвостручи или утростручи плате. Да ли ће радити и колико није важно. Затим купи један контигент прецењених бунди из Словеније и откупи контигент голфова из Сарајева, добро нема више голфова из Сарајева, откупи контигент Сеата из Шпаније, орасположићеш Солану, кад већ твоји радници имају паре и кад не морају да раде и брину о стицању зараде, да имају шта да троше. И тако им ти поделиш све паре и сав кредит, они све потроше и ти одеш са резигнираним коментаром: " Е да је било још пара, могао сам још."

То се не зове економија то се зове раскућавање. То би могао сваки приватник да уради, али неће. Поготово неће са СВОЈИМ парама, али са туђим, то може сваки Анте.

Лако се разметати туђим.

Посљедњи испраћај Анте Марковића нигдје на простору бивше Југославије није тако свечано обиљежен као у Сарајеву.
.............................................
Pa profesore zaboga, čovjek je umro ! Kakva svečanost!

I bilo bi! Da je na vreme došao na tu funkciju, pre Mikulića, dok se još nisu zahuktale strasti, postigao bi mnogo više.
Marković je preuzeo kormilo broda, koji tone, dok posada razbija iznutra, da brže potone!
Koncem osamdesetih i u predvečerje rata bilo je najopasnije biti Jugosloven. Smetao je ostrašćenim republičkim moćnicima, željnih vlasti, zato je morao i otići.

Никакав Анте, нити милијарде долара нису могли спријечити неминовно, оно записано у Уставу СФРЈ из 1974. а то је разбијање државе. Тај антидржавни Устав скројен по Кардељу и Бакарићу, формално и правно, разбио је државу. У том истом Уставу записано је да се развлашћује савезна Влада, под смијешним изговором одумирања државе. За то исто вријеме у том истом тексту формирано је осам нових држава, са засебним економијама, медијима и војском (територијална одбрана). Те државе су имале право да се самостално задужују у иностранству. Тако је Хрватској 1983. приспјело на наплату 3 милијарде долара, које је наравно враћала Југославија и због које су кренуле астрономске инфлације. Влада Анте Марковића као и било кога другог на тој функцији није имала никакве полуге власти.Уосталом, све лијепо пише у књизи Бошка Петковића "Хрватска и распад Југославије". И не треба заборавити да је и цијељени професор Кецмановић био један од функционера Странке реформиста. Као и многи Срби, наивни и необавјештни

Uz duzno postovanje profesoru Kecmanovicu, kljucna recenica vase solidne analize je ipak "и Анте, попут великог претходника и сународника Јосипа, ослонац потражио у српском југославенству, које су сви остали већ били издали." Vuk na ovcu svoje pravo ima - kako rece Vladika Njegos. Odvukose nam reformisti i jugosloveni i tada dosta naivnih glasova, iako su se vuci vec uveliko spremali za jos jedan pokolj nad srpskim ovcama. Najtragicnije od svega je da u tim pokoljima uvijek stradaju nevini a ne one metiljive ovce iz prestonice Srbije koji i danas sa sjetom u ocima supljiraju o jugoslovenstvu. Covjek poput mene, koji je prezivio nedace tog tragicnog sukoba, moze samo da se nada da moj narod vise nikada nece biti naivan i zbog te naivnosti stradati pod kamama zlotvora. A sto se tice jugonostalgicnih iz Srbije, predlozio bi im da se svi presele na lipi Jadran, okupljeni oko potencijalnog vkv svetionicara. Pa kad vuci ogladne, da su im tu ovcice, spremne za klanje.