Свако време носи своје бреме. Крајем 19-ог века сматрало да се изградња фортификацијских објеката ("фор")јесте решење за одбрану стратешких тачака. Задњи "фор" у свету, саграђен је 1912 г. на острву Мали Брион (Брионски архипелаг, код Пуле). Затим су дошли бродови великог акционог радијуса и са моћним топовима. Својом моћи и покретљивости обесмислили су "форове". Следи период авијације која је изгубила предност због развоја радара и разних прислушних уређаја. Са њима и носачи авиона губе функцију. Одмах иза њих следе тенкови. Долази време ракета-танспортера које ће носити дронове. По доласку на одредиште, дронови ће излетети из ракета и кренути према циљевима чије су координате у њиховој меморији. Нпр. ракета "олешник" погађа једну тачку а стотину дронова у телу једне ракете може да дејствују по много већој површи и уништи живу силу и њихова оружја и оруђа. "Фороци", бродови, носачи авиона, тенкови и друго одлазе у капсулу своје прошлости. Шта ће бити после ракета и дронова? Не знам.