Odlicno! Posebno me dojmio deo o menadzerima koji moraju da se ponasaju prema odredjenim obrascima. ja imam iskustva u tom kontekstu u jednoj "zapadnoj" kompaniji ovde u Srbiji. Potrebno je da imate onaj nemusti entuzijazam kao da ce vase akcije toboze promijeniti svijet, a u stvari ste samo sraf u velikoj organizaciji. Ko ima bilo kakvu kriticku misao taj nece napredovati, vazno je biti ispran, pricati samo politicki korektne viceve, baviti se sportom da bi bili zdravi i kostali kompaniju (osiguranje) manje u slucaju bolesti. ne daj boze da pusite, docim ako ste zavisni od tableta za smirenje to je ok. Naravno vi ste za demokratiju, individualn slobode (propisane), za "seksualne" slobode, protiv rasizma i mobinga, iako na to niste naisli kod nas pre u zivotu i ne znate sta bas znaci.
Takodje besmislene sportske aktivnosti, makar i ako vam smetaju, su dokaz da ste aktivno odani zapadnom nacinu zivota, to je jedna mantra. Vazno je imati generalno potvrdan stav prema svakom autoritetu u kompaniji a nemati misljenj u stvari ni o cemu.
Kinezi kojima prpada 21. vijek su jos gori. jedino juzna evropa jos pomalo odoleva.
Preporuke:
0
0
2
sreda, 29 septembar 2010 23:54
banedral
Moram ovde (mada znam da sam promasio temu) da postavim pitanje , kada cemo i kako zaustaviti rasprodaju nasih prehrambenih firmi i trzista hrvatima(namerno napisano pocetno malo slovo) i slovencima??? Ko to radi i u cijem je to interesu molim vas prosvetlite me.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 30 septembar 2010 02:45
Kriticki Cmok iz Toronta
Sa kim delim sve moje zadovoljstvo:
1. 48% internet.
2. 10% TV (sport u zivo).
3. 02% ljudi.
4. 38% moja licna sloboda u samoci i bedi.
5. 02% Sanjam revoluciju i skidanje Tadica i Dacica.
Ps.Moze i obrnuro.
Ps.#2. Ne znam zasto ali ovaj tekst me ubi u pojam.
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 30 septembar 2010 03:41
Srboljub Savic
Kapitalizam i globalizacija su samo opsti pojmovi.
Prisvajanje svih prirodnih izvora opstanka (ljudi, vode, zemlje, suma, ...)do stvorenih(alata, masina,
postrojenaja, zdanja [gde su i putevi, ...] i aku-
muliranog znaja, niti je pocelo juce ("kapitaliz-
mom") niti ce se zavrsiti sutra i "globalizmom".
Kakav je onda smisao kritike opstih pojmova -reci?
Ima li smisla kritika "kapitalizma", kad su njegove
karakteristike nastavak pradavnog procesa (davno
pre nego sto je Marks "uveo u modu")?
Ako govorimo o kulturi, ne mesajmo folkor-etnicki
deo necije kulture, niti medijske "predstave" sa
opet, opstim pojmom.
U svakom slucaju, kultura je nadgradnja (posledica)
Mediji, sve vise slika (i fabrikovana rec) su pod
kontrolom, sa jedinom namerom da zastite interes
tekuceg procesa. Cuveni "revolicionari" danas, kao
Noam Chomski, neki reditelji, pisci, takodje su
rezultat kontrole.
Da nije drukcije, ne treba ici daleko i uveriti se.
"Kupili" smo demokratiju a "uzivamo" u diktaturi.
Politicka opozicija je samo sebi suprotstavljena.
Skupstina je postala institucija "smaranja" i
"davljenja" grupe ljudi (za, ne bas male, pare)i
maskiranje diktature i legalizaciju ne-narodnih
interesa.
U drzavi bez nacije, institucija, privrede, finansija, ... primenjivih zakona, i ono malo
stvorenog se razara. U oblasti znanja, proces je
najpogubniji.
Pisemo o kulturi, a gutamo iluzije i otrove svih
vrsta (posebno kroz televiziju, film a sve vise i
kompjutere-"sokocalo", univeralni kanal ispiranja).
Kako knjiga jos nije nestala, i ona je pod "paskom"
[Vec mnogi veruju da su tirazi i etiketa "best
seller" - "ono pravo". Pogledjmo sta se prevodi
i propagira za Srbiju.]
Covek je iduci, gledao ispred sebe. Danas se
"stvara" novi covek, kome ce cula sluziti da
gleda - danas, a ono u glavi, toliko da moze da
"gleda" servirano mu.
[Ni pomenuta "muzika"-dve note u tri reda, nije
van koncepta "novokomponovanog coveka"]
Nema tu zavere, proces je to!
S. Savic
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 30 septembar 2010 06:51
Pariz 1968
Pobuna protiv autoriteta je uobičajeno tumačenje zbivanja 68. godine, posebno kad se govori o pariskim sudentima. Pa ipak, meni se tu neke stvari ne uklapaju. Pre svega, 1968. je jedna od „trideset veličanstvenih“ kako se zvanično naziva period od 1945. do 1975. godine u Zapadnoj Evropi. To je vreme ekonomskog blagostanja i naglašene socijalne kohezije. Društvena atmosfera je bila veoma naklonjena omladini, posebno studentskoj. Mladi postaju socijalna kategorija čije posebne potrebe se uvažavaju – cvetaju časopisi za mlade, TV i radio emisije za mlade, moda za mlade. Pariz je u to vreme jedan od najlevičarskijih gradova u Evropi. Zvanična Francuska se otvoreno suprotstavljala ratu u Vijetnamu koji je bio jedan od glavnih povoda za pobunu američkih studenata 68. Francuska Komunistička partija je jaka, sa milionskim glasačkim telom a na fakultetima su cvetale marksističe, neo-marksističke, anarhističke, maoističke grupe. Knjižare "Maspero" i "Natan" u Latinskom kvartu koje su prodavale isključivo marksističku literaturu, bile su otvorene cele noći i prepune posetilaca – čitalaca - diskutanata. Posteri Če Gevare zatim Fidel Kastra i Ho Ši Mina su bili na sve strane. Studiranje je bilo besplatno a povlastice za studente brojne. Pored mnogih studentskih restorana i domova u najužem centru grada, izgrađena su i dva ogromna moderna kampusa – “Nanter”, gde je sve počelo, i “Antoni”. Smeštaj je bio jeftin, hrana jeftina, popusti za bioskope, pozorišta, kulturna dešavanja uopšte. Među profesorima su preovlađivali levičari, ili bar oni koji su se pretvarali da su skloni idejama levice jer je bilo prilično “out” izjašnjavati se kao desničar. Uzgred, nijedan od filozofa na koje su se studenti pozivali nije učestvovao u demonstracijama. Izuzetak je Sartr, koji se obratio radnicima “Renoa“ a istinita anegdota kaže da mu se jedan radnik obratio rečima „Budite kratki“.
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 30 septembar 2010 07:40
thinking maize ili kritički o "kritičkom subjektu"
Primetio sam, kod autora ovog teksta, kao i kod drugih autora ovde na NSPM-u (kao kod npr. g-đice Bogdane Koljević) par fraza, kao npr. "kritičko mišljenje" ili npr. ovde "kritički subjekat". Mada priloge g-đice Koljević cenim, a moram da priznam i da je ovaj prilog g-dina Milnovića VRLO DOBAR, bilo bi VEOMA ZGODNO razmotriti ŠTA SE ZAPRAVO PODRAZUMEVA POD POJMOM "KRITIČKI". A propos ovog uvoda jedna mala digresija; naime, u jednoj od analiza o modernoj Kini, pored ostalog, pomenuto je da kineske vođe, naslednici Deng Hsiao-Pinga i baštinici njegovih ideja i započetog dela modernizacije Kine na KINESKI NAČIN, su SVI DO JEDNOG ŠKOLOVANI PRIPADNICI TEHNIČKE INTELIGENCIJE ILI IZ OBLASTI FUNDAMENTALNIH NAUKA. Šta to znači? Jednostavno, SHVATANjE I REŠAVANjE PROBLEMA NA JEDAN, POSEBAN NAČIN, ANALITIČKI NAČIN. "Šta, pa i MI koristimo analitički metod!?", graknuće sada pripadnici "kritičke inteligencije, ne uzimajući u obzor ŠTA i NA KOJI NAČIN ANALIZIRAJU. I LAST BUT NOT LEAST, PROVERAVAJU LI DA LI ANALITIČKO ORUĐE MOŽDA IMA INHERENTNU GREŠKU "MERENjA". Jer, zna se u tehničkim i fundamentalnim istraživanjima, ako se to ne ustanovi, KAO SIGURAN REZULTAT TAKVOG OLAKOG PRISTUPA DOLAZI DO FALSE MEASUREMENT-a! Ne govorim o izvesnom "žurnalističkom usmerenju" naših humanističkih istraživača, svojevrsnom KOROVU (kao npr. ozloglašena ambrozija) srpske humanistike, već o APRIORNOM PRIHVATANjU IZVESNIH POSTULATA, BEZ PROVERE VALIDNOSTI ISTIH! Elem, još je Karla Marks, jedan od rodonačelnika takvog humanističkog opredeljenja u društvenim naukama govorio o ISTORIJSKOM MODELU IZUČAVANjA DRUŠTVENIH FENOMENA, ZBOG ISTORIJSKE USLOVLjENOSTI ISTIH TIH DRUŠTVENIH FENOMENA I USTANOVA. No sve mi se čini da se kod većine naših društvenih poslenika, bili naučnici, žurnalisti, političari ili čak i teolozi vrlo SVESNO IZOSTAVLjA taj aspekt ISTORIČNOSTI DRUŠTVENIH POJAVA o kojima raspravljaju. Štaviše, sve se daje APRIORISTIČKI! Što sve logično vodi ka VRLO KRUPNIM GREŠKAMA U PROCENI I VOĐENjU DRUŠTVENIH POSLOVA!
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 30 septembar 2010 08:00
thinking maize ili kritički o "kritičkom subjektu", 2-gi deo
A ako se, kao što rekoh društvenim fenomenima pristupa na APRIORISTIČKI NAČIN, bez npr. istorijske analize (belodani primer za to je slogana, slobodno mogu reći pamfletističke konotacije: "EVROPA NEMA ALTERNATIVU") dolazi do žešćih društvenih lomova, pa i urušavanja društva. U "dobro, staro vreme" samoupravnog socijalizma to se zvalo VOLUNTARIZMOM, pa je i sam Broz, taj vrhunski voluntarista, bio protiv toga. Sreća ovog (i drugih naroda bivše Jugoslavije), što je isti, tj. Broz bio voluntarista VELIKOG, čak SVETSKOG KALIBRA, pa smo imali nezapamćeni ekonomski usapon čitavih dvadeset godina, uz, priznaćete značajnu društvenu emancipaciju, ali, kao i kod svakog voluntarizma, postojala su inherentna njegova ograničenja, svojevrsne "nagazne mine", od kojih je NEREŠENO NACINALNO PITANjE BILA NAJKRUPNIJA, koja je i došla glave, kako toj državi, tako i brojnim pojedincima, a, belodano je, i SRPSKOM, NAJVEĆEM OD NARODA TE ISTE JUGOSLAVIJE! To su činjenice, barem koliko je činjenica forenzička činjenica o nekom lešu ili arheološka činjenica o nekom antičkom objektu. Znači, činjenica koja podleže PROCENI, ali podleže i OBJEKTIVNIM MERILIMA. Kao što to treba da bude prilikom ocene SVAKE DRUŠTVENE POJAVE! No, kao što pomenuh, činjenice se ovde, u modernom svetu (a ne samo sadanjoj Srbiji!) RAZMATRAJU I TUMAČE APRIORISTIČKI, A PROCENjUJU VOLUNTARISTIČKI! Zato i imamo ispade, kao što su reakcije na tekst g-de Antonića, napisan PRE PROMENE REZOLUCIJE O KOSOVU, a "glede" "DŽordža Klunija", njegove "ekipe" i njihovog "patriotizma"/ patriotizma. Ako ništa drugo, kroz takav jedan tekst i reakcije na njega, proverili smo jedno dobro ANALITIČKO SREDSTVO za OCENU NAŠIH DRUŠTVENIH DEŠAVANjA! Pa, kao rezultat toga, počinje da se pomalja jedan novi i artikulisani stav na našoj društvenoj sceni, a to je da EVROPA IMA ALTERNATIVU! Što je u ovim prilikama VELIKI NAPREDAK! Nije bitno ko je trenutni nosilac takvog stava, važno je da je JAVNO ISKAZAN i da će u narednom periodu BITI LEGITIMNA POLITIČKA ROBA!
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 30 septembar 2010 08:09
thinking maize ili kritički o "kritičkom subjektu", kraj!
Znači, imamo nešto sveže na našoj "političkoj pijaci", a ne samo "politički kupus", kako neki dan neko lucidno primeti! Mislim da je sada VEOMA VAŽNO DA SE "SVEŽA ROBA" DOBRO UPAKUJE I IZNESE NA TRŽIŠTE UZ ODGOVARAJUĆI ADVERTAJZING, što zahteva PODELU POSLA i SARADNjU! Elem, eto posla za ISTINSKI MODERNE i ISTINSKI PRAVE SRBE i OSTALE GRAĐANE SRBIJE, koji je doživljavaju kao svoju zemlju! Eto, gde me sve odvede, moj prirodnjački impuls da razlažem stvari! Uzgred, DA LI JE SLUČAJNO ŠTO JE VUK JEREMIĆ "FUNDAMENTALISTA", tj. završio je fiziku (i to na prestižnom američkom i svetskom univerzitetu!), jednu fundamentalnu nauku?! ZNAČI I NAČIN GLEDANjA NA STVARI I SREDSTVA ANALIZE SU VEOMA VAŽNI! Svako Vam dobro!
Preporuke:
0
0
9
četvrtak, 30 septembar 2010 18:53
Odbrana i poslednji dani
Bilo je dosta konfuzije 1968. g. Filmski festival u Kanu bio je prekinut jer su Trifo, Godar, Mal i još neki pocepali filmsko platno vičući na masu da se oko njih dešava revolucija, a oni sede i gledaju filmove. Polanski je bio zbunjen, jer su, dok je festival bio u zastoju, Trifo i Godar potpisivali ugovore sa američkim producentima za njihove nove filmove. Mislim da je ovo najbolja slika te 1968.g.
Preporuke:
0
0
10
četvrtak, 30 septembar 2010 21:47
Milan
Izvanredan tekst. I pravo osveženje nakon gomile tamjana i rasprava o Draži, Titu, četnicima i partizanima. Nadam se da će i ubuduće na NSPM-u biti više ovakvih ozbiljnih i kvalitetnih priloga.
Preporuke:
0
0
11
petak, 01 oktobar 2010 11:23
thinking maize "glede" "Odbrane i poslednjih dana"
Poštovani, svaka Vam prava! No, da li Vas to podseća na Mlađin upad i sedište Carine, gde hvata zbunjenog "Braciku" Kertesa i slavodobitno pokazuje na prepunjenu mašinu za seckanje hartije. Za drugi čin PREVARE još nismo obavešteni, još nije PROGOVORIO "peto-oktobarski" Polanski, da ukaže na (verovatnu) sliku razgovora Mlađe sa nekim ljudima iz MMF-a, Svetske banke,..., dopišite sami! Što se tiče tog, DRUGOG ČINA PREVARE, za sada neposredan zapis imamo samo za generala Momčila Perišića. Za ostale, valjda neće trebati da čekamo 50 godina?! No, sve mi se nešto javlja slika iz perioda Oktobarske revolucije, kada je Trocki onako "ladnjaka" OBJAVIO SVE TAJNE UGOVORE CARSKE RUSIJE... Jes, da Srbija nije Rusija, ali NAĆI ĆE SE PONEČEG ZANIMLjIVOG!? Valjda dovoljno da sredi npr. Ričarda Holbruka?! No, BUMO VIDELI!
Preporuke:
0
0
12
petak, 01 oktobar 2010 14:46
Prilog istoriji 1968.
Ne samo da se zvanična Francuska otvoreno suprotstavljala ratu u Vijetnamu, već su general de Gol i njegov ekonomski savetnik, čuveni Žak Rief, tražili reformu svetskog monetarnog sistema u smislu oduzimanja dolaru uloge svetske rezerve. De Gol je govorio da svetski monetarni sistem liči na partiju klikera u kojoj je jedan od igrača istovremeno i proizvođač klikera. Takav sistem, smatrao je, osim što favorizuje SAD, neminovno vodi u svetsku finansijsku krizu ogromnih razmera.
E sad, da li su zbivanja 1968. u Francuskoj bila rezultat naprasne želje studenata da se oslobode autoriteta, ili rezultat teorije zavere, ili teorije namere, ili....
Preporuke:
0
0
13
subota, 02 oktobar 2010 07:40
XYZ
Rezime 1968. u Francuskoj: zemlja je dovedena na ivicu rasula, de Gol 1969. nestaje sa političke scene,a na čelo Francuske dolazi Žorž Pompidu, bivši generalni direktor banke Rotšild.
Preporuke:
0
0
14
subota, 02 oktobar 2010 09:59
thinking maize "glede" "Priloga istoriji 1968"
Poštovani, jedno uvodno pitanje: Kakva je sličnost između Šarla de Gola, Žorža Pompidua, Valeri Žiskar d Estena, Fransoa Miterana, Žaka Širaka i Nikole Sarkozija, sem što su francuski državljani i Francuzi? SUŠTINSKI SAMO JEDNA: NIJEDAN OD NjIH NIJE UZEO U RAZMATRANjE PITANjE VRAĆANjA FRANCUSKOG DRŽAVLjANSTVA RUDIJU DUČKEU, "crvenom Rudiju", vođi pariske 1968! Nema veze ljudska prava, nema veze ujedinjena Evropa, RUDI DUČKE NIKAD NEĆE KROČITI NA TLO FRANCUSKE! Razmislite ZAŠTO!? Možda se odgovor krije u primedbi g-dina koji pomenu holivudske angažmane Trifoa i Godara usred "revolucionarne" 1968?! Uostalom sve se može objasniti kineskom filosofijom "škole imena", koja je između ostalog inspirisala i Konfučija. Znate ono: "DA IME ODGOVARA SADRŽAJU! DA OTAC BUDE OTAC, SIN BUDE SIN, PODANIK BUDE PODANIK, a CAR BUDE CAR!" Jer, AKO IME NE ODGOVARA SADRŽAJU, ŠTA IMAMO?! PREVARU?! Moderno ime za PREVARU: REKLAMA ili ADVERTAJZING! Ili zašto je jedan od OTACA AMERIČKOG ADVERTAJZINGA BLIZAK FROJDOV ROĐAK?! Uostalom ZBOG ČEGA SVE TO?! Zbog stava DA JE SVE NA PRODAJU!? O tome se radi poštovani, o suštinskoj OBMANI i LAŽI, radi POKORAVANjA LjUDI! Sada, od Vašeg filosofskog ili religioznog uverenja zavisi kako ćete OVO TUMAČITI: 1) Marksovim: "LjUDI SE RAĐAJU SLOBODNI, a SVUDA SEDE U LANCIMA!" ili 2) ćete OVO TUMAČITI KAO VRLO PREFINjENU UJDURMU "OCA LAŽI"!? IZBOR JE VAŠ, ali POJAVNI OBLIK OVOG POKORAVANjA ČOVEČANSTVA JE ISTI: "MIR ZNAČI RAT! ISTINA ZNAČI LAŽ!" DŽordž Orvel, "1984"
Preporuke:
0
0
15
subota, 02 oktobar 2010 12:24
Pariz 1968@thinking maize
Mislili ste na Danijel Kon-Bendita ili „crvenog Denija“. Inače Rudi Dučke, vođa zapadnonemačkog studentskog pokreta, je umro 1979. u Danskoj od posledica atentata koji je izvršen na njega 1968. god. Povređen u glavu, jedva je preživeo, ali sa teškim posledicama od kojih je konačno i umro. Poslednji „Pečat“ je objavio interesantan intervju sa Bernd Rabelom, Dučkeovim saborcem iz 1968. Rabel je postao profesor na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i smatra se za jednog od najvažnijih teoretičara šezdesetosmaškog studentskog pokreta. Rabel zastupa tezu, po nekima kontroverznu, da je nemačko pitanje (u smislu nacionalnog pitanja) bilo jedna od glavnih preokupacija nemačkih studenata 1968.
Što se tiče "Crvenog Denija", on je sada „Zeleni Deni“, dobro plaćeni briselski birokrata, kopredsednik grupe „Zelenih“ u Evropskom parlamentu, koji se svojski zalagao za bombardovanje Srbije osiromašenim uranijumom. Kon-Bendit je nemački državljanin. Otac mu je bio nemački Jevrejin a majka francuska Jevrejka. Izbegli su 1933. u Francusku ali nisu tražili francusko državljanstvo. Danijel je do 18 godine bio apatrid. Majka mu umire 1959. kada je imao 14 godina, otac četiri godine kasnije, kada Deni ima 18 godina. Tada se izjasnio kao Nemac i uzeo nemačko državljanstvo. U Pariz je došao da studira sociologiju na univerzitetu „Nanter“. U jeku majskih događaja 1968. otputovao je za Berlin i tada mu je zabranjen povratak u Francusku. On se ipak ilegalno vratio 28 maja i bio veoma aktivan u tim događajima. Zabrana boravka u Francuskoj mu je ukinuta 1978. godine.
Preporuke:
0
0
16
subota, 02 oktobar 2010 14:34
thinking maize@ "Parizu 1968"
Hvala na ispravci Poštovani! Iza ostalih stavova stojim tvrdo!
Preporuke:
0
0
17
subota, 02 oktobar 2010 17:19
Odbrana i poslednji dani
za thinking maize
Odličnu ste paralelu podvukli. Četrdeset i četvrtu. Ima nešto romantično u prevari. Podseća na Prevera. Nemam imaginacije da zamislim šta je Mlađo dogovarao sa MMF..možda se uglavljivao u međunarodni monetarni sistem uz obećanje da će dinar dovesti do prosjačkog štapa.Svedoci smo šta se desilo sa velikim očekivanjima iz tog Oktobra. A i mi Srbi. Gori smo od dece. Ni deca više ne veruju u deda Mraza..Za ovaj podatak o Trockom nisam znao.Kada sve saznamo biće kasno.
Srdačan pozdrav i svako dobro.
Preporuke:
0
0
18
subota, 02 oktobar 2010 17:48
Pariz 1968@Thinking maize
Pa i ja se slažem sa Vašim stavovima. Evo još nekih detalja. Te 1968, imao sam 18 godina, studirao na Sorboni a živeo u kampusu „Antoni“. Bilo je to zaista vreme blagostanja. Studenti su imali brojne olakšice a posle završenog školovanja praktično je svako mogao da se zaposli.
Sve je počelo 22 marta štrajkom u „Nanteru“ koji je organizovao Kon-Bendit. On je sa desetak studenata, tzv. grupom „22 mart“, okupirao administrativne prostorije dekanata, a zahtevi su bili sledeći: prvo, da mladići iz muškog paviljona mogu slobodno da idu i ostaju kod devojaka u ženskom paviljonu, (u „Antoniju“ je to već bilo dozvoljeno), i drugo, da studenti mogu da koriste iste liftove koje koristi i nastavno osoblje. Prva zabrana je proglašena za seksualnu represiju a druga zabrana za socijalnu represiju. Već početkom te godine Kon-Bendit je napravio skandal napavši ministra za omladinu i sport, Misofa, koji je došao da svečano otvori bazen u kampusu „Nanter“. Kon-Bendit je šokiranog ministra napao da je otvaranje bazena dokaz represivne prirode degolističkog sistema jer je i Hitler usmeravao omladinu na sport kako bi prikrio zločinačku prirodu svog režima. Većina studenata je bila zbunjena, neki su se smejali, a nekoliko njegovih pristalica je aplaudiralo.
Dakle, od 22. marta do 2. maja Kon-Bendit i njegova grupa su bili zabarikadirani u administrativnim prostorijama „Nantera“ a dekan je to tolerisao. Na Sorboni se o tome uopšte nije pričalo, niti je tome pridavana pažnja, mnogi to nisu ni znali. Posle više od mesec dana, dekan „Nantera“ je odlučio da ih izbaci iz administrativnih prostorija jer je trebalo pripremiti majsko-junski ispitni rok. Tada je Kon-Bendit sa svojom grupom odlučio da „okupira“ Sorbonu i da tamo nastavi štrajk. To je bilo 2. maja. Većina studenata sa Sorbone se usprotivila jer bi to značilo gubljenje ispita i godine, pripretili su da ći im se silom suprotstaviti, a da bi sprečila nerede policija je intervenisala, i tako je sve počelo.
Preporuke:
0
0
19
subota, 02 oktobar 2010 18:32
Pariz 1968 @Thinking Maize
2.
Dalji razvoj događaja mi ni danas nije jasan. Preko noći su se stvorili razni studentski komiteti, odbori, redari, stražari, govornici, tribine - sve se pretvorilo u strašnu zbrku. Ni ja niti bilo ko iz mog okruženja nije shvatao šta se zapravo dešava i šta se zapravo traži. Dane smo provodili na Bulevaru Sen Mišel, žili kucavici Latinskog kvarta, preko puta Sorbone. Oko nas razne studentske i đačke grupe ali i sredovečni ljudi, radoznalci, policijski kordoni. Mnoge kulturne institucije su bile pretvorene u javne tribine otvorene 24 sata. U pozorištu „Odeon“, na čijem čelu je bio Žan-Luj Baro, smenjivale su se za govornicom domaćice iz kraja, poznate ličnosti, čudaci raznih fela.
Kad pokušam da saberem sećanja na te događaje i to vreme u kome sam bio svedok a donekle i prinudni učesnik - jedino što mogu da kažem to je da se zvanična objašnjenja 1968. ne poklapaju sa stvarnošću kako sam je ja doživeo i video.
Preporuke:
0
0
20
ponedeljak, 04 oktobar 2010 07:17
thinking maize@"Odbrana i poslednji dani"
Poštovani, rekoste: "Svedoci smo šta se desilo sa velikim očekivanjima iz tog Oktobra. A i mi Srbi. Gori smo od dece. Ni deca više ne veruju u deda Mraza.." Moj mali dodatak tome, sećate li se onih velikih reklama na hotelu "Slavija", na istoimenom trgu, ovde u Beogradu početkom 90-tih? To, sa "baba Zorkom" i inim vidovnjacima, kao preteča modernih "bilbordera" i drugih načina sistematskog sluđivanja naroda. No, čak i u tom ludilu (što reklama ili advertajzing JESTE!) ima pomalo istine, pa i "glede" Deda Mraza, kad ga već pomenuste. Sećam se, bio je tada, na pomenutom hotelu "Slavija" istaknut "bilborder" "glede" "Jove šetača", a glasio je: RAZVOJNI PUT ČOVEKA: 1) Prvo Čovek MISLI da Deda Mraz POSTOJI; 2) Pa onda Čovek SMATRA da Deda Mraza NEMA; 3) Na kraju Čovek ZAKLjUČI: "Deda Mraz, TO SAM JA!". Što je zgodno, jer ocrtava PUT EMANCIPACIJE ČOVEKA, ali, kao i u svakom advertajzingu/reklami krije i KLICU POKORAVANjA tog istog čoveka! A to je OSEĆANjE da je Čoveku SVE DOSTUPNO, što samo po sebi nije loše, ali SAMO AKO ČOVEK IMA U SEBI INHERENTNA SAMOGRANIČENjA. Ovo poslednje ne moram dokazivati, za to se već postarao Frojd, a pre njega i SVE RELIGIJE. A to je činjenice da je ČOVEK OGRANIČENO BIĆE, Prostorno i Vremenski! Tačka, Kraj! Tako da vidite, da se i u tim, NAIZGLED MALIM, ali SUŠTINSKIM PORUKAMA krije ČITAVA FILOSOFIJA, ja bih rekao svojevrsna SUBLIMINALNA FILOSOFIJA. Ako ništa drugo, ne bitno drugačija od npr. filosofije naših narodnih poslovica. Jedino je važno KAKVA JE TA FILOSOFIJA?! A, ako uzmemo u obzir, a po preporuci Arnolda Tojnbija, da je NAJBOLjE jednu CIVILIZACIJU, jedan POGLED NA SVET, definisati JEDNOM REČJU ili bar JEDNOM FRAZOM, onda se filosofija koju nam prenosi ADVERTAJZING može najbolje preneti sentencom naroda koji je advertajzing i kapitalizam doveo do vrhunca, a to je fraza: "TIME IS MONEY!" Mislim da bi mi Srbi, kao narod, trebali itekako da budemo svesni te fraze i te filosofije i da se KRITIČKI ODREDIMO prema njima. DA BI OPSTALI!
Preporuke:
0
0
21
ponedeljak, 04 oktobar 2010 07:38
thinking maize@ "Pariz 1968"
Poštovani, za materijalne greške koje sam napravio, a na koje ste ukazali (hvala Vam!), kao NEPOSREDNI SVEDOK DEŠAVANjA u Parizu 1968, snosim odgovornost, ali dugujem i pojašnjenje. Naime, često se ovde na NSPM-u pozivam na sopstveno pamćenje, što ima svojih dobrih strana, ali i ograničenja... Elem, izvor te moje zablude "glede" statusa Danijela Kon-Bendida u Francuskoj je (ako me sećanje ne vara!) upravo isti Danijel Kon-Bendid! Naime, u drugoj polovini 80-tih na javnoj sceni Srbije u tada kontrolisanim medijima pojavila se grupa televizijskih poslenika, sa, za tada, VRLO SVEŽIM STILOM! Pomalo apolitičkim, pa zato i osvežavajućim, za to doba! Nastupali su kao urednici tadašnjeg TV Beograda, a bogami prihvatali su se i posla prezentera vesti na glavnom "TV Dnevniku" istog TV Beograda. To su da pomenem Goran Milić, Gordana Suša, Mihailo Kovač, Nenad Ristić. Imena, sada malo izbledela, a tada su izazivala VELIKU PAŽNjU. Kao i malo kasnije za vreme uspona i vladavine Slobodana Miloševića. Svi oni su napustili TV Beograd, a neki od njih i ovu sredinu. No neću ovde govoriti o tom i vremenu koje mu je sledilo, ni o akterima tog doba, već o jednom intervju što je vodio Mihailo Kovač sa "crvenim Denijem", krajem 80-tih. Posle uvoda g-dina Kovača, gde je Kon-Bendid prikazan maltene kao mitska figura, započeo je intervju, koji se odvijao u pomalo asketskoj sobi, kraj kompjutera. Zapazite taj detalja, za par godina, 90-tih, nijedna šuša u Srbijici, ako je imalo držala do sebe NIJE SE SLIKALA BEZ KOMPJUTERA, dok drži intervju! Toliko o Kon-Bendidu! Ah, da! Sam Danijel Kon-Bendid TADA JE IZJAVIO DA ZABRANA NjEGOVOG ULASKA U FRANCUSKU JOŠ VAŽI i da "verovatno neće biti ni ukidana!" Znači OVO JE IZJAVIO "crveni Deni" 10 godina po ukidanju pomenute zabrane! Posle je još nešto drobio o ekologiji, ljudskim pravima, integraciji imigranata u nemačko društvo tog doba i druge slične floskule, čije dejstvo ćemo mi Srbi vrlo uskoro, posle tog intervjua, početi da OSEĆAMO PO SOPSTVENIM LEĐIMA!
Preporuke:
0
0
22
ponedeljak, 04 oktobar 2010 23:54
Pariz 1968 @ Thinking maize
Posle majskih događaja 68, Kon-Bendit je jedno vreme radio u Frankfurtu na Majni kao vaspitač u jaslicama za decu od 1 do 6 godina. O „iskustvima“ iz tih jaslica napisao je knjigu Le Grand Bazar, objavljenu 1975. (izdavač Éditions Belfond). Knjiga je prošla nezapaženo sve dok 2001. godine nemačka novinarka Betina Rol, inače ćerka Ulrike Majnhof, nije skrenula pažnju javnosti na pasuse u kojima Kon-Bendit dosta eksplicitno opisuje svoje „nežnosti“ sa decom iz jaslica. Citate je objavila skoro celokupna svetska štampa Bild, The Independent, La Repubblica. Izbio je skandal, mnogi su se prisetili da je jedan od zahteva šezdesetosmaša bio i seksualna sloboda za decu. Kon-Bendit nije mogao da negira ono što je sam napisao, ali se branio tvrdeći da je njegov cilj bio da šokira buržoaziju. I pored napada i sa levice i sa desnice, Crveni Deni se izvukao i eno ga još uvek u Evropskom Parlamentu.
Srdačno Vas pozdravljam
Preporuke:
0
0
23
utorak, 05 oktobar 2010 07:22
thinking maize@ "Pariz 1968"
Znači, to je njihov "DUGI PUT KROZ INSTITUCIJE"?!
Preporuke:
0
0
24
utorak, 05 oktobar 2010 23:33
Odbrana i poslednji dani
Da, slažem se sa vama. Dodao bih da čovek kroz proces ovakve nakaradne socijalizacije sve više postaje rob. A to je njihovo vreme, iliti novac, isteklo. Stradao/lo u neoliberalnom sunovratu.
Takodje besmislene sportske aktivnosti, makar i ako vam smetaju, su dokaz da ste aktivno odani zapadnom nacinu zivota, to je jedna mantra. Vazno je imati generalno potvrdan stav prema svakom autoritetu u kompaniji a nemati misljenj u stvari ni o cemu.
Kinezi kojima prpada 21. vijek su jos gori. jedino juzna evropa jos pomalo odoleva.
1. 48% internet.
2. 10% TV (sport u zivo).
3. 02% ljudi.
4. 38% moja licna sloboda u samoci i bedi.
5. 02% Sanjam revoluciju i skidanje Tadica i Dacica.
Ps.Moze i obrnuro.
Ps.#2. Ne znam zasto ali ovaj tekst me ubi u pojam.
Prisvajanje svih prirodnih izvora opstanka (ljudi, vode, zemlje, suma, ...)do stvorenih(alata, masina,
postrojenaja, zdanja [gde su i putevi, ...] i aku-
muliranog znaja, niti je pocelo juce ("kapitaliz-
mom") niti ce se zavrsiti sutra i "globalizmom".
Kakav je onda smisao kritike opstih pojmova -reci?
Ima li smisla kritika "kapitalizma", kad su njegove
karakteristike nastavak pradavnog procesa (davno
pre nego sto je Marks "uveo u modu")?
Ako govorimo o kulturi, ne mesajmo folkor-etnicki
deo necije kulture, niti medijske "predstave" sa
opet, opstim pojmom.
U svakom slucaju, kultura je nadgradnja (posledica)
Mediji, sve vise slika (i fabrikovana rec) su pod
kontrolom, sa jedinom namerom da zastite interes
tekuceg procesa. Cuveni "revolicionari" danas, kao
Noam Chomski, neki reditelji, pisci, takodje su
rezultat kontrole.
Da nije drukcije, ne treba ici daleko i uveriti se.
"Kupili" smo demokratiju a "uzivamo" u diktaturi.
Politicka opozicija je samo sebi suprotstavljena.
Skupstina je postala institucija "smaranja" i
"davljenja" grupe ljudi (za, ne bas male, pare)i
maskiranje diktature i legalizaciju ne-narodnih
interesa.
U drzavi bez nacije, institucija, privrede, finansija, ... primenjivih zakona, i ono malo
stvorenog se razara. U oblasti znanja, proces je
najpogubniji.
Pisemo o kulturi, a gutamo iluzije i otrove svih
vrsta (posebno kroz televiziju, film a sve vise i
kompjutere-"sokocalo", univeralni kanal ispiranja).
Kako knjiga jos nije nestala, i ona je pod "paskom"
[Vec mnogi veruju da su tirazi i etiketa "best
seller" - "ono pravo". Pogledjmo sta se prevodi
i propagira za Srbiju.]
Covek je iduci, gledao ispred sebe. Danas se
"stvara" novi covek, kome ce cula sluziti da
gleda - danas, a ono u glavi, toliko da moze da
"gleda" servirano mu.
[Ni pomenuta "muzika"-dve note u tri reda, nije
van koncepta "novokomponovanog coveka"]
Nema tu zavere, proces je to!
S. Savic
E sad, da li su zbivanja 1968. u Francuskoj bila rezultat naprasne želje studenata da se oslobode autoriteta, ili rezultat teorije zavere, ili teorije namere, ili....
Što se tiče "Crvenog Denija", on je sada „Zeleni Deni“, dobro plaćeni briselski birokrata, kopredsednik grupe „Zelenih“ u Evropskom parlamentu, koji se svojski zalagao za bombardovanje Srbije osiromašenim uranijumom. Kon-Bendit je nemački državljanin. Otac mu je bio nemački Jevrejin a majka francuska Jevrejka. Izbegli su 1933. u Francusku ali nisu tražili francusko državljanstvo. Danijel je do 18 godine bio apatrid. Majka mu umire 1959. kada je imao 14 godina, otac četiri godine kasnije, kada Deni ima 18 godina. Tada se izjasnio kao Nemac i uzeo nemačko državljanstvo. U Pariz je došao da studira sociologiju na univerzitetu „Nanter“. U jeku majskih događaja 1968. otputovao je za Berlin i tada mu je zabranjen povratak u Francusku. On se ipak ilegalno vratio 28 maja i bio veoma aktivan u tim događajima. Zabrana boravka u Francuskoj mu je ukinuta 1978. godine.
Odličnu ste paralelu podvukli. Četrdeset i četvrtu. Ima nešto romantično u prevari. Podseća na Prevera. Nemam imaginacije da zamislim šta je Mlađo dogovarao sa MMF..možda se uglavljivao u međunarodni monetarni sistem uz obećanje da će dinar dovesti do prosjačkog štapa.Svedoci smo šta se desilo sa velikim očekivanjima iz tog Oktobra. A i mi Srbi. Gori smo od dece. Ni deca više ne veruju u deda Mraza..Za ovaj podatak o Trockom nisam znao.Kada sve saznamo biće kasno.
Srdačan pozdrav i svako dobro.
Sve je počelo 22 marta štrajkom u „Nanteru“ koji je organizovao Kon-Bendit. On je sa desetak studenata, tzv. grupom „22 mart“, okupirao administrativne prostorije dekanata, a zahtevi su bili sledeći: prvo, da mladići iz muškog paviljona mogu slobodno da idu i ostaju kod devojaka u ženskom paviljonu, (u „Antoniju“ je to već bilo dozvoljeno), i drugo, da studenti mogu da koriste iste liftove koje koristi i nastavno osoblje. Prva zabrana je proglašena za seksualnu represiju a druga zabrana za socijalnu represiju. Već početkom te godine Kon-Bendit je napravio skandal napavši ministra za omladinu i sport, Misofa, koji je došao da svečano otvori bazen u kampusu „Nanter“. Kon-Bendit je šokiranog ministra napao da je otvaranje bazena dokaz represivne prirode degolističkog sistema jer je i Hitler usmeravao omladinu na sport kako bi prikrio zločinačku prirodu svog režima. Većina studenata je bila zbunjena, neki su se smejali, a nekoliko njegovih pristalica je aplaudiralo.
Dakle, od 22. marta do 2. maja Kon-Bendit i njegova grupa su bili zabarikadirani u administrativnim prostorijama „Nantera“ a dekan je to tolerisao. Na Sorboni se o tome uopšte nije pričalo, niti je tome pridavana pažnja, mnogi to nisu ni znali. Posle više od mesec dana, dekan „Nantera“ je odlučio da ih izbaci iz administrativnih prostorija jer je trebalo pripremiti majsko-junski ispitni rok. Tada je Kon-Bendit sa svojom grupom odlučio da „okupira“ Sorbonu i da tamo nastavi štrajk. To je bilo 2. maja. Većina studenata sa Sorbone se usprotivila jer bi to značilo gubljenje ispita i godine, pripretili su da ći im se silom suprotstaviti, a da bi sprečila nerede policija je intervenisala, i tako je sve počelo.
Dalji razvoj događaja mi ni danas nije jasan. Preko noći su se stvorili razni studentski komiteti, odbori, redari, stražari, govornici, tribine - sve se pretvorilo u strašnu zbrku. Ni ja niti bilo ko iz mog okruženja nije shvatao šta se zapravo dešava i šta se zapravo traži. Dane smo provodili na Bulevaru Sen Mišel, žili kucavici Latinskog kvarta, preko puta Sorbone. Oko nas razne studentske i đačke grupe ali i sredovečni ljudi, radoznalci, policijski kordoni. Mnoge kulturne institucije su bile pretvorene u javne tribine otvorene 24 sata. U pozorištu „Odeon“, na čijem čelu je bio Žan-Luj Baro, smenjivale su se za govornicom domaćice iz kraja, poznate ličnosti, čudaci raznih fela.
Kad pokušam da saberem sećanja na te događaje i to vreme u kome sam bio svedok a donekle i prinudni učesnik - jedino što mogu da kažem to je da se zvanična objašnjenja 1968. ne poklapaju sa stvarnošću kako sam je ja doživeo i video.
Srdačno Vas pozdravljam