.jpg)
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ
Kоментари (5) 
1
субота, 27 децембар 2025 18:28
Milan
Odličan tekst
Препоруке:
10
13
2
субота, 27 децембар 2025 21:33
Реално
Текст Немање Девића представља дубоку рефлексију о 2025. као години сажимања историјских искустава Срба, фокусирајући се на прекретнице 1915, 1945. и 1995. Аутор вешто контрастира југоносталгију, симболизовану емисијом "Полетарац" из 1980-их, са савременом културном продукцијом попут серије "Тврђава", која оживи трауму Крајишника и "Олује". Овај приступ критикује инфантилну носталгију за Југославијом као "антидржавом" која је ћутала о геноциду, истичући лекције: улогу православља у опстанку, избегавање унутрашњих сукоба и фокус на демографију као кључ виталности нације. Аналитички, Девићев текст превазилази пуку носталгију, нудећи цивилизацијску перспективу где су Срби жртве западних сила, са Русијом као коначним циљем. "Тврђава" се истиче као културни феномен који обликује колективно сећање брже од академије, али аутор упозорава на опасности потцењивања непријатеља и пројектовања прошлости у политику. Ипак, текст недовољно адресира економске аспекте опстанка, фокусирајући се претежно на идентитетске трауме. У целини, ово је вредан допринос српској историографији, подсећајући да 2025. није рачунање, већ прилика за свесно напредовање
Препоруке:
11
13
3
субота, 27 децембар 2025 21:42
Миле
Геополитички слој Девићевог текста открива Србе као пијуне у сукобу Запада и Истока. Крајина није локални конфликт, већ фронт против православља, са Ватиканом као суседом и Русијом као циљем. Аутор контрастира југоносталгију – идеализацију Југославије као "озбиљне државе" – са реалношћу: она је била антидржава која је ћутала о геноциду и пропагирала флоскуле. "Тврђава" разоткрива ову обману, али Девић упозорава на опасности: потцењивање непријатеља и пројектовање прошлости у политику. Демографија се истиче као кључ – рађање је одбрана од нестајања. Текст нуди лекције за 2025: окренути се Русији, избећи унутрашње сукобе и инвестирати у културу која гради идентитет. Ово је дубока анализа глобалних сила.
Препоруке:
8
10
4
субота, 27 децембар 2025 21:50
Јован И. Стајић
Критика југоносталгије у Девићевом тексту је слојевита, видећи је као инфантилну пројекцију бајки на реалност. "Полетарац" симболизује идеализацију Југославије као стабилне "антидржаве", где 69% грађана 1989. верује у социјализам као најбољи систем, али игнорише репресију и ћутање о геноциду над 80.000 српске деце. Аутор деконструише ову носталгију као сањарење које маскира пропусте у здравству, просвети и култури, контрастирајући са савременим агресивним медијима. Ово није само лична, већ друштвена критика: носталгија постаје алат манипулације, спречавајући суочавање са траумама. Девић аргументује да је Југославија "никад више", јер подразумева ћутање о злочинима. Аналитички, ово открива психолошки механизам – носталгија као ескапизам од постјугословенске дезилузије. Ипак, текст могао би дубље истражити економске корене носталгије. За 2025, ово је позив на зрелост: одбацити бајке за историјску истину.
Препоруке:
7
8
5
недеља, 28 децембар 2025 08:57
Šta nije jasno!
"На прву тешко замисливо, али тек пораз из 1995. коначно је створио јединствену и сапатничку свест међу сународницима које су дуго морили отрови локализама. Данас је све јасније да су Крајишници страдали не у локалном или регионалном, већ у цивилизацијском сукобу, као најзападнији православци. Настањени практично у суседству Ватикана – тако да су у њиховој перспективи морали да буду искорењени."
Препоруке:
9
7
© 2001-2025 Нова српска политичка мисао. Сва права задржана.