Zapravo je jednostavno. Ni Rusija i Kina ne bi imale sredstava da se suprotstave akcijama NATO u Libiji dok u Siriji to efektivno mogu a jos bi bile podrzane od strane Irana. Rusija i Kina jednostavno nemaju vojnu moc da projektuju svoje interese u zemljama koje su daleko ili od kojih ih deli neko more. SAD trenutno ima apsolutnu kontrolu nad pomorskim putevima i premoc u vazduhu skoro sirom sveta a narocito "u svom dvoristu". Treba takodje dodati i to da ni Rusija ni Kina nisu smatrale Libiju vrednom konfrontacije. Tako kako su dobili poslove u Libiji za vreme Gadafija (koji je iako pametan isao sa tim istim Zapadom "u krevet" i cuvao libijske pare u zapadnim bankama), dobice ih za par godina i od novih vlasti jer su jednostavno konkurentniji od zapadnih firmi. Medjutim, u borbi za Evroaziju, i Rusija i Kina stoje mnogo bolje od svojih konkurenata koji ne mogu da savladaju ni otpor u Avganistanu. Evroazija je NATO-u bez tamosnjih saveznika (Pakistan ili Indija?) jednostavno predaleko

A sta je pogresno? NATO jeste vojno jaci i od Rusije i od Kine i moze da projektuje svoju vojnu moc skoro po celom svetu a ove dve zemlje ne mogu. Ne dopada mi se sto je tako ali tako jeste. Sto se ekonomskog propadanja tice - da, Zapad ima problema ali nemojmo zuriti pre nego sto zaista propadnu. Geopoliticke promene ce se desiti ali je pitanje gde ce nove granice biti i da li ce uopste doci do konfrontacije velikih. Zapadu tj Americi je potreban veci vojni sukob sada vise nego ikada ne bi li ogroman dug bio potisnut u drugi plan. Problem je samo sto su na Zapadu svi prezaduzeni. Posle Prvog sv rata je SAD od duznika postao poverilac Evrope, a posle drugog supersila. E sad uzlazna putanja vise nije moguca - ili ce se naci nacin da svet zajednicki ide napred uz pravednu podelu moci ili kola krecu nizbrdo a to ce najvise osetiti razvijene zemlje sa slabim natalitetom. Na stranu to sto je finan. slom moguc svakog casa.

Sličnost je ista Zapadu trebaju resursi odnosno nafta,narod je lako zavaditi,dokaz kao u SFRJ.Razlike u imenima Sirija i Libija i što je najsmešnije u podizvođačima u Siriji se zovu aktivisti a u Libiji pobunjenici.Iso je i to da je dobitnik NATO i USA a isto tako gubitnici su siriski i libijski narod.

Jeste zanimljivo pitanje zasto nije bilo koordiniranog veta Kine i Rusije u slucaju Libije, a evo ga sada u slucaju Siriji. Nije najzgodnije za Kinu ili Rusiju da ulaze veto sama i mogu ce da koordinacija sa Kinom u slucaju Libije nije uspesno odradjena. Ali u krajnjoj analizi sasvim je verovatno da bi NATO napao Libiju sa i bez rezolucije u UN. Rezolucija 1973 o zabrani leta ni u kom slucaju nije dozvoljvala kompletnu agresiju kakvu je NATO sproveo protiv Libije. Dakle, sa i bez UN rezolucijom NATO za UN ne mari. Prema tome sasvim je moguc napad na siriju bez obzira na veto koji su podnele Kina i Rusija.

napad na Siriju je zapravo uvod u napad na Iran. Imajući u vidu geostrateški i sirovinski značaj potonjeg Rusija i Kina pokušavaju da odigraju damin gambit.Libija je žrtvovani piun.