Када ви конфронтирте две стране и када из те конфронтације стичете предност за себе то јесте нека врста борбене тактике и асредство које може да донесе предност. Па завадите Словене са Германима, Германе са муслиманима, муслимане између себе у смислу Шиите против Сунита, Арапе против Тураке, Турке против Иранаца и тако у бескрај. И на томе градите срећу за себе, то још увек није снага. На индивидуалном плану то је за колико можете да опретрчите двеста метара и колико згибњева можете д направите. У војном је реч о домету, о ватреној моћи и тд.

Кад ви годинама завађате Саудијце и Иранце, па доминирате иако сте најслабији не значи да сте најачи. Проблем је кад почнете да мислите да сте најачи. Тада правоите погрешне процене.

САД годинама киње Гранаду, Никарагву, Либију, Србију, све земље са мање од десет милиона становника и онда помислите да можете Русији исто што и Гранади или Србији.Велика је то грешка.

Суочавање са реалношћу може да буде болно и врло опасно.

"кукавички ирански диктатор" и "храбри израелски и амерички витезови"...

Izraelski Gebels nekom priča o zločinima? Njegovo ime kao i ime njegove države bukvalno glasi "onaj koji se bori protiv Boga"...

Izrael Kac govori sa visokog moralnog stanovista: Izrael nije ni okrznuo ni jednu bolnicu u Gazi, eno ih sve citave, neostecene, rade punim kapacitetom.