Слажем се са насловом! То је истина која се мора јавно рећи, а затим на њој градити будућност Србије.

У овом моменту, Срби морају искористити мале предности, РС и север Косова, као и слабљење Америке, уз истовремено економско јачање наших, условно речено, савезника, Кине, Индије, Бразила и Русије, неби ли изборили дипломатским путем ново разграничење на Балкану.

Повратак Косова у окриље Србије ће доћи на дневни ред онога тренутка када Србија буде снажна економски и војно, способна да се за њега избори силом, исто онако како га је изгубила. Јер, знамо то добро, ничија није горела довека!

zaista profesorski
ali ovakvih profesora ima samo u Srbiji
npr. kazze
Косовски мит и мит о небеској Србији
MIT!!! kosovski zavet ja klasiccno hrissccansko predanje o iskuplljenju, spasenju i borbi dobra i zla...u anticckim mitovima nema podele na dobro i zlo....a univerzotetski profesor i sastvljacc ni manje ni vise enciklopedije upotrevljava ovaj izraz!!!
a zatim kazze
Зар Вук Бранковић није оптужен за највећег српског издајника, а историографија зна да се часно носио у Косовској бици и да је био родољуб! Косовско проклетство је најгора осуда коју може да доживи било који Србин
umesto da razjasni kao istoriccar poreklo ideolosskog prokletstva najboljeg ratnika u boju i verzije, aktuelne tek od 16. veka o porazu u toj bitci
zatim
Вековно ропство под Турцима, Млечанима и Хабзбурзима оставило је неизбрисив траг у српском националном бићу
a onda
Погледајте са каквим поштовањем, на пример, Хрвати, Мађари, Бугари и Грци, бране свој народ и своју државу!
zar ovi narodi nisu bili istovremeno u vekovnom ropstvu manje visse istih imperija

e mogu da zamislim tu srpsku enciklopediju

da se kladimo da pisse da smo doseljeni u 7. veku
i da je car Konstantin kao rimski car predak italijana...ili mozzda kao vizantisjki predak Grka

И ја бих се сложила са насловом и са брм-ом.

Vi, gosn. Ljusicu, nasli ste se u nemogucoj situaciji - da se uzvite u ulogu SNS-kadra, sa ubedjenjima koja su jos uvek bliza DSS-u! Tako Vas novinar i pita o razlici izmedju Nikolica i Kostunice, iako bi bilo logicno da Vas pita o razlici izmedju Nikolica i Tadica - jer, Nikolic bi da zameni Tadica, a ne Kostunicu! A Vi licno, nakon sto ste zamenili Kostunicu mnogo serioznijim i "prodornijim" Nikolicem - kako Vi mislite dalje? To mirnim putem ne moze, da parafraziram naslov intervjua! Ne mozete Vi "povratiti" svoj ponos i ostati uz Nikolica, koji srpski ponos prodaje na kilograme: jedna kila dva dinara!

Družina iz istorijske grupe našu prošlost pretvorila je u vodvilj, bez početka i kraja. Njihova je nauka velika bruka. Ljušić je još i dobar. Kakvi su tek ostali proizvođači prošlosti koje nije bilo osim u tim njihovim lažnim knjigama.

Почели су отворено да причају да им је ДС најсличнији. Супер, бар да се и на страни опозиције види ко је опозиција, а ко режимска или бриселска опозиција. Чуди ме да Љушић и даље учествује у томе. И мало је контрадикторан. По њему дакле само рат може да врати К и М, а овамо је Вучић исти Јован Ристић, тј. заговорник дипломатске, обреновићевске политике. Мисли шта мислиш, а узми шта можеш. Како да не. Какав партијски маркетинг за Вучића. Нисам очекивао то од Љушића. Страшна ће то политика да буде ако они дођу, све саме мудре главе. Па шта сад да мислимо ми овде, 'оће Љушић и Вучић да нас воде у тај рат или неће? Па дипломатску и Тадић води сада, шта ће нам још један такав "дипломата". Дакле, Љушић нам каже да само рат враћа К и М, а он ће с Вучићем да води дипломатску битку. Он је обреновићевац мудри. Па ко ће онда да ратује? Баба Симана, што би рек'о Веља Илић?

Борис Тадић је најгори председник у Срба, а политика његове странке је за траги-комичне стране историје. Тако овај интервју не представља нарочит политички израз у поређењу са главнокомандујућим.

Ako zanemarimo ova kontraproduktivna pojednostavljenja - da se drzavotvorna politika moze podeliti na karadjordjevice i obrenovice, te da jedne identifikujete sa diplomatijom a druge sa ratovanjem kao da su to dve nespojive stvari, i kao da okolnosti u kojima su se nalazili jedni i drugi nemaju nikakvog uticaja na njihovu vladavinu; da smo 1914. ili 1941. imali bolje izbore (sve i da jesmo, sto je u domenu sta-bi-bilo-kad-bi-bilo price, siguran sam da ste culi za onu narodnu "lako je biti general posle bitke") pred nama; da je Kostunica spor, a Nikolic brz, fleksibilan i prodoran; i slicna - dolazimo do pitanja koje se namece. Ono glasi - "Jel gospodin Ljusic svestan koliko se njegov licni pogled o, recimo, temi Kosmeta razlikuje od pogleda koji u javnosti projektuje njegova nova stranka?"

Nejasno je i sta to zapravo autor pokusava da nam kaze. On tvrdi, a ja se slazem, da Kosmet ne mozemo "vratiti" drugacije no oruzjem, kako smo ga i "izgubili". Ali istice i da je on skloniji Obrenovicima, ili diplomatiji - ako primenimo dato nam usko uputstvo za prevod.

A nista manje problematican je i stav o potrebi tajnog resavanja tog pitanja. Ko to misli, i sa kojim legitimitetom, da tajno resava tako krupno nacionalno pitanje?

Bojim se da gospodin Ljusic nije deo resenja ovog problema. Sta vise, samo ga pogorsava jer ce neke nacionaliste "prevariti" da glasaju za SNS, koji ce ih usled pogresnim ocekivanja razocarati i izneveriti, i pretvoriti u povecan procenat apaticnih.

Дакле, обреновићевско вођење политиком Србије је боље и било је корисније по Србију од карађорђевићевског? Слажем се. Али, узети Вучић/Николића као кандидат-државнике у тој улози? То само показује колики је стрмоглави пад у могућности избора кандидата за елиту и вођство настао после систематског уништавања свега што је било традиционално квалитетног у бићу народа од 1945. године до данас. То није ни чудо, јер мало је источноевропских земаља у којима је после Другог Светског рата национална елита тако лако “легла на руду“ комунистичким властодршцима као у Југославији – а посебно она, ионако сасвим малобројна и слабог квалитета, у Србији. Није прошло ни десетак година – и више је нигде није било. Што је побијено, побијено је, мало је избегло, а остатак се се увукао у мишје рупе и тамо заспао вечним сном, или – што је још далеко гадније и горе, проституисао се (често и буквално, преко својих кћери) и постао део новог система. Они дисиденти који су се појављивали, били су само разочарани егземплари – углавном “новог човека“ стасалог под комунистима, не рачунајући пар примерака “Нове Класе“,другова Ђиласа, Ћосића, неомарксиста праксисоваца, или шездесетосмаша са “Црвеног Универзитета Карл Маркс“, који су у финалу оне травестије одушевљено одцупкали Козарачко Коло (ко га не би вол`о?). Не могу се стално сејати тикве, па очекивати род пшенице! Што је посејано – то је никло. Г-дин Љушић ће, после свог разочарења Коштуничиним оклевањима и неодлучношћу, рећи: нема погоднијих/бољих. Е – гос`н Љушићу, ако нема, онда су настала последња времена. Време је за сетву (буквално: рађање што више деце), па ће у новим генерацијама ваљда нићи нешто квалитетно – али, то треба васпитати, а ко ће?. Надати се у политичке опсенаре Вучић/Николић и Комп., мајсторе за провидне игре са кутијама шибица („политичка лоптица-лоптица“) је траћење времена. То што аутор – историчар, доктор наука, професор Универзитета и мал`те не Академик, то не увиђа, испуњава ме сетом и црним слутњама.

Да ли је то онај Радош Љушић који је смењен да би директор Завода за уџбенике постао кадровик Г 17+ Милољуб Албијанић?

Не разумем шта интелигентног Србина наведе да даје интервју листовима попут Блица и Преса, или ТВ Б-92? Ако плате, у реду, али кидисати на Сорошеву црвену мараму, за џабе, не приличи доктору наука!

@ Serbon Prvovencani: Прихватимо, условно, - ради постављања следећих питања Вашу тврдњу: „...Zasto ne priznamo i kazemo jednom sebi i svetu...MI SMO POTOMCI VINCANSKE CIVILIZACIJE...“
Питања:
- којим језиком се говори у Србији? Винчанским?
- Ако Вам је тврдња исправна, откуд то да српски језик спада у групу словенских језика, а словенски језици не спадају у (засад неоткривену) групу винчанских језика? Или је неко извршио лоботомију српских предака – Винчана, па су омутавили и касније научили српски језик?
- Откада се на српском језику пише латиницом?
- Ако око Винче направимо круг шестаром од неколико стотина километара, у њега улазе и Румуни, Мађари , Бугари, и Грци. Јесу ли – или нису и они потомци винчанске цивилизације, или је то право резервисано искључиво за припаднике срп/б/ске нације?
- Ако је тако, као што Ви тврдите, зар онда немају права и Турци да се поносе античким споменицима на територији Мале Азије (са којима немају ама баш никакве везе – осим што их нису потпуно уништили) као својим, аутохтоним турским?
- У принципу се слажем да културна елита треба да мисли "...na SRBSKI narod...ili cemo svi otici pod led“. Али, зар не мислите да је контрапродуктивно такав став поткрепљивати бесмислицама/или потпуно недоказивим тврдњама типа “MI SMO POTOMCI VINCANSKE CIVILIZACIJE“?

Када скоројевићки политички опортунизам претпоставите моралном рефлексу СВЕСНИ СТЕ ДА ДОВОДИТЕ У ПИТАЊЕ ПОВЕРЕЊЕ ЧИТАЛАЦА У ДОСЛЕДНОСТ МИШЉЕЊА И СТАВОВА КОЈЕ ПРЕЗЕНТУЈЕТЕ.
ВАЉДА?
Добро је што више нисте у окружењу В.Коштунице.

Уколико сам добро разумео интервју, проф. Љушић, попут мене, схвата да су САД и ЕУ непријатељи Србије. Само ми није јасно зашто се онда налази у једној про-ЕУ и про-САД странци.

Profesor Ljusic je izrazio jasan stav. Samo je pitanje da li takav stav dele njegove stranacke kolege. Ovakvom intelektualcu clanstvo u nekoj stranci ne moze doneti nista dobro.

Neverovatan intervju...
Toliko slabih mesta ne bi smeli imati intervjui jednog profesora, pogotovo zato što je sigurno pisao odgovore. Štampanim medijima se intervjui daju na unapred postavljena pitanja u skoro 100 posto slučajeva.
Pogledajte samo objašnjenja vezana za enciklopediju..pa to je smešno. Profesor pravi odrednice u enciklopediji u skladu sa tim šta je u nekom momentu politički oportuno.Šta da radimo sa takvom enciklopedijom.
Pogledajte odgovore vezane za današnju partijsku pripadnost profesora Ljušića ( a sklon je to često menjati) i objašnjenje nekih procesa u Srbiji. On nešto proglasi neproblematičnim samo zato što nađe primer u svetu gde je to još gore. Zanimljiv metod, ali to sa naukom veze nema.
Kad bih sudio samo po ovom intervjuu onda bih ladno Ljušića mogao posmatrati samo kao politikanta...