U tekstu se provlaci veliki propust – ko stvarno daje novac za “pomoc Grckoj”, ko fiktivno daje novac a u stvarii je dobitnik, a ko je na stvarnom gubitku?
Novac od tzv. pomoci Grckoj ne ide u razvoj Grcke niti u bilo kakav grcki oporavak, vec u spasavanje banaka koje posluju u Grckoj, a pre svega nemackih i francuskih banaka. U pitanju je igra, sa jedne strane Nemacka je bila “kao” protiv, Francuska je bila ZA, a u stvari radili su na istom zadatku – spasavanju svojih banaka ali na nacin da se stekne utisak da je Nemacka nezadovoljna takvim razvojem dogadjaja. Dakle, sa pucanjem “grckih” banaka najvise bi izgubila Nemacka i Francuska a ne Grcka jer se ona ionako ne moze izvuci iz duga tako sto ce se dodatno zaduziti.
Druga stvar – ni jedna drzava “davalac” pomoci Grckoj nije dala taj novac iz svojih realnih izvora vec je to uradila tako sto je emitovala drzavne obveznice i zaduzila se po povoljinim uslovima kod ECB, a kupci tih i takvih obveznica su opet, pogodite ko? Niko drugi do banke onih drzava koje su vlasnici banaka koje su u dubiozi? Kako je moguce da propale banke spasavaju druge propale banke? U tome je trik, sve banke su propale ali neke ce preziveti jer imaju otvorenu kreditnu liniju kod centralnih banaka po izuzetno povoljnim uslovima, ili kako to oni nazivaju “lender of last resort”.
Dakle, banke su pozajmile novac od ECB i kupile drzavne obveznice drzava davalaca, ali se se postavlje pitanje – otkud novac ECB-u? Naravno, novac je kreiran ni iz cega, cista fikcija, fiat money, novac bez pokrica.
Takozvani “stabilizacini fond” je napravljen po americkom receptu, a krajnji cilj je zamena dugova propalih banaka i privrede - dugovima za koje garantuju drzave. Nesto slicno kao kod nas – prvo se prezaduzi privreda, banke postanu nesolventne, a onda drzava spasava propale banke tako sto daje garancije za njihova potrazivanja.
Suma sumarum, korist izvlace samo povlascene banke i vlasnici centralih banaka. Svi ostali ucesnici igre su na gubitku.
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 19 avgust 2010 13:33
Nikola Turajlić
@ Dimitrije
Tvoja ocena je u suštini ispravna.
ECB otkupljuje (reprogramira) kratkoročne grčke dugove štampanjem EUR-a i pretvara se, da ovo finansiraju članice Eurozone (po srpski da se ne dosete Vlasi).
Medjutim prodaja roga pod sveću na svetskom valutnom tržištu nije mogla proći, pa je EUR obezvredjen za dvadesetak postotaka.
Medjutim ovo je čak dobrodošlo, jer je povećana konkurentnost evropskih roba i usluga.
Slovačko odbijanje je bilo u predizbornoj funkciji i nova vlada je već pristala na svoj "doprinos" od 750 miliona EUR.
Uostalom i tatranski tigar je potencijalni kandidat za korištenje sredstava iz ovog "rezervnog fonda".
Dodao bih da je i iz ovog slučaja vidljiva demokratska tranparentnost najnaprednijih demokracija, pa je razumljiva srpska težnja za dostizanje evropskih standarda.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 19 avgust 2010 15:11
Igor
Toliko o "evropskoj solidarnosti", zajedničkoj politici i sličnim tricama... Odličan tekst, to jest, odlična ilustracija stanja. Izgleda da još samo ovde u Srbiji veruju u te EU bajke. A i toga će biti sve manje.
Preporuke:
0
0
4
petak, 20 avgust 2010 08:42
Bata-patos
Sve vi pozdravljujem. Batke misli da bi radije da živi u Saudijsku Arabiju nego sas ovi hoštapleri iz tezeve Evropcku Uniju. Masarih je odavno pokojni. Tako je je to, šta da se radi.
.jpg)
Novac od tzv. pomoci Grckoj ne ide u razvoj Grcke niti u bilo kakav grcki oporavak, vec u spasavanje banaka koje posluju u Grckoj, a pre svega nemackih i francuskih banaka. U pitanju je igra, sa jedne strane Nemacka je bila “kao” protiv, Francuska je bila ZA, a u stvari radili su na istom zadatku – spasavanju svojih banaka ali na nacin da se stekne utisak da je Nemacka nezadovoljna takvim razvojem dogadjaja. Dakle, sa pucanjem “grckih” banaka najvise bi izgubila Nemacka i Francuska a ne Grcka jer se ona ionako ne moze izvuci iz duga tako sto ce se dodatno zaduziti.
Druga stvar – ni jedna drzava “davalac” pomoci Grckoj nije dala taj novac iz svojih realnih izvora vec je to uradila tako sto je emitovala drzavne obveznice i zaduzila se po povoljinim uslovima kod ECB, a kupci tih i takvih obveznica su opet, pogodite ko? Niko drugi do banke onih drzava koje su vlasnici banaka koje su u dubiozi? Kako je moguce da propale banke spasavaju druge propale banke? U tome je trik, sve banke su propale ali neke ce preziveti jer imaju otvorenu kreditnu liniju kod centralnih banaka po izuzetno povoljnim uslovima, ili kako to oni nazivaju “lender of last resort”.
Dakle, banke su pozajmile novac od ECB i kupile drzavne obveznice drzava davalaca, ali se se postavlje pitanje – otkud novac ECB-u? Naravno, novac je kreiran ni iz cega, cista fikcija, fiat money, novac bez pokrica.
Takozvani “stabilizacini fond” je napravljen po americkom receptu, a krajnji cilj je zamena dugova propalih banaka i privrede - dugovima za koje garantuju drzave. Nesto slicno kao kod nas – prvo se prezaduzi privreda, banke postanu nesolventne, a onda drzava spasava propale banke tako sto daje garancije za njihova potrazivanja.
Suma sumarum, korist izvlace samo povlascene banke i vlasnici centralih banaka. Svi ostali ucesnici igre su na gubitku.
Tvoja ocena je u suštini ispravna.
ECB otkupljuje (reprogramira) kratkoročne grčke dugove štampanjem EUR-a i pretvara se, da ovo finansiraju članice Eurozone (po srpski da se ne dosete Vlasi).
Medjutim prodaja roga pod sveću na svetskom valutnom tržištu nije mogla proći, pa je EUR obezvredjen za dvadesetak postotaka.
Medjutim ovo je čak dobrodošlo, jer je povećana konkurentnost evropskih roba i usluga.
Slovačko odbijanje je bilo u predizbornoj funkciji i nova vlada je već pristala na svoj "doprinos" od 750 miliona EUR.
Uostalom i tatranski tigar je potencijalni kandidat za korištenje sredstava iz ovog "rezervnog fonda".
Dodao bih da je i iz ovog slučaja vidljiva demokratska tranparentnost najnaprednijih demokracija, pa je razumljiva srpska težnja za dostizanje evropskih standarda.