Još jedan u nizu kvalitetnih i hvale vrednih tekstova gospodina Tanasića.
Bobra za srpski jezik mora da se povede na nivou države, ali i svakog pojedinca.
Jedino što zameram autoru teksta je povremeno korišćenje reči anglosaksonske osnove, iako imamo izvorno srpske reči.
Primera radi, umesto "empirijski" mogao je da napiše "iskustveno", a umesto "deskriptivno" da napiše "opisno".
Mislim da jezički "čistunci", da ne kažem "puritanci", treba i o tome da vode računa.
Препоруке:
51
4
4
субота, 21 октобар 2023 18:24
Селимир
Српски језик је у опасности. Школски систем је катастрофалан. У режимским медијима раде полуписмени новинари. Волео бих да је аутор нешто рекао о силовању српског језика увођењем родне равноправности у српски језик.
Препоруке:
51
8
5
субота, 21 октобар 2023 19:07
СНС - одузимање деце због бесплатних уџбеника!
Српски језик званично уништава СНС! Како? Појавио се на друштвеним мрежама документ директора школе у једноим мањем месту у Србији, где су од 20-оро деце 18 имало набављене бесплатне уџбенике Алекса Кавчића. Бесни директор школе објављује допис (кријући се под изговором наставно-научног већа) да се ти уџбеници обавезно замене за Логосове уџбенике (са којима директор има дил и провизију), а у супротном ће пријављивати родитеље који то не буду урадили Центру за социјални рад!?!?!?!?!?
Препоруке:
47
3
6
недеља, 22 октобар 2023 01:55
Бранко
Реч је заправо већ зживела. Написано је 10 колумни и од првосрбијанаца и од другосрбијанаца. Ево и Теофил Панчић је посветио колумну духоклонућу. Реч ми је јако лепа. Можда и није прикладна баш да означи клиничку дпресију, већ њене блаже облике. Мислим да ће реч заживетии.
Иначе пре неколико деценија би ти се смејали када би уместо превозно средство рекао у Србији возило. Јер је то тада сматрано новохрватском кованицом, данас то сви говоре. Исто је и за реч прехлада, дрворед, течај…
Препоруке:
14
6
7
недеља, 22 октобар 2023 07:07
Да ли је ко шта и коме "заказао"?
Ко је шта заказао, за када и коме? Ако јесте, може ли и да откаже? Или, ако се предомисли, опет "закаже"? Како разликовати прво од другог "заказивања"? Како не обесмислити језик у циљу општег неразумевања и кварења?
Састанак се заказује, одлаже, отказује. Машина, систем ради, функционише, или престаје, квари се, отказује.
Неселективно и некритичко преузимање туица (О.К, вау...) је непогрешив знак простоте и рајетинства.
Препоруке:
19
1
8
недеља, 22 октобар 2023 10:28
Јанаћко
Корисно је критички се осврнути на ову врсту језичке гимнастике (нико није преложио "теловежбу", хвала на томе).
Оно што нам је заиста потребно јесте чишћење српског од туђица за које имамо наше (па и више наших) речи: образовање уместо едукација; корист, преимућство уместо бенефит; обавештење уместо информација; рачунар уместо компјутер; сеоски уместо рурални; градски уместо урбани; пољопривреда уместо аграр; стомак уместо абдомен; не ради, уместо није у функцији; синоћ уместо претходне ноћи; сутра уместо наредног дана; надзор уместо супервизија...А свим овим нас загађују од телевизијских упосленика и политичара до на улици случајних интервјуисаних пролазника.
Препоруке:
28
0
9
недеља, 22 октобар 2023 19:36
Penzos
Žalosno i strašno šta se radi sa srpskim jezikom! Zašto SANu postoji? Akaddmija mora da donese " pavilnik" - pravopis po kome bi se pisao, govorioi učio srpski jezik. Ne sme biti varijacija! Zar je to teško? Šta radi Akademija sa tolikim akademicima? Ja bih sam pokušaj iskrivljavanja jezika sankcionisao( ne bi mogli raditi na javnim poslovima kao što je TV, novine...)
Препоруке:
11
0
10
понедељак, 23 октобар 2023 07:33
Депресија
Где могу да се чују високо стручни ставови из најразноврснијих области? Па, наравно, на Другом програму Радио Београда.
По питању "духоклонућа", уколико смем да парафразирам госта овог програма,истакнутог доктора психијатрије Ж. Требјешанина, депресија је врло озбиљна, често доживотна болест; понекад се завршава самоубиством (никада ја не кажем суицид; то је такође, мени одбојна, посрбљена изведеница из романских/енглеског језика).
Разумели смо г. Требјешанина да због изнетог о тој болести није могао да буде посебно наклоњен "духоклонућу". Али, ако баш некоме треба, он би као ту нову али том стању веродостојнију реч употребио "душеклонуће".
Препоруке:
3
0
11
понедељак, 23 октобар 2023 11:24
Злопамтило
Подржавам избацивање (али не насилно уз помоћ прописа) странцизама за чије значење у нашем језику већ имамо добре речи. Треба бити опрезан код избацивања јер рецимо "обавештење" није исто што и "информација". Обавештење је порука напр. о нечему што следи или је већ у току. Обавештење је шири појам од информације, често укључује образложење или више комада разних информација/података. Кад смо код тога "информација" је много сличнија речи "податак" али се од ње разликује по томе што има директну употребну вредност у ограниченом временском периоду. Ова разлика у дефиницијама долази директно из Информатике, нове науке која свакако није наука о обавештењима. Оваквих примера има пуно.
Да додам само и реч из српског новоговора која ме посебно иритира - процесуирање. Овај облик речи "процесирање" (у нашем језику већ постоји "обрада") је у новоговор унела чувена Флоранс Артман, а ето после више од две деценије не односи се само на судске случајеве већ и, о очаја, на обраду података!
Препоруке:
7
0
12
уторак, 24 октобар 2023 01:33
Јован Стајић
Та глупост звана "бирамо нову српску реч" јесте "србоклонуће" опскурне НВО која се бави уништавњем језик. Наравно уз ватромет антирспства редакције Н(ДХ)1 која просто ужива у сатанизацији и девастацији било какве српске традиције, обичаја, културе или православља.
Другосрбијанска гамад у пуном замаху!
Препоруке:
8
4
13
четвртак, 26 октобар 2023 00:06
синиша
Једна од најачих реченица коју сам прочитао уопште о језику је да наш језик не кваре туђице него лоши говорници.
Богами је то речено његошевски.
Ако ме меморија памћења служи, некада се у Сарајеву користио израз "накав", накав правник, накав инжењер и слично. У то време бирои су били пуни правника, инжењера, стоматолога који су заборављали свој занат или то што су студирали, па би рекли, "Ја сам накав правник" то значи да су завршили право али се не баве тиме.
Е па и ја сам накав професор енглеског, не бавим се тиме и никад нисам, али се сећам из времена кад сам студирао и стално имао при руци речник да у речнику енглеској језика стоји реч, самојед, уз објашњење да је то мала сибирска животиња. Али су они, енглески лингвисти,ту реч ладно прогласили енглеским и турили у речник.
А ми бисмо ако не знамо како треба могли да видимо како то други раде.
Препоруке:
2
1
14
понедељак, 30 октобар 2023 14:37
Тузор
Текст је добар. Од Николе нисмо друго ни очекивали. Ипак, ствари треба сагледати и из другог угла, да прихваћене позајмљенице могу бити и сасвим накарадно "посрбљене". Осмишљавање нових речи може бити и сасвим природно, као израз духовне потребе и способности да постојеће богатство речи и израза послужи као изванредна основа за обликовање новотвореница. Када бисмо то одрицали, признали бисмо да се залажемо за духовну запарложеност, и чекање да нам из туђег света стигну готове речи које ћемо ми, јелте, да посрбимо тако што ћемо применити наша правила творбе.
Све речи су некада биле нове, тек настале,први пут изговорене и забележене. Ко има право да постави некакву временску или просторну границу, и да каже: "Шта је било, било је, од сада/од овог камена неће бити измишљања нових речи, чекаћемо готове производе са стране, и обликовати их да "вуку" на оно што је наше". Шта би на то рекао Бранко В. Радичевић, творац речи "крајпуташ"? Ја деценијама од тада не чух лепшу нову реч.
.jpg)
Bobra za srpski jezik mora da se povede na nivou države, ali i svakog pojedinca.
Jedino što zameram autoru teksta je povremeno korišćenje reči anglosaksonske osnove, iako imamo izvorno srpske reči.
Primera radi, umesto "empirijski" mogao je da napiše "iskustveno", a umesto "deskriptivno" da napiše "opisno".
Mislim da jezički "čistunci", da ne kažem "puritanci", treba i o tome da vode računa.
Иначе пре неколико деценија би ти се смејали када би уместо превозно средство рекао у Србији возило. Јер је то тада сматрано новохрватском кованицом, данас то сви говоре. Исто је и за реч прехлада, дрворед, течај…
Састанак се заказује, одлаже, отказује. Машина, систем ради, функционише, или престаје, квари се, отказује.
Неселективно и некритичко преузимање туица (О.К, вау...) је непогрешив знак простоте и рајетинства.
Оно што нам је заиста потребно јесте чишћење српског од туђица за које имамо наше (па и више наших) речи: образовање уместо едукација; корист, преимућство уместо бенефит; обавештење уместо информација; рачунар уместо компјутер; сеоски уместо рурални; градски уместо урбани; пољопривреда уместо аграр; стомак уместо абдомен; не ради, уместо није у функцији; синоћ уместо претходне ноћи; сутра уместо наредног дана; надзор уместо супервизија...А свим овим нас загађују од телевизијских упосленика и политичара до на улици случајних интервјуисаних пролазника.
По питању "духоклонућа", уколико смем да парафразирам госта овог програма,истакнутог доктора психијатрије Ж. Требјешанина, депресија је врло озбиљна, често доживотна болест; понекад се завршава самоубиством (никада ја не кажем суицид; то је такође, мени одбојна, посрбљена изведеница из романских/енглеског језика).
Разумели смо г. Требјешанина да због изнетог о тој болести није могао да буде посебно наклоњен "духоклонућу". Али, ако баш некоме треба, он би као ту нову али том стању веродостојнију реч употребио "душеклонуће".
Да додам само и реч из српског новоговора која ме посебно иритира - процесуирање. Овај облик речи "процесирање" (у нашем језику већ постоји "обрада") је у новоговор унела чувена Флоранс Артман, а ето после више од две деценије не односи се само на судске случајеве већ и, о очаја, на обраду података!
Другосрбијанска гамад у пуном замаху!
Богами је то речено његошевски.
Ако ме меморија памћења служи, некада се у Сарајеву користио израз "накав", накав правник, накав инжењер и слично. У то време бирои су били пуни правника, инжењера, стоматолога који су заборављали свој занат или то што су студирали, па би рекли, "Ја сам накав правник" то значи да су завршили право али се не баве тиме.
Е па и ја сам накав професор енглеског, не бавим се тиме и никад нисам, али се сећам из времена кад сам студирао и стално имао при руци речник да у речнику енглеској језика стоји реч, самојед, уз објашњење да је то мала сибирска животиња. Али су они, енглески лингвисти,ту реч ладно прогласили енглеским и турили у речник.
А ми бисмо ако не знамо како треба могли да видимо како то други раде.
Све речи су некада биле нове, тек настале,први пут изговорене и забележене. Ко има право да постави некакву временску или просторну границу, и да каже: "Шта је било, било је, од сада/од овог камена неће бити измишљања нових речи, чекаћемо готове производе са стране, и обликовати их да "вуку" на оно што је наше". Шта би на то рекао Бранко В. Радичевић, творац речи "крајпуташ"? Ја деценијама од тада не чух лепшу нову реч.