Nadasve poštena analiza grešaka, ali ne slučajnih, ni spontanih i samo usled psihološkog profila protagonista, već dobrano inspirisanih i stimulisanih spolja.
Otuda i pitanja poštovanom gospodinu Pavloviću, za odgovore na koja bih mu ostao bezmerno zahvalan. Ako moramo više da radimo(što je nesumnjivo), - konkretno, šta i kako? Ko uopšte (osim naroda koji se i ne pita) ima interes za državotvornost, te koji su neophodni uslovi, pa time i izgledi da Srbija ikada postane mesto pristojnog života?
Preporuke:
0
0
3
utorak, 12 oktobar 2010 14:50
paja patak
“…Vreme je za državotvornu politiku. Bez iluzija da ijedna od postojećih političkih stranka može da ponudi neophodna rešenja….” Smem li ja, kao jedan skromni patak, da parafraziram ove misli? Evo: “Vreme je za poletanje. Bez iluzija da imamo krila.“ Pa, da sačekamo dok nam ne porastu? Ili....
Preporuke:
0
0
4
utorak, 12 oktobar 2010 15:30
zvezdarac
Osim večitog pitanja "šta sada?", koje tekst očigledno nameće, imao bih za uvaženog autora i jedno naizgled jednostavnije (a sasvim moguće dosta povezano sa prvim). Gospodin Pavlović konstatuje da vojsku više nemamo a da je sudstvo sada pod punom partijskom kontrolom. Slažemo se. Govori međutim i o trećoj poluzi vlasti, tajnim službama, i samo konstatuje kako DOS nije uspeo da ih stavi pod svoju kontrolu. Moje pitanje je: ima li Srbija danas svoje tajne službe, da li su i koliko efikasne, i kome odgovaraju? Naravno da ne očekujem javni detaljan odgovor na pitanje o tajnim službama, ali verujem da onaj ko odgovor zna, može da bude dosta bliži odgovoru na pitanje "šta sada?".
Preporuke:
0
0
5
utorak, 12 oktobar 2010 15:34
Odbrana i poslednji dani
Najviše se muljalo u vreme vanrednog stanja. Sramni dometi ove vlasti ne mogu se porediti sa Miloševićevim.
Preporuke:
0
0
6
utorak, 12 oktobar 2010 15:35
nataša
Mislim da gospodin Pavlović nije pogodio suštinu. Suština je preraspodeli moći. Posle 05. oktobra došlo je do ppreraspodele moći i vlasti. U tom smislu uloga Koštunice je prenaglašena. Niti je on dobio koncentrisanu moć, niti je imao suštinsku vlast. On je više bio kao neka zastava petog oktobra oko koje su pokušali da se okupe ljudi koji su odistinski smatrali da Milošević nešto greši, smatrali su da znaju šta Milošević greši i smatrali su da će oni to ispraviti. Od toga se nije desilo ništa i u tome je petopoktobarska promena "prokockana". Ja smatram da promena za koju se zalagao Koštunica i njegovi iskreni saradnici i glasači nikada nisu imali bilo kakvu šansu. Oni su služili samo za navatavanje glasova čestitih ljudi.
Sa druge strane, stvarna moć je zaista oduzeta Miloševiću i tu moć su u jednom delu preuzeli stvarni lideri petooktobarske promene. Đinđić, Dušan Spasojević Šiptar, Ljubiša Buha Čume. Tu se javljaju još neke ličnosti, ali vrh su njih trojica. Đinđić i Spasojević su se međusobno poubijali, a ostao je samo Čume, koji je i danas verovatno najmoćniji čovek u Srbiji.
Ne verujem da on nije ispunio svoje petooktobarske ciljeve, i možda ih je i premašio. To se isto odnosi i na Čedu i na Živkovića, o na Veselinovića i Čanka, na Batića, Čavića. Svi oni su dobili sve što su tražili kad su pregovarali sa Đinđićem o tome šta treba da urade, a šta treba da dobiju. Uradili su sve što se od njih tražilo, a dobili su sve što su oni tražili.
NOvac, lokale, sudski imunitet.
Peti oktobar je ispunio sva očekivanja njegovih učesnika. Zar protagonisti ne izgledaju i ne ponašaju se ušuškano i zadovoljno kao bebe kad se okupaju i nahrane. Gubitnici su Milošević, njegovi iskreni saradnici, i jedan deo srpskog naroda. Koliki deo, ne znam nisam brojao. U listu političkih gubitnika može da se uvrsti i Koštunica i ja, jer sam iz daleka navijao za Miloševića.
Preporuke:
0
0
7
utorak, 12 oktobar 2010 17:22
Dragoslav
Po mom misljenju autor u svojo analizi ima dosta protivrecnosti. Na jednoj strani ukazuje da su odluke donosene u vidu partijske direktive, protivno zakonskim normativima a s druge strane insistira na smeni pojedinaca u vidu partijske direktive.
Osnovna nemoc ucesnika prevrata od 5 Oktobra je sto nisu imali zajednicku strategiju za SRBIJU, samo su imali strategiju kako da se dokopaju vlasti.
Menjanje rukovodstva u preduzecima sa podesnim partijskim clanovima, podseca mnogo na komunisticki period, predpostavljam da nisu znali drugacije, posto je velika vecina njih izrasla kroz SKOJ i KPJ.
Preporuke:
0
0
8
utorak, 12 oktobar 2010 17:26
011@Nataša
Nataša, Vi ste čista desetka.
Preporuke:
0
0
9
utorak, 12 oktobar 2010 19:17
Dejan Mihailovic
Gospodin Pavlovic je jos jedan u nizu onih
pokusavaju da opravdaju svoju svojevremenu, manjevise aktivnu, borbu protiv Milosevica. To je naknadna pamet sada kada je jasno da je sve poslo naopako.
Pogotovo je ruzno opravdavanje Milosevicevog izrucenja Hagu jer Dejtonski se sporazum odnosio samo na BiH. Uostalom, cak i da nije kako to da Milosevicu nije bila pruzena prilika da se, u zemlji, pravnim sredstvima bori protiv izrucenja nego je pod okriljem noci bedno predat egzekutorima.
I kako onda autor opravdava izrucenje generala koji su se borili protiv agresije NATO? To sigurno nije bilo predvidjeno Dejtonskim sporazumom.
Preporuke:
0
0
10
utorak, 12 oktobar 2010 20:43
Peđa
Sjajna i objektivna anliza. Oni koji iznose zamerke u svojim komentarima ili se ne sećaju kako smo živeli i pre 5. oktobra ili oni nisu živeli tada kao većina građana Srbije. Zato i naslov teksta jeste pravi. Postpetooktobarska era jeste era izneverenih nada i prokockane šanse da se jedan loš i korumpiran režim zameni boljim a društvo u celini postavi na zdrave temelje. Ali načelno mislim da je sada stanje zaista gore nego u vreme Miloševića po svim pokazateljima počev od ekonomskih parametara, preko kadrovskih do visoke politike pod kojom pre svega podrazumevam politiku očuvanja državnog suvereniteta.
Preporuke:
0
0
11
utorak, 12 oktobar 2010 20:46
Svetislav Kostić
Autor je možda razočaran zbog petooktobarskih ne-dostignuća, a njegova ocjena kako je "petooktobarska šansa" prokockana, potvrđuje da je bio i do današnjed dana ostao u zabludi o pozadini i ciljevima tog u biti i realnosti jednog klasičnog nasilnog državnog udara, bei najmanjih izgleda na bilo kakva drugačiji razvoj od ovakvog dramatičnog kakav Srbiju snašao. To je samo jedna strana ličnog viđenja kao posljedica i opravdanje saučesništva u jednom nezakonitom aktu čiji su rezultati negativne i po Srbiju krajnje drastične destruktivne posljedice eskalirale do tačke ključanja.
A što se tiče tvrdnje autora da je "izručenje Miloševića bilo Ustavno i legitimno, zato što je to ugovorna obaveza Srbije po Dejtonskom sporazumu" - to nije tačno. To može da tvrdi samo neko ko zasupa monističku školu koja polazi od shvatanja potčinjavanja unutrašnjeg prava pravilima Međunarodnog javnog prava
Nasuprot tome, Ustav Srbije kreiran je pod čvrstom pretpostavkom i po uzoru na Ustav SFRJ gdje se polazi od shvatanja da su države obavezne međunarodnim javnim pravom samo zato što su na to pristale putem svojih suverenih akata.
Samo onda kada je riječ o Dejtonskom Sporazumu, može da se govori o njegovom primatu u odnosu na Ustav Bosne i Hercegovine. Ali nikada o njegovom primatu u odnosu na Ustav Srbije. A tvrditi da je Srbija bila dužna da izrući Miloševića "na osnovu Dehtonskog sporazuma" - jeste absurd i nakon svega što se u međuvremenu dogodilo i događa, političko ideološki opterečeno.
Preporuke:
0
0
12
utorak, 12 oktobar 2010 22:26
hiperborejac
@ B.P
Jel- bi stvarno verujete u ovo .... ili je to tek onako da održi balans...
I stvarno vetujete da je bilo mudro izručiti onog satrapa Miloševića Hagu.
Kojekude .. nemojte mi kvariti ugoćaj
"na drugoj strani je bio Koštunica koji je odmah otupio oštricu prema Miloševićevom sistemu. Kao i danas, Koštunica lakše prepoznaje šta ne treba, nego šta treba raditi. Naročito ne ume da se snađe kada se događaji odvijaju brzo."
Preporuke:
0
0
13
utorak, 12 oktobar 2010 23:44
NN@Nataša
Postavlja se pitanje da li je Koštunica znao da služi samo kao paravan. Ako jeste - a verovatno da jeste - onda nema čistih i onda niti je 5. oktobar bio šansa niti je bilo šta da se prokocka.
Preporuke:
0
0
14
utorak, 12 oktobar 2010 23:53
Nikola Turajlić
Autor daje pošteno insajdersko vidjenje postoktobarske političke situacije u Srbiji, što do sada nije učinio nitko drugi.
Medjutim njegova tvrdnja da je prokockana šansa da se od Srbije, po petom oktobru, napravi "normalna" država, je čista iluzija.
Srpsko "revolucionarno" rukovodstvo je odradilo ono za što je dobilo predujam, tj. upropastilo Srbiju u svim domenima, kako bi ova na kolenima bila kooperativnija prema priznanju Kosova i drugim Imperijinim interesima. Koštunica, jedini "revolucionarni amater", je učestvovao u ovom projektu zbog vere u vrednosti zapadnih demokratija kao i zbog neznanja i nesposobnosti. Ostali učesnici u "revoluciji" su svoju ulogu gutača suzavca pošteno odradili i dobili ono što su tražili tj. savremenu demokratiju i kapitalizam.
Autor ispravno zaključuje da postojeća srpska politička elita (relevantne stranke) ne može razrešiti katastrofalno stanje.
Medjutim nije mi jasno kakovu to deux ex machina isti očekuje. Čini mi se da ni gradjani Srbije ne pokazuju neki entuzijazam za promenama.
Stanju najviše odgovara parafraza partizanske pesme: Nema kuda dosovska vojska je svuda.
Za mene postoji dilema da li će gradjani Srbije proći golgotu ili apokalipsu, nakon čega se može eventualno govoriti o povratku na normalu.
Preporuke:
0
0
15
sreda, 13 oktobar 2010 00:44
banedral
Drzavotvornu politiku???Pa zar ta politika nikada nije vodjena do sada i ko nam to uopste od ovih postojecih politickih faktora nudi?
Preporuke:
0
0
16
sreda, 13 oktobar 2010 01:10
slobodan45
slobodan 45
nedelja, 03 oktobar 2010 13:13
car lazar je izgubio na kosovu polju?ili je, prividno izgubio?možda je i izgubio bitku, ali su srbi, nekoliko vekova kasnije, izvojevali SLOBODU, jer su znali zašta treba da se bore...možda je SM sa patriotama izgubio kosovo, ali je postigao 1244...1244. je bio zalog za buduću slobodu...to je bio putokaz i sa velikom i jakom rusijom, moglo se doći do razumnog rešenja.ovako...i dalje imamo usijane glave, neznalice, poltrone.najlakše je pljuvati po nekome, ali teško je nešto uraditi konkretno.na primer, pokrenuti proizvodnju po celoj srbiji, da postanemo jaki ponovo, kako bi smo mogli da rešavamo probleme. to je teško, a sada, sa ovim dugovima, neizvodljivo, jer smo prokockali naše šanse posle 05.10.to je to.možemo sada da tražimo krivce do besvesti i nazad.ĐŽABA.naša sadašnja mera je BG-pašaluk i to, izgleda, bez mosta do čuvene borče.jug srbije više ne postoji.nema više "graničnih srba", koji bi odbranili naše granice.to je to. pozdrav.
Preporuke:
0
0
17
sreda, 13 oktobar 2010 01:22
slobodan45
neznam da li je nataša muški, ili ženski rod, znam da mi se najviše sviđa ime staša...to nije ni važno, ali reči "nataše" su, do bola istinite i poučne, pogotovu, za deo naivne omladine:
"Peti oktobar je ispunio sva očekivanja njegovih učesnika. Zar protagonisti ne izgledaju i ne ponašaju se ušuškano i zadovoljno kao bebe kad se okupaju i nahrane. Gubitnici su Milošević, njegovi iskreni saradnici, i jedan deo srpskog naroda. Koliki deo, ne znam nisam brojao".
tako da teme koje se pišu po novinama, mogu biti jako glupe i naivne , ako sa gleda iz "njihovog ugla".na žalost, gubi srbija i njena omladina i to je ono što boli i zabrinjava.pozdrav.
Preporuke:
0
0
18
sreda, 13 oktobar 2010 01:54
Srboljub Krajišnik
Da li je vrijeme da se neko (u "NSPM"?) ozbiljno pozabavi "likom i djelom" Z. Đinđića, junoše i jurišnika humanističkih marksista-"praksisovaca" `68. i miljenika Zage Golubović (ex -Pešić)? Za početak razmišljanja, vrijedi se upitati za njegovo interesovanje (da li samo to?) za jezuitizam i Lojolu, v. niže bibliografski podatak, posebno onaj o trećem priređivaču:
Ignacio de Loyola, Načela jezuita. Sveti Ignacije i Družba Isusova. Izbor tekstova i predgovor: M. Tomić, B. Grubačić i Z. Đinđić. Izdavači: Mladost iz Beograda i Filozofsko-teološki institut Družbe Isusove iz Zagreba, Beograd, 1987.
Adalbert REBIĆ; Katolički bogoslovni fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Zagreb, Hrvatska
Lijepa "filozofsko-teološka družba Instituta (...)"! S. K.
Preporuke:
0
0
19
sreda, 13 oktobar 2010 03:16
Univerzalni znalci
Procitam pazljivo svaki Pavlovicev tekst, inteligentan je i razuman covek, ali... Opet jedno "ali"? Naime, ne mogu se oteti utisku da je od njegove kompetentnosti veca njegova - sujeta! I on je jedan od onih koji misle da sve znaju! Rezultat - nudi vidjenja o stvarima koje ne zna i daje sudove koji nikako ne mogu stajati! Tako je nedavno pisao o 1968.godini, i zakljucio kako ondasnji buntovnici nikako nisu bili u pravu, jer je, eto, "svet" isao drugim pravcem!? Ali, gospodine Pavlovicu, kako Vam ne pada na pamet da je taj drugaciji put bio upravo odgovor na pobunu, reakcija na nju?! Na zalost, Vi ste u stanju da "a posteriori" sagledate stanje, ali niste u stanju da sagledate uzroke takvog stanja! BEZ STUDENTSKE POBUNE NE BI BILO NI "LIBERALNE" I NEOKOLONIJALNE RESTAURACIJE - i to bi Vam znao kazati svaki student sociologije! I kad pisete o skorasnjim zbivanjima, Vi se drzite americke "matrice" - ko je "los", a ne ulazite u to sta je stvarna sustina zbivanja i sta je dovelo do "oblikovanja" losih vladara, onda kao i sada! Napokon, kad pisete o 5.oktobru - imate sasvim izopaceno misljenje o tome sta je Kostunica, kao voljom naroda izabrani predsednik, trebalo da cini! Po Vama - trebalo je da sledi pucisiticke ambicije Zorana Djindjica, koji se ionako uglavnom posluzio Kostunicom, a onda ga pokusao na razne nacine neutralisati i skrajnuti! Da zavrsim, onako kako Vi nikad ne biste, jer mislite na "americki" nacin, bez povezivanja uzroka i posledica - dakle, ako je postojala neka sansa za Srbiju, i pre i posle 5.oktobra, onda je to pravna drzava, vladavina zakona! Vidimo i sada, kao i 1945, kakvu strahovitu pustos ostavlja voluntarizam onih koji su silom dosli na vlast! Djindjic i njegovi rugali su se Kostunici da je "trut", zato sto je tezio legalizmu - a to je za njih nesto poput psovke! Zato Srbija jeste gde jeste, zato morbidni "drzavni sekretari" propisuju zakon i pravdu! SRBIJOM VLADA LOS PRINCIP - utoliko onda i losi politicari! Iz loseg se lose radja.
Preporuke:
0
0
20
sreda, 13 oktobar 2010 06:29
Cmok sa suzom iz Toronta.
Na zalost ovaj doterani tekst nije pisao Bob Woodward.
Zapad je potrosio 60 MILIJARDI $ da unisti Jugoslaviju i Milosevica i uzelo im dragocenih 10 godina...i dosao Putin!
Miosevic (sankcije , izolacija,sargarepa..) je hteo da sto vise privrede bude u nasim pa i nasim privatnim rukama da bi imao vremena da napravi dil sa Kinezima a Zapad im je zapretio da se ne mesaju u Srbiju.
Zapad je toliko radio da napravi medju srpski rat. jos pre raspada Juge..i zadnja prilika je bila da Milosevic ne prizna izbore.(Naoruzani Homeri su bili spremni...sifra: Rodjendan je 2001:10:06).(Neki nasi nisu znali kako ameri pisu datum).
Zapad je potrosio samo 60 miliona $ na DOS.
Deo teksta oko Djindjica jos pije vodu ali fali detalj : Djindjic nista nije radio na svoju ruku, osim kada je narucio kafu,bez amera,engleza i posebno nemaca koji su ga namerno vukli za nos i ubili.
Ono "jezivo" je na cemu rade sada,juce(utakmica): Mali srpsko muslimanski rat...Malo veci oko Mitrovice,i jos veci oko Beograda i Provincije.
Dodik jos mrda ali i tamo se kuva.
(To ce biti male pucnjave,neredi.)
Vanredno stanje i ulazak NATO snaga(oko 6000 su vec tu.u civilu) po planu iz 1999- naslov: SLOBODA za sve SRBE.
Stratezi smatraju da bez toga nema krajnjeg resenja na tlu Srbije i Srpske.
Sifra 2011:03.24:
Po tekstu ne znam sta je pisalo za BLIC NEWS 2007 a sta je dodato.Valda dobra zelja na kraju.
Preporuke:
0
0
21
sreda, 13 oktobar 2010 09:59
ZoranSan
U DOS-u je svako imao svoje zadatke Koštunica da se brine o očuvanju kako takvog pravnog poretka,Đinđić o rušenju takvog poretka,Dinkić o uništavanju nstuboova domaće privrede koje su činile domaće banke,on je ugasio domaće i uveo strane banke i upropastio privredu danas šeta Srbijom i tobož otvara nova radna mesta koja se ubrzo gase.
Nije mi jasno da li pisac ovih redova želi da opravda koaliciju Slobe i Đinđića odnosno njihove politike prenete danas u savezništvu Tadića i Dačića odnosno DS i SPS .Normalno za sve je kriv Koštunica kao i za divljanje dece u subotu U Beogradu.Što se tiče parole "smrt državi" koju su nosili učesnici Parade ponosa ,država ne reaguje da li zato što država više ne postoji a mi o tome nismo obavešteni,ili neko sme da ubije državu ali nesme da baci kamen .
Da se razumemo da daske osuđujem vandalizam one dece u Beogradu to nije način.
Preporuke:
0
0
22
sreda, 13 oktobar 2010 13:26
srdjan conic
Nije sporno da je vreme za drzavotvornu politiku. Ali drzavotvornu politiku mogu da vode nekorumpirani pojedinci koji ne slusaju diktat sa strane.Ova objektivna i tacna analiza ima cini se jednu veliku manu a to je cinjenica da se ustavno ne osporava izrucenje Slobodana Milosevica a ne govori se o moralnom i simbolicnom cinu isporucenja predsednika drzave i to na Vidovdan. Kako se posle takvog poteza mogla voditi drzavotvorna politika. To je prakticno bilo nemoguce a posledice koje ce imati Djindjic kao glavni kreator te odluke u tom trenutku bile su predvidljive. Cini se da se gradjani u Srbiji posle 5. oktobra pitaju da li je bolje ziveti pod diktaturom a Milosevic nije bio diktator ili po diktatu. Kada ispunjavas diktat nemas sistem. Jednostavno.
Preporuke:
0
0
23
sreda, 13 oktobar 2010 14:45
Jasna Simonović
"Vreme je za državotvornu politiku"...Krajnje je vreme da to svi shvate...(ima nas koji smo to shvatili još 2000 pa smo nešto i uradili)..sve najbolje...
Preporuke:
0
0
24
sreda, 13 oktobar 2010 14:51
brm
Srboljub Krajišnik
ako ste željni znanja o Lojoli i jezuitima preporučujem "marksizam i jezuitizam" Nikole Miloševića... eto i on se bavio jezuitima.."lijepa družina"..
a Šešelj je doktorirao na nacizmu..."lijepa družina"..
Preporuke:
0
0
25
sreda, 13 oktobar 2010 14:53
brm
Univerzalni znalci
zamišljam kako je Adenauer pogrešio što nije bi legalista..
Preporuke:
0
0
26
sreda, 13 oktobar 2010 15:01
Branko Pavlović
Samo tri stvari:
1)Dejtonski sporazum se odnosi i na Srbiju u delu u kome je utvrđena nadmoć pravila Haškog tribunala u odnosu na domaće pravo. Tadašnji Ustav nije imao zabranu izručenja domaćeg državljanina međunarodnom subjektu, već samo stranoj državi. Izvan svake sumnje je da je Milošević svojim potpisom omogućio da izručenje Hagu bude zakonito i po našem pravu. I to se odnosi na sve što Hag hoće, a vezano je za teritoriju bivše SFRJ, pa i za generale koji su branili Srbiju 1999.godine.Tužno, ali je tako.
2.Metodološka razlika je u tome što uzroci objašnjavaju kako se nešto dogodilo, a ne da je tako moralo biti. Tu se mi razlikujemo.Čitanje događaja na način da su oni sasvim determinisani je pogrešno. I to u savremenoj nauci uopšte nije sporno.
3.U vezi "naknadne pameti" i umišljenosti da "sve znam" upućujem vas na sve ono što sam radio i govorio. Ne postoji ništa što ne radim timski i ne postoji niko u timu ko nije bolji od mene u nekoj oblasti.Što se naknadne pameti tiče meni je od 1987.godine bilo jasno koliko je Miloševićev projekat opasna za Srbe i već od marta 2001.godine sam bio svestan da su dosovska kola krenula nizbrdo. Ja na ovim stranicama samo glasno razmišljam o različitim temama, uvek iznoseći jasnu argumentaciju za svoje stavove. Ne interesuje mene da budem u pravu, nego da u ukupnoj raspravi predmet rasprave sagledamo , svi ukupno, celovitije. Moji oštri satvovi su posledica želje da se nešto kaže jasno i bez uvijanja i žao mi je što nekim čitaocima to deluje uvredljivo. Prosto, inelektualna rasprava ne dozvoljava unapred zauzete pozicije i uobličene stavove.Ako bi se ovo prihvatilo, ne samo što bi povišenih tonova bilo manjem nego bi i razumevanje, međusobno,bilo veće.
Preporuke:
0
0
27
četvrtak, 14 oktobar 2010 01:30
Ruralni Srbin
Pre svega, rasprava o šansi koja je prokockana 5. oktobra je potpuno promašena tema jer 5.oktobar nije ni bio zamišljen kao šansa za Srbiju već kao šansa za spoljne inspiratore tog puča i njihove domaće pomagače. A što se tiče tvrdnje da je "izručenje Miloševića bilo ustavno i legitimno“, zašto to onda nije učinjeno javno, danju. Zašto onaj sramotni scenario – kidnapovanje, britanska obaveštajna služba i sve ostalo?
Inače, uveren sam da Vi pišete u dobroj nameri. Ali jednostavno, mi pripadamo različitim polovinama Srbije. Ja pripadam - bar po mentalnom sklopu - onoj Srbiji koju nazivaju „ruralnom“ a koja je kroz istoriju uvek bila dalekovidija i mudrija i koja je uvek smatrala da je priča o demokratiji jedna šarena laža.
Preporuke:
0
0
28
četvrtak, 14 oktobar 2010 07:47
Srboljub Krajišnik
Uredniku komentara povovom "brm"-ovog "mudrijašenja" ili namjernog zamjenjivanja teza
Poštovani, u svom reagovanju na članak, htio sam da ukažem na neke korijene ideologije, morala i političke strategije Zorana Đinđića ("Na jednoj strani, Đinđić koji načelno nije verovao u državne institucije i demokratiju. Njegov koncept je dobro organizovana grupa koja kontroliše partiju, odnosno koja kontroliše državu. U osvajanju vlasti sva sredstva su dozvoljena, a sistem se menja posle." Antrfile članka!) - a do jezuitizma mi je stalo kao da "lanjskog snijega" - što mi "brm" podmeće, koristeći, usput priliku da se pokaže upućenim i učenim (uostalom, N. Milošević je svoje razmatranje izlagao u sasvim drugom cilju i kontekstu) ... Komentar "brm"-a je, prema tome, sasvim neumjesan pa ga je trebalo prosto ignorisati, dok je moja primjedba bila, zapravo: prilog uobličavajućem (formativnom) buđenju "nove srpske političke misli" u kojem je Z. Đ. bio samo jedan od paradigmatičnih izdanaka ali i najuspešniji od njih. Jer, ako počnemo od srpskih "praksisovaca", za osvrt na njihove dalje najraznovrsnije puteve i sudbine od pok. prof. M. Markovića, preko S. Stojanovića, V. Mićunovića, Zage, Životić ... do N. Popova i T. Inđića ili do Koštunice, treba ili više godina od autora B. Pavlovića ili mnogo više truda a možda i više analitičara. A vredelo bi napraviti takvu knjigu, zbornik radova ili sl. S. K.
Preporuke:
0
0
29
četvrtak, 14 oktobar 2010 09:57
MP
Autor:"Ključni deo odgovornosti, po mom mišljenju, leži na Đinđiću i Koštunici i njihovoj nedoraslosti istorijskoj situaciji u kojoj su se našli."
Istina koju zna svaki misleći građanin Srbije.Kad će se to i u široj javnosti znati?Kad prođu "istoriske okolnosti",kad se napravi istoriska distanca(tako potrebna sadašnjoj DOS vlasti),kad Srbija bude normalna.
.jpg)
Otuda i pitanja poštovanom gospodinu Pavloviću, za odgovore na koja bih mu ostao bezmerno zahvalan. Ako moramo više da radimo(što je nesumnjivo), - konkretno, šta i kako? Ko uopšte (osim naroda koji se i ne pita) ima interes za državotvornost, te koji su neophodni uslovi, pa time i izgledi da Srbija ikada postane mesto pristojnog života?
Sa druge strane, stvarna moć je zaista oduzeta Miloševiću i tu moć su u jednom delu preuzeli stvarni lideri petooktobarske promene. Đinđić, Dušan Spasojević Šiptar, Ljubiša Buha Čume. Tu se javljaju još neke ličnosti, ali vrh su njih trojica. Đinđić i Spasojević su se međusobno poubijali, a ostao je samo Čume, koji je i danas verovatno najmoćniji čovek u Srbiji.
Ne verujem da on nije ispunio svoje petooktobarske ciljeve, i možda ih je i premašio. To se isto odnosi i na Čedu i na Živkovića, o na Veselinovića i Čanka, na Batića, Čavića. Svi oni su dobili sve što su tražili kad su pregovarali sa Đinđićem o tome šta treba da urade, a šta treba da dobiju. Uradili su sve što se od njih tražilo, a dobili su sve što su oni tražili.
NOvac, lokale, sudski imunitet.
Peti oktobar je ispunio sva očekivanja njegovih učesnika. Zar protagonisti ne izgledaju i ne ponašaju se ušuškano i zadovoljno kao bebe kad se okupaju i nahrane. Gubitnici su Milošević, njegovi iskreni saradnici, i jedan deo srpskog naroda. Koliki deo, ne znam nisam brojao. U listu političkih gubitnika može da se uvrsti i Koštunica i ja, jer sam iz daleka navijao za Miloševića.
Osnovna nemoc ucesnika prevrata od 5 Oktobra je sto nisu imali zajednicku strategiju za SRBIJU, samo su imali strategiju kako da se dokopaju vlasti.
Menjanje rukovodstva u preduzecima sa podesnim partijskim clanovima, podseca mnogo na komunisticki period, predpostavljam da nisu znali drugacije, posto je velika vecina njih izrasla kroz SKOJ i KPJ.
pokusavaju da opravdaju svoju svojevremenu, manjevise aktivnu, borbu protiv Milosevica. To je naknadna pamet sada kada je jasno da je sve poslo naopako.
Pogotovo je ruzno opravdavanje Milosevicevog izrucenja Hagu jer Dejtonski se sporazum odnosio samo na BiH. Uostalom, cak i da nije kako to da Milosevicu nije bila pruzena prilika da se, u zemlji, pravnim sredstvima bori protiv izrucenja nego je pod okriljem noci bedno predat egzekutorima.
I kako onda autor opravdava izrucenje generala koji su se borili protiv agresije NATO? To sigurno nije bilo predvidjeno Dejtonskim sporazumom.
A što se tiče tvrdnje autora da je "izručenje Miloševića bilo Ustavno i legitimno, zato što je to ugovorna obaveza Srbije po Dejtonskom sporazumu" - to nije tačno. To može da tvrdi samo neko ko zasupa monističku školu koja polazi od shvatanja potčinjavanja unutrašnjeg prava pravilima Međunarodnog javnog prava
Nasuprot tome, Ustav Srbije kreiran je pod čvrstom pretpostavkom i po uzoru na Ustav SFRJ gdje se polazi od shvatanja da su države obavezne međunarodnim javnim pravom samo zato što su na to pristale putem svojih suverenih akata.
Samo onda kada je riječ o Dejtonskom Sporazumu, može da se govori o njegovom primatu u odnosu na Ustav Bosne i Hercegovine. Ali nikada o njegovom primatu u odnosu na Ustav Srbije. A tvrditi da je Srbija bila dužna da izrući Miloševića "na osnovu Dehtonskog sporazuma" - jeste absurd i nakon svega što se u međuvremenu dogodilo i događa, političko ideološki opterečeno.
Jel- bi stvarno verujete u ovo .... ili je to tek onako da održi balans...
I stvarno vetujete da je bilo mudro izručiti onog satrapa Miloševića Hagu.
Kojekude .. nemojte mi kvariti ugoćaj
"na drugoj strani je bio Koštunica koji je odmah otupio oštricu prema Miloševićevom sistemu. Kao i danas, Koštunica lakše prepoznaje šta ne treba, nego šta treba raditi. Naročito ne ume da se snađe kada se događaji odvijaju brzo."
Medjutim njegova tvrdnja da je prokockana šansa da se od Srbije, po petom oktobru, napravi "normalna" država, je čista iluzija.
Srpsko "revolucionarno" rukovodstvo je odradilo ono za što je dobilo predujam, tj. upropastilo Srbiju u svim domenima, kako bi ova na kolenima bila kooperativnija prema priznanju Kosova i drugim Imperijinim interesima. Koštunica, jedini "revolucionarni amater", je učestvovao u ovom projektu zbog vere u vrednosti zapadnih demokratija kao i zbog neznanja i nesposobnosti. Ostali učesnici u "revoluciji" su svoju ulogu gutača suzavca pošteno odradili i dobili ono što su tražili tj. savremenu demokratiju i kapitalizam.
Autor ispravno zaključuje da postojeća srpska politička elita (relevantne stranke) ne može razrešiti katastrofalno stanje.
Medjutim nije mi jasno kakovu to deux ex machina isti očekuje. Čini mi se da ni gradjani Srbije ne pokazuju neki entuzijazam za promenama.
Stanju najviše odgovara parafraza partizanske pesme: Nema kuda dosovska vojska je svuda.
Za mene postoji dilema da li će gradjani Srbije proći golgotu ili apokalipsu, nakon čega se može eventualno govoriti o povratku na normalu.
nedelja, 03 oktobar 2010 13:13
car lazar je izgubio na kosovu polju?ili je, prividno izgubio?možda je i izgubio bitku, ali su srbi, nekoliko vekova kasnije, izvojevali SLOBODU, jer su znali zašta treba da se bore...možda je SM sa patriotama izgubio kosovo, ali je postigao 1244...1244. je bio zalog za buduću slobodu...to je bio putokaz i sa velikom i jakom rusijom, moglo se doći do razumnog rešenja.ovako...i dalje imamo usijane glave, neznalice, poltrone.najlakše je pljuvati po nekome, ali teško je nešto uraditi konkretno.na primer, pokrenuti proizvodnju po celoj srbiji, da postanemo jaki ponovo, kako bi smo mogli da rešavamo probleme. to je teško, a sada, sa ovim dugovima, neizvodljivo, jer smo prokockali naše šanse posle 05.10.to je to.možemo sada da tražimo krivce do besvesti i nazad.ĐŽABA.naša sadašnja mera je BG-pašaluk i to, izgleda, bez mosta do čuvene borče.jug srbije više ne postoji.nema više "graničnih srba", koji bi odbranili naše granice.to je to. pozdrav.
"Peti oktobar je ispunio sva očekivanja njegovih učesnika. Zar protagonisti ne izgledaju i ne ponašaju se ušuškano i zadovoljno kao bebe kad se okupaju i nahrane. Gubitnici su Milošević, njegovi iskreni saradnici, i jedan deo srpskog naroda. Koliki deo, ne znam nisam brojao".
tako da teme koje se pišu po novinama, mogu biti jako glupe i naivne , ako sa gleda iz "njihovog ugla".na žalost, gubi srbija i njena omladina i to je ono što boli i zabrinjava.pozdrav.
Ignacio de Loyola, Načela jezuita. Sveti Ignacije i Družba Isusova. Izbor tekstova i predgovor: M. Tomić, B. Grubačić i Z. Đinđić. Izdavači: Mladost iz Beograda i Filozofsko-teološki institut Družbe Isusove iz Zagreba, Beograd, 1987.
Adalbert REBIĆ; Katolički bogoslovni fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Zagreb, Hrvatska
Fulltext (Croatian) Pages 237 - 238 (pdf, 744.52 KB) downloads: 139.
Lijepa "filozofsko-teološka družba Instituta (...)"! S. K.
Zapad je potrosio 60 MILIJARDI $ da unisti Jugoslaviju i Milosevica i uzelo im dragocenih 10 godina...i dosao Putin!
Miosevic (sankcije , izolacija,sargarepa..) je hteo da sto vise privrede bude u nasim pa i nasim privatnim rukama da bi imao vremena da napravi dil sa Kinezima a Zapad im je zapretio da se ne mesaju u Srbiju.
Zapad je toliko radio da napravi medju srpski rat. jos pre raspada Juge..i zadnja prilika je bila da Milosevic ne prizna izbore.(Naoruzani Homeri su bili spremni...sifra: Rodjendan je 2001:10:06).(Neki nasi nisu znali kako ameri pisu datum).
Zapad je potrosio samo 60 miliona $ na DOS.
Deo teksta oko Djindjica jos pije vodu ali fali detalj : Djindjic nista nije radio na svoju ruku, osim kada je narucio kafu,bez amera,engleza i posebno nemaca koji su ga namerno vukli za nos i ubili.
Ono "jezivo" je na cemu rade sada,juce(utakmica): Mali srpsko muslimanski rat...Malo veci oko Mitrovice,i jos veci oko Beograda i Provincije.
Dodik jos mrda ali i tamo se kuva.
(To ce biti male pucnjave,neredi.)
Vanredno stanje i ulazak NATO snaga(oko 6000 su vec tu.u civilu) po planu iz 1999- naslov: SLOBODA za sve SRBE.
Stratezi smatraju da bez toga nema krajnjeg resenja na tlu Srbije i Srpske.
Sifra 2011:03.24:
Po tekstu ne znam sta je pisalo za BLIC NEWS 2007 a sta je dodato.Valda dobra zelja na kraju.
Nije mi jasno da li pisac ovih redova želi da opravda koaliciju Slobe i Đinđića odnosno njihove politike prenete danas u savezništvu Tadića i Dačića odnosno DS i SPS .Normalno za sve je kriv Koštunica kao i za divljanje dece u subotu U Beogradu.Što se tiče parole "smrt državi" koju su nosili učesnici Parade ponosa ,država ne reaguje da li zato što država više ne postoji a mi o tome nismo obavešteni,ili neko sme da ubije državu ali nesme da baci kamen .
Da se razumemo da daske osuđujem vandalizam one dece u Beogradu to nije način.
ako ste željni znanja o Lojoli i jezuitima preporučujem "marksizam i jezuitizam" Nikole Miloševića... eto i on se bavio jezuitima.."lijepa družina"..
a Šešelj je doktorirao na nacizmu..."lijepa družina"..
zamišljam kako je Adenauer pogrešio što nije bi legalista..
1)Dejtonski sporazum se odnosi i na Srbiju u delu u kome je utvrđena nadmoć pravila Haškog tribunala u odnosu na domaće pravo. Tadašnji Ustav nije imao zabranu izručenja domaćeg državljanina međunarodnom subjektu, već samo stranoj državi. Izvan svake sumnje je da je Milošević svojim potpisom omogućio da izručenje Hagu bude zakonito i po našem pravu. I to se odnosi na sve što Hag hoće, a vezano je za teritoriju bivše SFRJ, pa i za generale koji su branili Srbiju 1999.godine.Tužno, ali je tako.
2.Metodološka razlika je u tome što uzroci objašnjavaju kako se nešto dogodilo, a ne da je tako moralo biti. Tu se mi razlikujemo.Čitanje događaja na način da su oni sasvim determinisani je pogrešno. I to u savremenoj nauci uopšte nije sporno.
3.U vezi "naknadne pameti" i umišljenosti da "sve znam" upućujem vas na sve ono što sam radio i govorio. Ne postoji ništa što ne radim timski i ne postoji niko u timu ko nije bolji od mene u nekoj oblasti.Što se naknadne pameti tiče meni je od 1987.godine bilo jasno koliko je Miloševićev projekat opasna za Srbe i već od marta 2001.godine sam bio svestan da su dosovska kola krenula nizbrdo. Ja na ovim stranicama samo glasno razmišljam o različitim temama, uvek iznoseći jasnu argumentaciju za svoje stavove. Ne interesuje mene da budem u pravu, nego da u ukupnoj raspravi predmet rasprave sagledamo , svi ukupno, celovitije. Moji oštri satvovi su posledica želje da se nešto kaže jasno i bez uvijanja i žao mi je što nekim čitaocima to deluje uvredljivo. Prosto, inelektualna rasprava ne dozvoljava unapred zauzete pozicije i uobličene stavove.Ako bi se ovo prihvatilo, ne samo što bi povišenih tonova bilo manjem nego bi i razumevanje, međusobno,bilo veće.
Inače, uveren sam da Vi pišete u dobroj nameri. Ali jednostavno, mi pripadamo različitim polovinama Srbije. Ja pripadam - bar po mentalnom sklopu - onoj Srbiji koju nazivaju „ruralnom“ a koja je kroz istoriju uvek bila dalekovidija i mudrija i koja je uvek smatrala da je priča o demokratiji jedna šarena laža.
Poštovani, u svom reagovanju na članak, htio sam da ukažem na neke korijene ideologije, morala i političke strategije Zorana Đinđića ("Na jednoj strani, Đinđić koji načelno nije verovao u državne institucije i demokratiju. Njegov koncept je dobro organizovana grupa koja kontroliše partiju, odnosno koja kontroliše državu. U osvajanju vlasti sva sredstva su dozvoljena, a sistem se menja posle." Antrfile članka!) - a do jezuitizma mi je stalo kao da "lanjskog snijega" - što mi "brm" podmeće, koristeći, usput priliku da se pokaže upućenim i učenim (uostalom, N. Milošević je svoje razmatranje izlagao u sasvim drugom cilju i kontekstu) ... Komentar "brm"-a je, prema tome, sasvim neumjesan pa ga je trebalo prosto ignorisati, dok je moja primjedba bila, zapravo: prilog uobličavajućem (formativnom) buđenju "nove srpske političke misli" u kojem je Z. Đ. bio samo jedan od paradigmatičnih izdanaka ali i najuspešniji od njih. Jer, ako počnemo od srpskih "praksisovaca", za osvrt na njihove dalje najraznovrsnije puteve i sudbine od pok. prof. M. Markovića, preko S. Stojanovića, V. Mićunovića, Zage, Životić ... do N. Popova i T. Inđića ili do Koštunice, treba ili više godina od autora B. Pavlovića ili mnogo više truda a možda i više analitičara. A vredelo bi napraviti takvu knjigu, zbornik radova ili sl. S. K.
Istina koju zna svaki misleći građanin Srbije.Kad će se to i u široj javnosti znati?Kad prođu "istoriske okolnosti",kad se napravi istoriska distanca(tako potrebna sadašnjoj DOS vlasti),kad Srbija bude normalna.