Ја волим духовите и људе и коментаре. Рецимо и дан данас након више од тридесет година се насмејем кад се сетим неких коментара из Сарајева. Наиме био је неки новинар Смиљко Шагољ. Он је имао тако, специфичан однос према чињеницама, али не и способност да то прикрије. на пример оде у чувену сарајевску Циглану, стане испод зида и каже, " Јављам се испод берлинског зида", а около пролазе познати људи ту из Сарајева. И види се да је снимак учињен у Сарајеву. И одмах је неко реаговао. Увели су термин "шагољање". И могао си да ччујеш у граду овакве коментаре. Ево код Ферхаатовића појефтинили ћевапи. Ма дај не шагољај мајке ти. Чуј појефтинили.

Кад сам прочитао " информеризација " то ме подсетило на оно "шагољање" и ево већ се пола сата смејем онако чудно сам са собом. Ипак хвала, не бих се драугачије ни насмејао.