Постоји дуга листа међународних правних обавеза које Србија тренутно крши. Почев од Универзалне декларације о људским правима – члан 26 се односи на образовање. Ту су и Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима. Затим, Конвенција о правима детета, којој се Србија придружила у марту 2001, са члановима 15, 28, 29 – сви они штите право детета на изражавање и прописују обавезе државе да то обезбеди.
Препоручи коментар:
7
1
2
петак, 08 август 2025 00:15
Милорад
Извештај више известилаца УН указује на озбиљно назадовање Србије у области људских права, академских слобода и демократских стандарда. УН позивају власти да прекину са застрашивањем студената, професора и активиста, као и са гушењем мирних протеста. Према наводима, грађани су изложени притисцима, хапшењима без правног основа и медијским кампањама дискредитације. Забрињавају посебно случајеви малолетника изложених полицијском насиљу, као и систематски напади на академску заједницу.
Известитељка Фарида Шахид упозорава да Србија крши више међународних уговора које је сама потписала – укључујући Конвенцију о правима детета и Међународни пакт о грађанским и политичким правима. Уместо дијалога, власт одговара репресијом и покушајем поделе академске заједнице.
Ово није само протест – ово је тест отпорности институција и поштовања међународних обавеза. УН очекују одговор власти и конкретне кораке ка заштити права свих грађана.
Препоручи коментар:
3
1
3
петак, 08 август 2025 00:40
Миле
Извештај известилаца УН открива бројна кршења међународних правних обавеза Србије. Пре свега, Конвенција о правима детета (чл. 15) гарантује право деце на слободу окупљања, које је овде грубо нарушено употребом полицијског насиља над малолетницима. Поред тога, Међународни пакт о грађанским и политичким правима (чл. 19, 21, 25) штити слободу мишљења, изражавања и мирног окупљања, као и право учешћа у јавним пословима – права која су без законитог оправдања ограничена.
Такође, Универзална декларација о људским правима и Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима захтевају од Србије да обезбеде приступ образовању и заштиту академске слободе, што је угрожено репресивним мерама према студентима и професорима.
Према Декларацији УН о браниоцима људских права, држава је дужна да спречи насиље, претње и притиске на активисте. Очигледно је да Србија не испуњава ове обавезе, што отвара могућност за међународне механизме контроле и санкција.
Препоручи коментар:
2
2
4
петак, 08 август 2025 00:43
slobodan
1. Хапшења малолетника и употреба прекомерне силе над студентима, као што је случај са девојком којој је полиција притискала лице о телефон.
2. Организовање провладиних група као алтернатива студентским протестима ради поделе и дискредитације критичких гласова.
3. Клеветничке кампање у медијима против студената, професора и бранитеља људских права, укључујући називање терористима и нацистима.
Међународни механизми контроле и одговорности:
Комитет за људска права УН: Надгледа примену Међународног пакта о грађанским и политичким правима. Може покренути посебне истраге, препоруке и дијалог са државом.
Специјални известиоци УН: Могу посматрати ситуацију, упозоравати на кршења и достављати извештаје Генералној скупштини и Савету за људска права.
Европски суд за људска права: Као чланица Савета Европе, Србија може бити предмет појединачних жалби за кршење људских права.
.jpg)
Известитељка Фарида Шахид упозорава да Србија крши више међународних уговора које је сама потписала – укључујући Конвенцију о правима детета и Међународни пакт о грађанским и политичким правима. Уместо дијалога, власт одговара репресијом и покушајем поделе академске заједнице.
Ово није само протест – ово је тест отпорности институција и поштовања међународних обавеза. УН очекују одговор власти и конкретне кораке ка заштити права свих грађана.
Такође, Универзална декларација о људским правима и Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима захтевају од Србије да обезбеде приступ образовању и заштиту академске слободе, што је угрожено репресивним мерама према студентима и професорима.
Према Декларацији УН о браниоцима људских права, држава је дужна да спречи насиље, претње и притиске на активисте. Очигледно је да Србија не испуњава ове обавезе, што отвара могућност за међународне механизме контроле и санкција.
2. Организовање провладиних група као алтернатива студентским протестима ради поделе и дискредитације критичких гласова.
3. Клеветничке кампање у медијима против студената, професора и бранитеља људских права, укључујући називање терористима и нацистима.
Међународни механизми контроле и одговорности:
Комитет за људска права УН: Надгледа примену Међународног пакта о грађанским и политичким правима. Може покренути посебне истраге, препоруке и дијалог са државом.
Специјални известиоци УН: Могу посматрати ситуацију, упозоравати на кршења и достављати извештаје Генералној скупштини и Савету за људска права.
Европски суд за људска права: Као чланица Савета Европе, Србија може бити предмет појединачних жалби за кршење људских права.