Gadafi je dugo u politici. Nije on ni renije bio miljenik mnogih ne samo zapadnih zemalja.
Videćemo. Ja mislim da ga neće tako lako surgunisati. Čini mi se da se njegove pristalice konsolidjuju i da sledi malo duži građanski rat.
Dakle neće biti baš onako kako su SAD planirale. Obično kad se promeni tajming promeni se sve i od prvobitnog plana ne bude ništa.
Neće smeti SAD da se umešaju u sukob i da ubijaju otvoreno još Arapa. Dosta su ih ubijali u Iraku.
Postoji jedna tačka nakon koje će svi Arapi shvatiti u kom pravcu treba da usmere svoj bes.
Tipujem na Gadafija, i verujem da SAD neće postići vojni uspeh koji uostalom nisu postigli ni u Iraku ni u Avganistanu.
Meni se čini da su SAD malo pogubljene. Udaraju desno, levo nasumice kao lav bez zuba. Sve bi progutali, a ne mogu.

@Nataša
Slažem se.

Slažem se i ja sa Natašam. Ali analiza u tekstu je odlična, uostalom, treba videti upitnik na kraju naslova g. Jeftića. Videćemo kako će se završiti. Ali šta se zbiva, više je nego jasno već sad.

Žalosno je šta se sve u vetu događa a sve zbog moći i novca. Ova vlast podržava nešto što smo mi već iskusili i koliko nam je značila bilo čija podrška. A ovi naši vlastodršci odmah okrenuše leđa proverenom prijatelju. Mi sigurno znamo o kakvim se manipulacijama radi jer smo ih iskusili. Žalosno je što su Gadafija napustili i Rusija i Kina zbog svojih interesa. Mislim da će im se to obiti o glavu. S poštovanjem.

a Rusija kao i uvek lupila pesnicom o sto i blokirala odluku UN... a Kina stavila veto..

Amerikanci ubiju preko četrdeset civila u jednom napadu (pre nekoliko dana), od toga devetoro dece, i - nikom ništa!
Vlasti tamo neke države ubiju, recimo, sto pobunjenih građana koji su krenuli da nasilno svrgavaju režim, i to je stvar za okruženje te zemlje nosačima aviona i osudu celog sveta (čitaj: EU i Amerike prvenstveno, koji vuku naftu iz te zemlje).

Vi očigledno nikada niste igrali šah. Prva na potezu je Amerika. Oni povlače prvi sledeći potez, pa će odna da usledi neki odgovor.
U političkom šahu, ili geostrategiji ima više igrača. Dakle prvo da povuče SAD, zatim odgovara Gadafi, tek tada se izjašnjavaju EU, Rusija i drugi u zavisnosti kakve su posledice Američkog poteza i Gadfijevog odgovora.
Drugačije ćete i vi misliti kad na benzinskoj pumpi platite benzin skuplje zbog sukoba u Libiji. Verovatno ćete reći, dajte rešite to mirnim putem, ne mogu da plaćam ovoliko ni kriv ni dužan i tada će vaše ratne strasti da se malo olade.

Prvo,SAD su u velikim nevoljama,ekonomija im pada,dugovi enormni,a ni stalno stampanje dolara vise ne pomaze.
SAD su u panici pa prave gluposti koje ih skupo kostaju.Kaze Hilari,jucer,da se SAD takmici sa Kinom u osvajanju svjetskog trzista.Da,SAD drzi 800 vojnih baza u svijetu,a oko tih baza Kina prodaje robe,pravi puteve,zeljeznice,ekploatise mineralne i energetske sirovine.Cak i tim SAD-marincima prodaju robu.I sta ce im te baze?Da plase narode i da trose pare.
I dok oni zandaraju po svijetu i prave stetu i sebi i drugima,kao revolverasi po divljem zapadu,Kina,Rusija,Indija im,sirom svijeta,ispred nosa uzimaju trzista.
Eto su zauzeli Irak,pa sta?Mogu li dzaba uzimati njihovu naftu?Ne mogu,od cega ce taj narod zivjeti?
Evo da skinu Gadafija,i sta onda,hoce li dobiti dzaba naftu?Nece,jer nece taj narod umirati od gladi jer drugih resursa nemaju.
I dok kauboji blesaju i ratuju Putin se smije i kaze da ako nafta cijelu godinu bude oko 100$/bar to ce Rusiji donijeti jos 5o mld $.

Niste vi dobro shvatili smisao sankcija. Smisao sankcija je da se sankcioniše nasilje u Libiji. Nasilje je tamo evidentno, ne baš kako kažu fabrike laži CNN, ja pratim i Al DŽaziru, nažalost na engleskom, i mogu vam reći da su izveštaju u 90% slučajeva podudarni sa CNN. Dakle tamo ima nasilja, i sankcije su uvedene da bi se to nasilje obeshrabrilo. Tako stoji u zvaničnom tekstu. Doduše nekada su bile sankcije i protiv nas koje su uključivale zabranu naoružavanja svih strana u sukobu, ali nije bilo tako.
Šta je loše i neviteški ako Rusija i Kina kažu, evo obavezujemo se da nećemo nikome doturatu oružje i tražimo da se sukob razreši mirnim putem i na izbor libijskog naroda.
To je jedna situacija, a sasvim druga situacija je vojno mešanje u sukob, na jednoj strani, upotreba sile i uzurpacija resursa.
Dakle na ovom stepenu krize i Rusija i Kina najdobronamernije i najmoralnije kažu; "obustavite sukobe, nema doturanja oružja, i podržavamo mere ograničavanja u svrhu smirivanja situacije".

Zaista ne shvatam. Da se sankcioniše koje nasilje? Do 17 februara u Libiji nije bilo nasilja. Prema tvrdnjama prijatelja koji tamo rade, čak se ne može govoriti ni o represivnom režimu. I onda, odjednom, dolazi do demonstracija nezadovoljnih „građana“ koji su, uzgred rečeno, naoružani do zuba teškim naoružanjem i koji tako naoružani, traže promenu vlasti. Gadafi na to nasilje odgovara nasiljem. Po meni savršeno legitimno. Oružana pobuna u jednoj suverenoj državi se od kada je sveta i veka guši oružjem. Dakle silom. Ali primena te legitimne sile se po oprobanom scenariju proglasi za „evidentno nasilje nad građanima“, što otvara put za strano mešanje – „dobronamerno“, „odmereno“, sirovo otvoreno – već prema političkom stilu koji se gaji u određenoj zemlji. A istina je da je to nasilje isprovocirano kao što je bilo isprovocirano na KiM napadima na stanice milicije u režiji gospodara rata. Inače ne gledam ni Al DŽaziru (zar nije islamistička, dakle protiv Gadafija?), ni CNN, ni RTS.

Pored američkih i engleskih interesa, u aktuelnim zbivanjima u Libiji prisutan je i islamistički faktor. Grad Bengazi kao centar pobune i datum 17. februar imaju svoju simboliku. Na dan 17. februara 2006. godine, islamski fundamentalisti su napali italijanski konzulat u Bengaziju i zapalili deo zgrade protestujući protiv objavljivanja Mohamedovih karikatura u Italiji - posebno protiv italijanskog ministra Roberta Kalderolija koji je nosio majice sa kontroverznom karikaturom. Da bi sprečile krvoproliće i zaštitile osoblje konzulata, libijske vlasti su intervenisale i tom prilikom je stradalo nekoliko demonstranata. U aktuelnim događajima su između ostalih istaknute parole „Osvetimo krv mučenika“.

Unutrašnja situacija u Libiji – politička, socijalna, etnička, nije ništa teža nego u bilo kojoj evropskoj zemlji. Setite se pobune u „osetljivim predgrađima“ francuskih gradova, V. Britanije i irskog problema, Turske i Kurda, Italije i Lige za Sever... Svaka od tih zemalja bi mogla postati poprište zastrašujućeg nasilja ako bi spolja bili podsticani ti tinjajući sukobi. To se međutim dešava samo u zemljama koje moćnici ovog sveta odrede za odstrel radi svojih geostrateških i ekonomskih interesa – Srbiji, Iraku, Libiji. Sukobe u Libiji su započeli oni koji su „demonstrante“ naoružali i gurnuli ih da budu izvršioci radova na terenu i oni te sukobe neće prekinuti. Ili će biti poraženi (malo verovatno) ili će ostvariti svoje interese. Nije valjda da verujete u primenu sankcija prema zapadnim pulenima? Što se tiče Miloševića, on je bio brana kolonijalnom položaju Srbije i kao takav je uklonjen. Za one koji su nas bombardovali stvar je time rešena. Gadafi je isti slučaj.

Medijska slika o pobunjenicima kao mirnim demonstrantima se održala sve do trenutka uvođenja sankcija Libiji. Taman koliko je i trebalo. Priče o neselektivnom bombardovanju i stradanju civila će se održati u medijima sve dok ne stupi na scenu zona zabrane leta ili "Milosrdni anđeo opet jaše". Normalno, što je za vreme, dok pričamo u Libiji NATO avijacija pobila više civila u Avganistanu nego što su stvarne civilne žrtve u Libiji, nikog ne brine, a ponajmanje osvedočene borce za ljudska prava kakav je i naš Mićun. Mada, sve je to već viđeno i razlikuje se od nekih prethodnih kriza koliko i "Umri muški 1" od "Umri muški 4".
Moj glavni, mučni, utisak je držanje Rusije i Kine u celoj priči, a posebno Rusije. Ja bih voleo da Rusi igraju maestralnu šahovsku partiju, mada ne vidim kako se može dobiti partija stalnim gubljenjem figura i polja. Biće da Putin i Medvedev nalaze balans između strateških interesa Rusije i interesa šačice tajkuna, koji oplođuju svoj kapital na Zapadu.

Uvijek se iznova iznenadim kako se pojave komentatori koji raspolažu odličnim analitičkim sposobnostima i informacijama svježim kao i ključnim konceptima. Nekoliko komentara/mišljenja u okviru ovog članka, od strane različitih korisnika, dalo je više i dublje informacije nego sve ono što se u medijima o temi raspredalo zadnjih sedmica, i to od strane nazovi profesionalaca novinara i analitičara.

Gadafi je video šta se događa sa onima koji se predaju NATO-u. Narod biva prevaren, država biva opustošena i eksploatisan... on neće dati sovju kožu lako...

Najača vest iz tog područja bila je da je saudijski kralj Fahd izdvojio basnoslovnih 350 milijarsdi dolara kako bi finansirao, na Al Đaziri je rekao socijalni program u svrhu stišavanja bunta, a u suštini svoj ostanak na vlasti.
U slučaju da padne Fahd, što je manje verovatno, ali ipak verovatno, palo je sve američko na Bliskom istoku. Dakle, možda Amerika i igra veliku igru da još detaljnije potčini Bliski istok sebi, ali je i u velikoj opasnosti da ga izgubi potpuno, sa nesagledivim i za SAD pogubnim posledicama po svetsko značenje.
Jako je važan redosled poteza. Dakle na potezu su prvo i pre svega pojedinačne zemlje na Bliskom istoku, zatim Arapska liga. Nema preskakanja nadležnosti. To bi bilo kao da se Srbija odrekne Kosmeta, a Rusi i Kinezi kažu Kosmet je Srbija. Ne ide to. Dakle Arapska liga. Potom sledi SAD, pa EU, pre svega Britanija, pa tek onda Rusija.
Ko prvi uleti mimo reda gubi.
Hapšenje Britanskih SAS-ova govori ko nema strpljenja i taj će izgubiti. Strpljen-spašen.