Нисте у праву.Прексиноћ Динкић изјави да је поњопривреда наша највеће шанса ик да морамо много инвестирати у њу. С обзиром на његове генијалне резултате у сређивању банкарства(тотално је у туђим рукама),и поготово економије у време кад је светска кроза наша развојна шанса, чврсто верујем да смо на добром путу.Пољопривреда ће да процвета.А Динкићу Нобелова награда за преваре у Србији.

Drzava da odkupi smederevsku zelezaru,proizvede lim,ustupi ga proizvodjacima savnih cevi,od cevi proizvede sisteme za navodnjavahje,plastenicke konstrukcije i ostalo.Proizvodnja poljoprivrednih orudja i konstrukcija bi naravno zaposlila radnu snagu u gradovima,a poljoprivrednici bi povoljno dosli do osnovnih sredstava.

Како је то нежно и непристрасно речено.
А намештено је тако да сви мали и средњи земљишни поседи,мали и средњи предузетници,мали и средњи извозници пољопривредних производа једноставно пропадну,нестану.Јер,покушајте да од државне агенције добијете подршку при наплати извезене робе, са доспећем наплате у 30 календарских дана.Ако претходне године нисте имали промет од милион евра, немате шта да тражите код државне агенције за подршку.Или ако сте баш навалили,послаће вам распоред разних сајмова у окружењу.Па ако вам падне на памет да државног службеника питате шта ми мали, који немамо промет од милион евра,да радимо,јел то значи да цркнемо,можете добити потврдни одговор.

Као што знамо домаће СЕМЕНАРСКЕ КУЋЕ, које су ДО СКОРА СКОРО ИСКЉУЧИВО биле пољопривредни институти, стварали су оно што се са ПУНИМ ПРАВОМ зове СРПСКА ПАМЕТ, СРПСКИ СОФТВЕР или СРПСКИ БРЕНД (последње не волим, подсећа на ЖИГОСАЊЕ стоке). Ти институти су основани од ДРЖАВЕ, номинални власник је Министарство надлежно за науку, па разни експерти НИСУ могли лако да МЕШЕТАРЕ! Било је покушаја, најинтересантнији се дешавао око Института за кукуруз, али НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ, ту је Божа Ђелић био ГЛАВНИ "позитивац", па је тај наш "Ломоносов" остао у ДРЖАВНОМ власништву, за сада! Нешто је и Дулићка "муљала" око Института за ратарство и повртарство, али И ТО је "амортизовано", али ЧИНИ се да И ТУ почињу да "дувају" ДРУГИ "ветрови"! Прво, Законом о науци, МОГУЋЕ је ПРИВАТИЗОВАТИ ИБНСТИТУТ! Како су прошле ПРИВАТИЗАЦИЈЕ тих ДРЖАВНИХ ИНСТИТУТА, на Западу и Источној Европи, било би згодно да неко начини преглед! У сваком случају, НИЈЕ БИЛО ДОБРО по локалну продукцију семена, јефтиног за локалне сељаке!

Ergo, локални ситни сељаци БРЗО БАНКРОТИРАЈУ и долази до укрупњавања поседа. Да ли је СЛУЧАЈНО што је ГЛАВНИ ЗАСТУПНИК "Monsantа" у Србији "МК комерц", а један од главних промотера ГМО биљака, бивша министарка г-ђа Дулић-Марковић, једни од главних актера "модернизације српске пољопривреде"! То је реду ако смо као друштво одлучили да нам пољопривреда бити латифундијског типа, али будимо спремни да у нашим градовима имамо сламове И СА Србима, а не само Ромима! Уместо да потпомажемо ситни и средњи посед и ТИМЕ УВЕЋАВАМО ЗАПОСЛЕНОСТ, ми (слично својевременом форсирању мегамаркета типа "Maxi"-ja, које су УГУШИЛЕ ситне пиљаре и довеле до ПОВЕЋАЊА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ!) форсирамо ЛАТИФУНДИЈЕ (преко 1000 ha) и тиме УМАЊУЈЕМО ЗАПОСЛЕНОСТ у пољопривреди! Још један проблем је што су неки латифундисти, истовремено и власници прерађивачких капацитета, ergo МОНОПОЛИСТИ! Према томе, у пољопривреди нам је потребна држава, али ЈАКА ДРЖАВА! Садашња Србија је СЛАБА држава, па је зато и пољопривреда слаба!

Zapošljavanje 1820 Agronoma na budžet, u ovom trenutku deluje ka "make up na leš" što reče Brega.

А сад "ПОСЛАСТИЦА" за крај, а "гледе" Института за ратарство и повртарство! Причу чуо сам од поузданог човека, ради за нашег истакнутог произвођача вина. Седимо тако ја, колега из фирме и тај човек у ресторану у централној Србији, части нас тај човек и његов газда због добро обављеног посла! Наиме, фирма се бави и трговином, увози и продаје агрохемикалије, а ми смо успели да завршимо једну регистрацију, по њега важног артикла и то после 4-5 година гњаваже по Министарству пољопривреде. Знате, хемијска анализа, пољски огледи и тако то. Причамо тако, кад се човек отвори: "Па мора мој газда због бизниса да буде са СВАКОМ влашћу, па и са "жутима", али они су ПРЕКАРДАШИЛИ! Не могу да се задовоље са флашом вина, већ траже картоне! Него, да чујете шта је урадио министар ...! Дао је НАЛОГ руководству ратарства да по ДАМПИНШКИМ ценама прода СЕМЕНСКУ пшеницу тајкунима, који су је ре-експортовали за АЛБАНИЈУ!" Ето пријатељу, тако демо(но)крате, ПРОДАЈУ "српски софтвер" српским ДУШМАНИМА!

@thinking maze: Hvala vam na vrlo dobrih komentarima.

@ thinking maize@ Vladimir NS

Pa na sve da dodamo i NS institut za smenarstvo i genetiku koji su proizveli SVETSKE proizvode - hibridni kukuruz, kupus i Bog zna koliko sotrti psenice bukvalno za svako zemljiste i klimu, i to sve pazljivim selekcionisanjem, gde nutricioni kvalitet daleko prevazilazi GMH. Dakle u pameti i tradiciji ne oskudevamo. Pa sta se onda desava.

Tvrdim da je poljoprivreda sistematski zatirana u poslednjih dvadeset godina. Pre svega mislim na nadaleko cuvene "otkupe", naravno na "dodjem ti". To je draga gospodo bio istinski monopol - uzmes, preradis, skines kajmak, a seljaka ne platis. Jos cuvenije smicalice su bile u "kompenzaciji". Za, recimo psenicu, kukuruz, mleko, soju, repu .... seljaku ponude CEMENT - uzmi, ili ostavi, naravno po suludom paritetu. Seljak cement mora da utrosi, ili da ga proda, naravno ispod cene, jer ne moze da se lageruje bez specijalnih uslova, pa propadne.

Svez slucaj propasti su malinari i kupinari. ----

Tacan je podatak da je u Srbiji broj zaposlenih u javnom sektoru veci nego u drugim drzavama, i ja se naravno slazem da treba otpustiti svakog ko je zaposlen preko veze. Ali se mora znatiu EU postoje savetodavci u poljoprivredi, a verovali vi ili ne njihov broj je daleko veci nego u Srbiji. Drzava Danska ima vise savetodavaca nego Srbija, a svi znamo da Danska ima manje obradive povrsine nego Srbija. Potez zaposljavanja nezaposlenih agronoma je najbolji potez koji je jedna vlast u zadnjih 20 godina izvela. Evo zasto. Posto nam je ostala samo poljoprivreda kao ozbiljan strateski potencijal svako zaposljavanje strucnih ljudi u tom sektoru je dobro. Prvo sve su to ljudi koji su strucni, svi su zavrsili ozbiljne drzavne fakultete. Drugo za posao savetodavca nije bila potrebna veza, sto prestavlja epohalni uspeh za nase drustvo, i sto daje nadu da ce se jednog dana opet vratiti institucija konkursa za zaposljavanje.

Инспиративна тема , добар текст , одлични коментари. Дешавања у пољопривреди су само један (не и небитан) беочуг ланца активности Империје и то не само код нас , него је то глобална појава.Негативних аспеката има сијасет а улог је толико велики да због тих ствари могу (и падају) падати владе и главе. Без намере да амнестирам одговорне , констатујем да су "само" марионете.

Да ПОТКРЕПИМ став проф. Којића, ПОМЕНУЋУ да је око ПОЛОВИНЕ студената Земунског Пољопривредног факултета РОЂЕНО у Београду! Какви су ти агрономи, гледано из мог искуства!? У агрономским институтима где сам радио као биолог, НИКАД нисам био "прва виолина" (нити желим, то је резервисано за агрономе разних струка), већ сам давао "стручну подршку" колегама. Колеге "заштитари", "Богом дани" због пара које се окрећу у тој струци, "фармацеутској мафији" пољопривреде! И тако 17 година, довољно да их упознам! Ето их, описане од бивше министарке Дулић-Марковић: "Знаш, ми, из Одбора за пољопривреду G17+ смо најбољи после економиста (Лабус, Млађа и ини "усрећитељи" српске привреде), а ја сам једини доктор наука! Ето, Саша (Витошевић) је постао министар (пољопривреде) зато што је мушко! Зар нисте експерти?", упитао сам. "Ја (Дулић-Марковић) сам експерт за вирусе јагодичастог воћа, како могу да будем експерт за нпр. сточарство", завршила је моја колегиница екс-министарка! Паметном И ОВО је ДОВОЉНО!

Jako je lose kada o poljoprivredi govore ljudi koji su zemlju videli u saksiji a selo na idilicnim razglednicama(a u te spadaju uglavnom i novi vlasnici ogromnog broja hektara).Nalazim se u grupi zaposlenih agronoma (rasporedena u sela u okolini Osecine).Mogu da kazem da svi mi koji smo tamo dosli(uglavnom iz Beograda i Novog Sada) veoma dobro se snalazimo u veoma teskim uslovima ,vecina nas bez prevoza dovijajuci se na svaki nacin dadodemo do svakog domacina ,pesaceci po 20 km i vise na dan jako vreda kad neko omalovazava nas rad i kada nesto pise ne nade za shodno da pozove aktere.Mi smo itekako svesni(bar oni sa iskustvom)da nemozemo nesto radikalno izmeniti bez ucesca drzave ali svaki mali pomak puno znaci.I pored svih problema meni je satisfakcija kada osetim sa koliko ljubavi i postovanja me primi svaki seljak u svoju kucu(neki od njih ne vidaju ljude mesecima).Mi svoj posao radimo iskreno a novinarima preporucujem da malo pisu o lezilebovicima koji ne rade nista za visoke plate.