Власт Александра Вучића годинама гура пројекат Националног стадиона као тобожњи симбол напретка, док се иза бљештавих 3D приказа и помпезних церемонија крије катастрофална импровизација. Ако је тачно да грађевина тоне – а гласине о проблемима са тереном у Сурчину нису нове – то је само још један доказ да је овај пројекат од почетка био политички мотивисан, а не промишљен. Вучић је 2019. причао о стадиону од 100 милиона евра, да би данас трошкови наводно премашили 960 милиона евра, према проценама Фискалног савета. Ако се сада додају и трошкови за санирање "тонаже", ко зна колико ће грађани Србије, оптерећени порезима и сиромаштвом, платити за овај мегаломански подухват? Уместо школа, болница или инфраструктуре која служи свима, новац се баца на стадион који ће, по свему судећи, бити споменик Вучићеве сујете и неспособности. Где је транспарентност? Где су одговори? Или је лакше наставити са бајкама о "светској Србији" док грађани тону у дугове?