Vučić je klasičan autoritarni i narcisoidni vladar koji državu pretvara u lični posed. Sve institucije služe samo da čuvaju njegov ego i moć, dok građani trpe posledice njegovih mentalnih poremećaja. Samo osoba sa teškim narcisoidnim poremećajem ličnosti može da veruje da je nezamenljiva i da sve mora da se vrti oko njega. Srbija nije njegova privatna farma, a mi nismo njegovi kmetovi!

Nakon ovakvog teksta Marsicanin moze da ocekuje naslovnu stranu nekog tabloida...

Vučiću, ti si patološki narcis u mantiji „spasitelja“, a Srbija ti je samo podijum za bolesni ego-trip. Zabranjuješ šetnje, hapsiš studente, gasiš slobodu, a istovremeno gradiš spomenike sebi i svom sinu loptu. Okružen polupismenim lakejima, lažeš u lice narodu da je sve „najbolje u istoriji“, dok državu guraš u bankrot, moralni ambis i geopolitičku bludnicu. Tvoje iracionalne odluke nisu više ni politika – to je klinička slika teškog poremećaja ličnosti. Srbija ti nije otadžbina, nego terapija. Dok se budiš u znoju od paranoje da će te „srušiti“, narod se već digao. Tik-tak, psihopato. Tvoje vreme ističe, a istorija će te upamtiti kao najveću sramotu ove zemlje.

Narcisoidni poremećaj kod Vučića je očigledan: grandiozni osećaj sopstvene važnosti, stalna potreba za divljenjem, potpuni nedostatak empatije i spremnost da eksploatiše bilo koga za ličnu slavu. Kada ga neko kritikuje – sledi bes i osveta. To nije državnik, to je bolesni kult ličnosti koji guši slobodu i uništava dostojanstvo naroda.

Možda da se podsetimo da je po Ustavu Srbija republika umesto da se raspravlja o nekakvom vladaru?