петак, 03. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Пропаст српске пољопривреде

Kоментари (26) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 среда, 30 новембар 2011 11:37
МП
Нисте у праву.Прексиноћ Динкић изјави да је поњопривреда наша највеће шанса ик да морамо много инвестирати у њу. С обзиром на његове генијалне резултате у сређивању банкарства(тотално је у туђим рукама),и поготово економије у време кад је светска кроза наша развојна шанса, чврсто верујем да смо на добром путу.Пољопривреда ће да процвета.А Динкићу Нобелова награда за преваре у Србији.
Препоруке:
34
2
2 среда, 30 новембар 2011 11:46
thinking maize
Изражавам поштовање према концизном и информативном раду ауторке, међутим осветлио бих два момента, које она (претпостављам због саме концизности), није довољно осветлила. То су: 1) врло лоша инфраструктура у селима; 2) врло лоша приватизација у индустрији за прераду хране. Ad. 1. Јадно стање путева је познато, али локална путна мрежа од које зависе села је у још горем стању. Села прилично зависе од локалног јавног превоза, међутим пошто се локална јавна превозна предузећа приватизују, власници профитно поступају и гасе линије ка селима! Пример: прошле године позове ме кум да га посетим у родном месту његовог оца, селу Топоници код Крагујевца. Баш оној Топоници из којег је Јеремија из песме! Село прелепо, са добром земљом, доста воде, пут није тако лош, један индустријски погон ради, па стане, АЛИ... До тог села сам дошао ТАКСИЈЕМ, пошто аутобуске линије НЕМА! О напону струје у многим селима, довољним само за осветљење, али не и за кућне апарате, да не говоримо! Као и још много тога!
Препоруке:
30
1
3 среда, 30 новембар 2011 11:58
lakon
Drzava da odkupi smederevsku zelezaru,proizvede lim,ustupi ga proizvodjacima savnih cevi,od cevi proizvede sisteme za navodnjavahje,plastenicke konstrukcije i ostalo.Proizvodnja poljoprivrednih orudja i konstrukcija bi naravno zaposlila radnu snagu u gradovima,a poljoprivrednici bi povoljno dosli do osnovnih sredstava.
Препоруке:
18
2
4 среда, 30 новембар 2011 12:02
thinking maize@ наставак
Ad. 2. Приватизација фабрика за прераду хране (млинови, хладњаче, месаре, пекаре, млекаре, уљаре, шећеране, пиваре, као и оне за прераду на вишем технолошком нивоу), умногоме је извршена у целости, чак и тамо где држава не би смела то да ради! Нпр. многи мали индустријски погони били су приватизовани, иако су били ЗАДРУЖНО ВЛАСНИШТВО! Задруге ЈЕСУ биле номинално третиране као ДРУШТВЕНА СВОЈИНА, која је прво законским, а онда и Уставним решењима ИЗБРИСАНА, АЛИ... Многе од тих задруга основане су у 19-том веку, капитал увећавале радом и улагањем својих чланова, као и отплатом кредита, које су те задруге подизале као ПРАВНА ЛИЦА, АЛИ... Све је то ИЗБРИСАНО ЈЕДНИМ ПОТЕЗОМ "ЗАКОНСКОГ" "пера", па зато сад имате МОНОПОЛЕ код нпр. хладњача за малине, који манипулацијама изазивају протесте малинара! О томе да концерн "Salford", који је власник над више од 80% српских млекара, а НИЈЕ МОНОПОЛИСТА, по "милости" власти, да и не говоримо! Зато сељаци хране свиње и краве са млеком! И тако даље...
Препоруке:
26
2
5 среда, 30 новембар 2011 12:30
Радгост
Пропаст српске пољопривреде

Како је то нежно и непристрасно речено.
А намештено је тако да сви мали и средњи земљишни поседи,мали и средњи предузетници,мали и средњи извозници пољопривредних производа једноставно пропадну,нестану.Јер,покушајте да од државне агенције добијете подршку при наплати извезене робе, са доспећем наплате у 30 календарских дана.Ако претходне године нисте имали промет од милион евра, немате шта да тражите код државне агенције за подршку.Или ако сте баш навалили,послаће вам распоред разних сајмова у окружењу.Па ако вам падне на памет да државног службеника питате шта ми мали, који немамо промет од милион евра,да радимо,јел то значи да цркнемо,можете добити потврдни одговор.
Препоруке:
21
1
6 среда, 30 новембар 2011 13:11
Dragan
Tekst pogađa u suštinu kampanje "Stručno znanje za vaše imanje". Stručne savetodavne službe su naravno korisne i u praski se negde razvijaju i 200 godina (Holandija), tako da je to u principu stvar koja je vrlo korisna, ali samo u principu, ovde kod nas i to izgleda služi u svrhe političkog marketinga.

Stručnih poljoprivrednih savetodavaca u Srbiji ima oko 200 raspoređenih po lokalnim poljoprivrednim stručnim stanicama.

Dragana (autorica teksta) nije napomenula (izgleda da to ni ona ne zna, iako je očito dobro informisana po ovom pitanju) da su spomenutih oko 1800 agronoma, asistenata savetodavaca, zaposleni na ugovor od 2 meseca, u vreme pred izbore! Uz usmeno obećanje ministra da će se ugovor produžiti do na godinu dana! Dok u javnosti uglavnom ostaje utisak da je vlada eto, zaposlila 2000 poljoprivrednih inženjera (to da je ugovor na dva meseca do maksimum godinu dana se ili ne pominje ili se samo stidljivo smrmosi)

Pod tim okolnostima teško je poverovati u iskrene namere.
Препоруке:
21
1
7 среда, 30 новембар 2011 13:22
thinking maize@ још један наставак
Као што знамо домаће СЕМЕНАРСКЕ КУЋЕ, које су ДО СКОРА СКОРО ИСКЉУЧИВО биле пољопривредни институти, стварали су оно што се са ПУНИМ ПРАВОМ зове СРПСКА ПАМЕТ, СРПСКИ СОФТВЕР или СРПСКИ БРЕНД (последње не волим, подсећа на ЖИГОСАЊЕ стоке). Ти институти су основани од ДРЖАВЕ, номинални власник је Министарство надлежно за науку, па разни експерти НИСУ могли лако да МЕШЕТАРЕ! Било је покушаја, најинтересантнији се дешавао око Института за кукуруз, али НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ, ту је Божа Ђелић био ГЛАВНИ "позитивац", па је тај наш "Ломоносов" остао у ДРЖАВНОМ власништву, за сада! Нешто је и Дулићка "муљала" око Института за ратарство и повртарство, али И ТО је "амортизовано", али ЧИНИ се да И ТУ почињу да "дувају" ДРУГИ "ветрови"! Прво, Законом о науци, МОГУЋЕ је ПРИВАТИЗОВАТИ ИБНСТИТУТ! Како су прошле ПРИВАТИЗАЦИЈЕ тих ДРЖАВНИХ ИНСТИТУТА, на Западу и Источној Европи, било би згодно да неко начини преглед! У сваком случају, НИЈЕ БИЛО ДОБРО по локалну продукцију семена, јефтиног за локалне сељаке!
Препоруке:
17
1
8 среда, 30 новембар 2011 13:34
thinking maize@ још мало па крај!
Тако да је приватизација ДРЖАВНИХ семенских кућа на Западу и у Источној Европи (где се одигравала), довела до МОНОПОЛА великих семенски "играча", од који је најинтересантнији "Monsanto"! Повикаћете: ГМО! Е, НИЈЕ САМО ТО! Пре свега, ГМО НИЈЕ толико ЕТИЧКИ, ЗДРАВСТВЕНИ или ЕКОЛОШКИ, колико ЕКОНОМСКИ ПРОБЛЕМ! Стоји, да се током гена из ГМО биљака загађује генетски фонд гајених и дивљих биљака и да неке намирнице произведене од ГМО биљака узрокују алергије, као и да неком не конвенује "играње Бога", АЛИ главни проблем је ЕКОНОМСКИ! Нпр. "Monsanto" не продаје САМО своју ГМО соју или кукуруз, отпорне на тоталне хербициде или са уграђеним геном отпорности на важне инсекатске штеточине (све добијено клонирањем БАКТЕРИЈСКИХ гена у биљку!), већ и одговарајући пестицид, пошто та отпорност се односи САМО на "Monsantov" пестицид! А "Monsantovi" пестициди, нипошто нису јефтини! Даље, та семена клијају САМО те године кад су произведена, НИКАКО дуже, што спречава ситне сељаке да економишу! Ergo...
Препоруке:
19
0
9 среда, 30 новембар 2011 13:46
thinking maize@ крај!
Ergo, локални ситни сељаци БРЗО БАНКРОТИРАЈУ и долази до укрупњавања поседа. Да ли је СЛУЧАЈНО што је ГЛАВНИ ЗАСТУПНИК "Monsantа" у Србији "МК комерц", а један од главних промотера ГМО биљака, бивша министарка г-ђа Дулић-Марковић, једни од главних актера "модернизације српске пољопривреде"! То је реду ако смо као друштво одлучили да нам пољопривреда бити латифундијског типа, али будимо спремни да у нашим градовима имамо сламове И СА Србима, а не само Ромима! Уместо да потпомажемо ситни и средњи посед и ТИМЕ УВЕЋАВАМО ЗАПОСЛЕНОСТ, ми (слично својевременом форсирању мегамаркета типа "Maxi"-ja, које су УГУШИЛЕ ситне пиљаре и довеле до ПОВЕЋАЊА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ!) форсирамо ЛАТИФУНДИЈЕ (преко 1000 ha) и тиме УМАЊУЈЕМО ЗАПОСЛЕНОСТ у пољопривреди! Још један проблем је што су неки латифундисти, истовремено и власници прерађивачких капацитета, ergo МОНОПОЛИСТИ! Према томе, у пољопривреди нам је потребна држава, али ЈАКА ДРЖАВА! Садашња Србија је СЛАБА држава, па је зато и пољопривреда слаба!
Препоруке:
19
1
10 среда, 30 новембар 2011 16:39
svaka čast
Odličan tekst o veoma važnoj temi. Ali na to nas je autroka već navikla, pa i razmazila u očekivanjima.
Препоруке:
11
1
11 среда, 30 новембар 2011 17:04
doživJeti stotu
Zapošljavanje 1820 Agronoma na budžet, u ovom trenutku deluje ka "make up na leš" što reče Brega.
Препоруке:
12
2
12 среда, 30 новембар 2011 17:59
Владимир НС
@thinking maize@ још један наставак (среда, 30 новембар 2011 12:22)
Надовезаћу се на Вас. Сарађивао сам са Институтом за ратарство и повртарство у Новом Саду око десетак година. У разговору са људима који тамо раде сазнао сам да Институт нема финансијских проблема нити са пласманом производа како на домаће тако и на светско тржите и да је и на светском тржишту врло конкурентан. Оно чега се годинама плаше је управо ПРИВАТИЗАЦИЈА и то таква (каква се код нас спроводи) да је ПРИВАТИЗАЦИЈА СВРХА САМА СЕБИ. А искуства из земаља у окружењу су показала да су СВЕ исте или сличне институције када су биле приватизоване само једноставно ЗАТВОРЕНЕ (ЗАКАТАНЧЕНЕ). Закључак... Не морам да објашњавам.
Препоруке:
15
1
13 среда, 30 новембар 2011 18:31
thinking maize@ Владимир НС
А сад "ПОСЛАСТИЦА" за крај, а "гледе" Института за ратарство и повртарство! Причу чуо сам од поузданог човека, ради за нашег истакнутог произвођача вина. Седимо тако ја, колега из фирме и тај човек у ресторану у централној Србији, части нас тај човек и његов газда због добро обављеног посла! Наиме, фирма се бави и трговином, увози и продаје агрохемикалије, а ми смо успели да завршимо једну регистрацију, по њега важног артикла и то после 4-5 година гњаваже по Министарству пољопривреде. Знате, хемијска анализа, пољски огледи и тако то. Причамо тако, кад се човек отвори: "Па мора мој газда због бизниса да буде са СВАКОМ влашћу, па и са "жутима", али они су ПРЕКАРДАШИЛИ! Не могу да се задовоље са флашом вина, већ траже картоне! Него, да чујете шта је урадио министар ...! Дао је НАЛОГ руководству ратарства да по ДАМПИНШКИМ ценама прода СЕМЕНСКУ пшеницу тајкунима, који су је ре-експортовали за АЛБАНИЈУ!" Ето пријатељу, тако демо(но)крате, ПРОДАЈУ "српски софтвер" српским ДУШМАНИМА!
Препоруке:
17
1
14 среда, 30 новембар 2011 19:16
veljkovic
Ja mislim da ce sve to da ispravi Todoric.
Препоруке:
7
1
15 четвртак, 01 децембар 2011 01:34
Seljo
@thinking maze: Hvala vam na vrlo dobrih komentarima.
Препоруке:
9
1
16 четвртак, 01 децембар 2011 02:25
Betelgeuse
Monsanto moze, po nahodjenju, da ne isporuci seme naredne godine i tako ucenjuje citave zemlje. Na zemlji na kojoj je nikla GM posast, vise nista ne moze niknuti, osim semena (raznih herbicida kao recimo roundup i pratece "infrastrukture") koje proizvodi Monsanto. Kada letina prispe, od nje ne mozete sami dobiti seme za sledecu godinu. Ostaje samo da budete poslusni, pa da vas Monsanto mozda uzme u razmatranje za isporuku GM semena. Naravno, kada ne mozete bez takvogg semena, ne odlucujete ni o ceni. Eto o cemu se radi, ili cete gladovati ili slusati gazde i to po bilo kojoj ceni. A vi sad recite da se radi o jos jednoj teoriji zavere. Srpski narod polaze mozda najveci ispit u svojoj istoriji izlaskom na sledece izbore. Ako ponovo izabere OVE koji su danas na vlasti, nece mu biti spasa. Nema nista gore (i neproduktivnije) od onoga - "sta sam vam govorio". Nadam se da ce razum ipak pobediti.
Препоруке:
9
1
17 четвртак, 01 децембар 2011 03:21
The Jack
@ thinking maize@ Vladimir NS

Pa na sve da dodamo i NS institut za smenarstvo i genetiku koji su proizveli SVETSKE proizvode - hibridni kukuruz, kupus i Bog zna koliko sotrti psenice bukvalno za svako zemljiste i klimu, i to sve pazljivim selekcionisanjem, gde nutricioni kvalitet daleko prevazilazi GMH. Dakle u pameti i tradiciji ne oskudevamo. Pa sta se onda desava.

Tvrdim da je poljoprivreda sistematski zatirana u poslednjih dvadeset godina. Pre svega mislim na nadaleko cuvene "otkupe", naravno na "dodjem ti". To je draga gospodo bio istinski monopol - uzmes, preradis, skines kajmak, a seljaka ne platis. Jos cuvenije smicalice su bile u "kompenzaciji". Za, recimo psenicu, kukuruz, mleko, soju, repu .... seljaku ponude CEMENT - uzmi, ili ostavi, naravno po suludom paritetu. Seljak cement mora da utrosi, ili da ga proda, naravno ispod cene, jer ne moze da se lageruje bez specijalnih uslova, pa propadne.

Svez slucaj propasti su malinari i kupinari. ----
Препоруке:
7
1
18 четвртак, 01 децембар 2011 03:38
The Jack
thinking maize@ Vladimir NS br 2

Dakle maline i kupine. Ja placam 2.99 $ za jedva 150 grama sumnjivih, pomalo kiselkastih malina. Kao dete sam se "ubijao" slatkim malinama direktno sa grma, a Boga mi i divljim kupinama. Osim sto se kosi sa zdravim razumom i svakom ekonomskom logikom, nije li zlocin dozvoliti da rod propadne? Pravilan odgovor na ovo pitanje daje i odgovor na pitanje zasto seljaci mlekom hrane svinje.
Nije li apsurd da seljak gaji tovljenike, sa svojom hranom koju je sam proizveo i da na kraju bude na granici rentabiliteta, naravno ako je dovoljno srecan?
Mleko je posebna prica. Pre dosta godina sam bio u Ohridu na jednoj specificnoj pijaci velicine rukometnog igralista. Prodavali su samo sir. Jedno hiljadu vrsta i pod vrsta. Na svoje sam oci video kada je nabavljac za neki hotel izbrojao tadasnjih 750 dojc maraka za neki sir velicine kosarkaske lopte (jedno 6,7 kilogama). Izvoz!? Rig the bell?
Knjigu, bolje tuzbu, bih mogao da napisem. Svako dobro ....
Препоруке:
8
1
19 четвртак, 01 децембар 2011 11:20
radnik
Tacan je podatak da je u Srbiji broj zaposlenih u javnom sektoru veci nego u drugim drzavama, i ja se naravno slazem da treba otpustiti svakog ko je zaposlen preko veze. Ali se mora znatiu EU postoje savetodavci u poljoprivredi, a verovali vi ili ne njihov broj je daleko veci nego u Srbiji. Drzava Danska ima vise savetodavaca nego Srbija, a svi znamo da Danska ima manje obradive povrsine nego Srbija. Potez zaposljavanja nezaposlenih agronoma je najbolji potez koji je jedna vlast u zadnjih 20 godina izvela. Evo zasto. Posto nam je ostala samo poljoprivreda kao ozbiljan strateski potencijal svako zaposljavanje strucnih ljudi u tom sektoru je dobro. Prvo sve su to ljudi koji su strucni, svi su zavrsili ozbiljne drzavne fakultete. Drugo za posao savetodavca nije bila potrebna veza, sto prestavlja epohalni uspeh za nase drustvo, i sto daje nadu da ce se jednog dana opet vratiti institucija konkursa za zaposljavanje.
Препоруке:
3
7
20 четвртак, 01 децембар 2011 11:25
radnik
Tacan je podatak da je u Srbiji broj zaposlenih u javnom sektoru veci nego u drugim drzavama, i ja se naravno slazem da treba otpustiti svakog ko je zaposlen preko veze. Ali se mora znati, posto je ocigledno da gospodja pisac teksta ne zna, u EU postoje savetodavci u poljoprivredi, a verovali vi ili ne njihov broj je daleko veci nego u Srbiji. Drzava Danska ima vise savetodavaca nego Srbija, a svi znamo da Danska ima manje obradive povrsine nego Srbija. Potez zaposljavanja nezaposlenih agronoma je najbolji potez koji je jedna vlast u zadnjih 20 godina izvela. Evo zasto. Posto nam je ostala samo poljoprivreda kao ozbiljan strateski potencijal svako zaposljavanje strucnih ljudi u tom sektoru je dobro. Prvo sve su to ljudi koji su strucni, svi su zavrsili ozbiljne drzavne fakultete. Drugo za posao savetodavca nije bila potrebna veza, sto prestavlja epohalni uspeh za nase drustvo, i sto daje nadu da ce se jednog dana opet vratiti institucija konkursa za zaposljavanje.
Препоруке:
3
5
21 четвртак, 01 децембар 2011 12:24
@@
Инспиративна тема , добар текст , одлични коментари. Дешавања у пољопривреди су само један (не и небитан) беочуг ланца активности Империје и то не само код нас , него је то глобална појава.Негативних аспеката има сијасет а улог је толико велики да због тих ствари могу (и падају) падати владе и главе. Без намере да амнестирам одговорне , констатујем да су "само" марионете.
Препоруке:
3
1
22 четвртак, 01 децембар 2011 13:58
thinking maize@ radnik
Читам Ваше редове, угодне, милозвучне, СКОРО па Драгом И Вишњем Богу угодне, да нема једног АЛИ... Написасте и ОВО: "Prvo sve su to ljudi koji su strucni, svi su zavrsili ozbiljne drzavne fakultete. Drugo za posao savetodavca nije bila potrebna veza, sto prestavlja epohalni uspeh za nase drustvo, i sto daje nadu da ce se jednog dana opet vratiti institucija konkursa za zaposljavanje." О "стручности" агронома!? Пааа, има ту КОЈЕЧЕГА, радим са њима подуже, 15.12. навршиће се 17-та година! Да Вам не причам МОЈА (ergo СУБЈЕКТИВНА) искуства, цитираћу УВАЖЕНОГ проф. Пољопривредног факултета у Земуну, часног старину Момчила Којића: "У СРЈ постоје два пољопривредна факултета (професор је поборавио Агрономски у Чачку, али НИЈЕ много погрешио, његовим изостанком!), у Новом Саду, АГРОНОМСКОГ смера, и у Земуну, ФИЛОЗОФСКОГ смера!" Ако тако каже човек, који преко 30 година предавао у Земуну, наш НАЈБОЉИ херболог, носиоц Хумболтове стипендије и замало члан САНУ, ко сам ја па да га демантујем!?
Препоруке:
5
2
23 четвртак, 01 децембар 2011 15:23
thinking maize@ radnik, наставак
Да ПОТКРЕПИМ став проф. Којића, ПОМЕНУЋУ да је око ПОЛОВИНЕ студената Земунског Пољопривредног факултета РОЂЕНО у Београду! Какви су ти агрономи, гледано из мог искуства!? У агрономским институтима где сам радио као биолог, НИКАД нисам био "прва виолина" (нити желим, то је резервисано за агрономе разних струка), већ сам давао "стручну подршку" колегама. Колеге "заштитари", "Богом дани" због пара које се окрећу у тој струци, "фармацеутској мафији" пољопривреде! И тако 17 година, довољно да их упознам! Ето их, описане од бивше министарке Дулић-Марковић: "Знаш, ми, из Одбора за пољопривреду G17+ смо најбољи после економиста (Лабус, Млађа и ини "усрећитељи" српске привреде), а ја сам једини доктор наука! Ето, Саша (Витошевић) је постао министар (пољопривреде) зато што је мушко! Зар нисте експерти?", упитао сам. "Ја (Дулић-Марковић) сам експерт за вирусе јагодичастог воћа, како могу да будем експерт за нпр. сточарство", завршила је моја колегиница екс-министарка! Паметном И ОВО је ДОВОЉНО!
Препоруке:
4
2
24 четвртак, 01 децембар 2011 16:16
kmbuntovnik
Лепа карта, само нигде не видим Косово и Метохију!!!
Да ли то значи да је држава већ одлучила???
Препоруке:
8
0
25 субота, 03 децембар 2011 12:44
milena ankic
Jako je lose kada o poljoprivredi govore ljudi koji su zemlju videli u saksiji a selo na idilicnim razglednicama(a u te spadaju uglavnom i novi vlasnici ogromnog broja hektara).Nalazim se u grupi zaposlenih agronoma (rasporedena u sela u okolini Osecine).Mogu da kazem da svi mi koji smo tamo dosli(uglavnom iz Beograda i Novog Sada) veoma dobro se snalazimo u veoma teskim uslovima ,vecina nas bez prevoza dovijajuci se na svaki nacin dadodemo do svakog domacina ,pesaceci po 20 km i vise na dan jako vreda kad neko omalovazava nas rad i kada nesto pise ne nade za shodno da pozove aktere.Mi smo itekako svesni(bar oni sa iskustvom)da nemozemo nesto radikalno izmeniti bez ucesca drzave ali svaki mali pomak puno znaci.I pored svih problema meni je satisfakcija kada osetim sa koliko ljubavi i postovanja me primi svaki seljak u svoju kucu(neki od njih ne vidaju ljude mesecima).Mi svoj posao radimo iskreno a novinarima preporucujem da malo pisu o lezilebovicima koji ne rade nista za visoke plate.
Препоруке:
0
0
26 недеља, 04 децембар 2011 13:13
Istok
Genetski Modifikovana Hrana je posast. Kad se uvede ovakvo seme u polja ono istrebi prirodne vrste. Seme od modifikovane biljke ne moze da da seme za sledecu godinu.Znaci seme mora da se kupi a ne ubere. Silnici kad istrebe sve prirodne vrste na gore opisan nacin uvodice drzavama sankcije i rat sa gladju. Nece nam pretiti s NATO-m vec sa gladju. Nemas vise prirodne vrste. Moras da jedes i moras da slusas ili ce te ubiti sa gladju. Tu ne trebaju ni municiju ni ljudstvo zar ne?
Zato seljaci trebaju do cuvaju ko oci u glavi prirodne vrste biljaka inace deca i unuci ce im umirati od gladi. U zemlji u kojoj zivim i koja zivi od poljoprivrede genetski modifikovane biljke su zabranjene.Srbija je zemlja uz samo bolje navodnjavanje ko rodjena za poljoprivredu koja nas je i odrzala kao naciju.
Obnavljanje poljoprivrede nije lak posao. On zahteva mukotrpan rad i organizaciju. Bolje da drzava plati talentovane mlade agronome da rade projekte na iskustvima drugih i primenjuju ih u Srbiji.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер