Пре, назови, самоопредељења, и за разлику од потпуне дискриминације Руса у Украјини и лишености чак и права на живот, Албанци су на Косову и Метохији имали аутономију, чак и свој универзитет, имали квоту за положаје у свим органима у заједничкој држави, уживали статус "неразвијене федералне јединице" (заједно са "неразвијеном" Ц. Гором, БиХ и Северном Македонијом, по ком основу су им се давала велика новчана и др. средства од стране "развијене" Србије, Хрватске и Словеније).
Пре назови самоопредељења тзв. Косова Србија је подвргнута ужасним свеобухватним санкцијама Запада и затим терористичкој НАТО агресији 1999.
Албанци са Космета су навикнути да само узимају, прво од заједничке државе, сада од НАТО држава.

Изјаву о отцепљењу 2008. године усвојила је покрајинска скупштина састављена од неколико десетина људи.
Да не заборавимо и огроман и неконтролисан прилив Албанаца са разних страна у Покрајину након 9. јуна 1999. године.

Сергеј Лавров као дипломата свесно занемарује чињеницу да право на самоопредељење има народ а не национална мањина (шиптари).