Vlast Aleksandra Vučića godinama gura projekat Nacionalnog stadiona kao tobožnji simbol napretka, dok se iza blještavih 3D prikaza i pompeznih ceremonija krije katastrofalna improvizacija. Ako je tačno da građevina tone – a glasine o problemima sa terenom u Surčinu nisu nove – to je samo još jedan dokaz da je ovaj projekat od početka bio politički motivisan, a ne promišljen. Vučić je 2019. pričao o stadionu od 100 miliona evra, da bi danas troškovi navodno premašili 960 miliona evra, prema procenama Fiskalnog saveta. Ako se sada dodaju i troškovi za saniranje "tonaže", ko zna koliko će građani Srbije, opterećeni porezima i siromaštvom, platiti za ovaj megalomanski poduhvat? Umesto škola, bolnica ili infrastrukture koja služi svima, novac se baca na stadion koji će, po svemu sudeći, biti spomenik Vučićeve sujete i nesposobnosti. Gde je transparentnost? Gde su odgovori? Ili je lakše nastaviti sa bajkama o "svetskoj Srbiji" dok građani tonu u dugove?