Dugujem veliku zahvalnost Ljubomiru Simovicu. Nevidljiv i udaljen, on je cesto bio lekar moje duse. U trenucima klonulosti, njegove pesme su me vedrile, sokolile i podsecale da moj bol nije najveci na svetu. I da je sve prolazno. Kao svetionik u noci, kao casa vode u Sahari, kao tocak sira livanjskoga, njegove pesme su me uvek podizale.
Preporuči komentar:
13
1
2
četvrtak, 17 april 2025 15:14
tužna vest,
saučešće porodici!
Preporuči komentar:
12
1
3
četvrtak, 17 april 2025 15:32
Gubitak
Srpski narod i Srbija staju bez značajnog književnika i intelektualca.
Poslednje njegovo što sam pročitala beše putopis iz Kine "Čitanje spaljenih knjiga", retko uzbudljivo, slikovito i zanimljivo doživljavanje mudrosti i svega što tu zemlju čini ("Lao Ce: nategni luk do kraja i poželećeš da si ga popustio na vreme...Ako hoćeš da se napuni, ne dolivaj!" "Čovek ako želi da nešto uspe u to nešto treba da uključi i ono što mu je suprotno".
Ako vodu začinimo vodom ne dobijamo ništa novo
...sklad nije nespojiv sa razlikom; naprotiv, sklad nastaje kada se razlike objedine da bi obrazovale jedinstvo"
Preporuči komentar:
11
1
4
četvrtak, 17 april 2025 18:00
Filozof
Neka je laka crna zemlja.
Hriste Bože raspeti i sveti…
Preporuči komentar:
10
1
5
četvrtak, 17 april 2025 18:01
Hvala
Veliki gubitak za srpsku kulturu. Otišao je jedan od najvećih i najplodnijih pisaca. Veliki pesnik.
Preporuči komentar:
12
2
6
četvrtak, 17 april 2025 22:57
Kosta
Simovićeva pesma ČELNIK, jer nas ona podseća na nekoga
Kad treba da seva, on čkilji
kad treba da grmi, on žubori !
Niti zna šta hoće, ni kako će,al tronožac ne misli da preda !
On ne može, on ne zna, on ne sme,
on ne ume, a drugome ne da !
Ne zna ko je, ne zna či je,
ne zna šta je, ne zna odakle je,
ali zna da nizašta sa zemlje,
i nizakakvo sijanje s nebesa,
neće skloniti šapu s plećke mesa !
On ne vidi šta mu je u luli,
a priča nam šta je za oblakom !
On nas uči prosu i pepelu,
on nas uči rogom, on nam put pokazuje kokošijom nogom !
Na tom putu naše slovo bledi,
naša nit se tanji,selimo se u krtice i mrave !
S tog puta gledamo :sijaju njegovi slanici i čokanji
s mesta s kojih su sijale svete glave !
.jpg)
Poslednje njegovo što sam pročitala beše putopis iz Kine "Čitanje spaljenih knjiga", retko uzbudljivo, slikovito i zanimljivo doživljavanje mudrosti i svega što tu zemlju čini ("Lao Ce: nategni luk do kraja i poželećeš da si ga popustio na vreme...Ako hoćeš da se napuni, ne dolivaj!" "Čovek ako želi da nešto uspe u to nešto treba da uključi i ono što mu je suprotno".
Ako vodu začinimo vodom ne dobijamo ništa novo
...sklad nije nespojiv sa razlikom; naprotiv, sklad nastaje kada se razlike objedine da bi obrazovale jedinstvo"
Hriste Bože raspeti i sveti…
Kad treba da seva, on čkilji
kad treba da grmi, on žubori !
Niti zna šta hoće, ni kako će,al tronožac ne misli da preda !
On ne može, on ne zna, on ne sme,
on ne ume, a drugome ne da !
Ne zna ko je, ne zna či je,
ne zna šta je, ne zna odakle je,
ali zna da nizašta sa zemlje,
i nizakakvo sijanje s nebesa,
neće skloniti šapu s plećke mesa !
On ne vidi šta mu je u luli,
a priča nam šta je za oblakom !
On nas uči prosu i pepelu,
on nas uči rogom, on nam put pokazuje kokošijom nogom !
Na tom putu naše slovo bledi,
naša nit se tanji,selimo se u krtice i mrave !
S tog puta gledamo :sijaju njegovi slanici i čokanji
s mesta s kojih su sijale svete glave !