Нови нацрт закона о радној пракси је узалудан покушај да се створи здрав однос према раду. Основни начин образовања, стицања радних навика и свега другог у приступу послу јесте пренос знања са колена на колено. Тог процеса данас нема или ако и има готово је невидљиво на ширем производном и друштвеном плану. Овај "пренос знања са колена на колено" је прекинут распадом СФРЈ. Затим следи отимачина са безграничном експлоатацијом запослених на одређено време што је још један велики минус. Да би се остварило преношење знања са колена на колено неопходно је да држава створи чврсте услове или правила понашања што се са ангажовањем батинаша и разних "ћасиленда" не може постићи.