Vitalij Čurkin je par ekselans zastupao interese Ruske federacije kao ambasador njegove države u UN. Teška su to bila vremena napada kolektivnog zapada na srpski narod pa i kroz famozne rezolucije SB. Ko nije gledao njegova uverljiva istupanja za govornicom u asambleji UN u Njujorku taj teško može shvatiti o kakvim se ne samo diplomatskim sposobnostima odlikovao ovaj jedinstveni čovek. Teška, psihički iscrpljujuća borba koju je često vodio sa zlonamernim i neodmerenim zapadnim diplomatama skratila je život Vitaliju Čurkinu. Hvala mu i slava!

Krle


Tačno. Najvažnije je da su bosanskohercegovački Srbi stekli kakvu-takvu slobodu. Na koji način, to nije toliko ni bitno, jer u politici, a posebno, u ratu cilj opravdava sredstva. Sve države su nastale na zločinu, pogotovo, evropske države. RS nije poklonjena, ona je izborena. Srebrenica se desila na samom kraju rata. Bosanskohercegovački Srbi su u I i II svetskom ratu, od komšija i raznih okupatora, stradali kao ni jedan evropski narod. Tako, ako postoji neki narod u Evropi kojem se nema i ne može ništa prigovoriti kada su zločini u pitanju, onda su to bosanskohercegovački Srbi. A, kako to ide u Bosni, poznato je....ili mi ili oni. Pa, kada je tako, onda je, svakako, puno bolje da stradaju oni. Nema tu puno filozofije, niti ima potrebe za nekakvim moralisanjem, patetikom i grižom savesti...to je prošlost,cilj je ostvaren, a život ide dalje.