Ako pretpostavimo, ili prihvatimo moju paranoidnu pretpostavku ili konstrukciju da postoje ustaše, da postoje i ukrajinski nacisti i da oni imaju za cilj, konačni cilj, da se unište Rusi i Srbi u celini, fizički da se unište. Ako pretpostavimo da postoje, Dragišić i slični će reći, ne postoje, ali ja kažem da postoje i da su postojali i da će postojati.

I šta da se radi. Da kralj Aleksandar uđe u Zagreb, ili da sutra Putin uđe u Kijev na belom konju i kaže. Evo ustaše su poražene i nemačka ideja o oništenju Rusije Rusa i svih srodnih više ne postoji.

Jrdnostavno nije istina. Sad ulazak i Kralja, i Tita u Zagreb, osnivanje Jugoslavije kao i danas kad bi Putin ušao u Kijev, da li bi ustaše bili manje iustaše zbog toga. Ne bi. Bili bi još jače ustaše.

Pa šta je onda rešenje. Recitacije, pesmice, apeli za bratstvo jedinstvo.

Ne. Rešenje je borba, fizička borba u nedogled, dok ima ustaša ima i da ta borba traje. Koliko dugo su oni ustaše, toliko dugo ih treba biti.

Sve jecrekla. Par stotina ljudi iz vlasti namece desetinama miliona Ukrajinaca na silu americko, zapafnjackoni evropsko.I onda govore kakobsu Rusi agresori.