Ствар је колико једноставна толико и компликована. ЕУ би требала покренути неколико капиталних инвестиција у неразвијеним и кризним земљама Евро- зоне, па и у овима на Балкану, како би се умрежиле различите гране индустрије што би ојачало привреду тих земаља. Али коме би онда развијене земље продавале своје производе? И тако се иде на давање кредита који се као дају за некакве нфраструктурне пројекте, а у ствари су потрошачки и служе за куповање социјалног мира и крпљење буџета. И тако све у круг.

"да реформишу универзитете и школе, модернизују пензионе системе и створе услове да се охрабре предузетништво и иновације"
Jel ovde usput reč o Srbiji?Kad će neko kod nas da pokrene ozbiljno temu o kompletnom obrazovnom sistemu i da progovori o katatrofalnim promašajima i prevelikoj ceni u novcu,a pogotovo u kvalitetu "proizvoda" koji iz tog sistema izlazi.Bez toga nema početka izlaska iz sveukupne društvene krize u Srbiji.

Овај текст би требало да прочитају сви ЕУ фанови у Сбији. Прво, нигде се не спомиње ни једна реч о томе да би ЕУ могла да улаже у економски развој својих мање развијених чланица и тако повећа економски раст (то је изгледа идеја која никако не може да падне на памет некоме у богатим земљама чланицама) иако је јасно свакоме ко има икаквог појма о економији да има много више простора за повећање раста у мање развијеним земљама него у најразвијенијим, а друго цела прича о договору земаља чланица се своди на договор Немачке и Француске, значи мале земље се ништа не питају, чак и оне богате попут Аустрије, а камоли оне сиромашне.