Novi nacrt zakona o radnoj praksi je uzaludan pokušaj da se stvori zdrav odnos prema radu. Osnovni način obrazovanja, sticanja radnih navika i svega drugog u pristupu poslu jeste prenos znanja sa kolena na koleno. Tog procesa danas nema ili ako i ima gotovo je nevidljivo na širem proizvodnom i društvenom planu. Ovaj "prenos znanja sa kolena na koleno" je prekinut raspadom SFRJ. Zatim sledi otimačina sa bezgraničnom eksploatacijom zaposlenih na određeno vreme što je još jedan veliki minus. Da bi se ostvarilo prenošenje znanja sa kolena na koleno neophodno je da država stvori čvrste uslove ili pravila ponašanja što se sa angažovanjem batinaša i raznih "ćasilenda" ne može postići.