Као директор Музеја жртава геноцида 2018. године пpриредио сам и објавио рукопис Владете Н. Милићевића "USTAŠA Hrvatska revolucionarna organizacija". Предговоре смо написали ја и др Радован Пилиповић, директор архива Српске православне цркве.
Препоруке:
21
3
2
понедељак, 10 октобар 2022 13:04
Јован Качаки (1)
Осим питања какве то везе са убиством краља Александра I Карађорђевића има историјат Милићевићевог родног села Самаиле (на то би било добро да ми одговори), г-дин Бисенић изгледа да је дошао и до сензационалног открића да је немачки генерал Шпајдел од 1947-1952 г. водио обавештајну службу краља Петра Карађорђевића – судећи бар према овом цитату из његовог текста: „..Изненадно поновно појављивање ове теме у европској јавности последица је чињенице да је Шпајдел, тада већ генерал, наставио своју војничку каријеру у Западној Немачкој и постао командант НАТО снага у Европи и остао до 1963. После рата наставио је да се бави обавештајним пословима јер је од 1947. до 1952. водио обавештајну службу краља Петра Карађорђевића, са разгранатом агентуром у Латинској Америци...“. То би, заиста, да није глупост, била прворазредна историјска сензација.
Препоруке:
18
7
3
понедељак, 10 октобар 2022 13:06
Јован Качаки (2)
Набрајајући улоге разних обавештајних служби у припреми и тумачењу последица марсејског атентата, г-дин Бисенић, случајно – или не, потпуно изоставља важну улогу совјетске обавештајне службе у томе. Њено седиште у Београду је било у ресторану „Мали Париз“ (1932 – 1934 г.), под руководством совјетског агента, “угоститеља“ Роланда Абиате-а, који је после атентата побегао из Београда....
Тврдња г-дина Бисенића: “..У Југославији није приказан ни филм „Тевтонски мач.. " заслужује допуну: У сарадњи са Кинотеком, приредио сам 2004 г. у Београду његову закаснелу јавну „премијеру“ у оквиру промоције моје књиге: “Краљеубиство у Марсељу “ (Београд, 2004, ISBN 86-85323-01-0), чији је стручни рецензент био академик САНУ, проф. др. Драгољуб Живојиновић.
Препоруке:
21
7
4
уторак, 11 октобар 2022 01:10
Госпође и другарице, аутори и ауторке
Качаки је у праву, текст није нa нивоу реномеа Бисенића, који изгледа да није редиговао сопствени чланак, пa му се поткрао нонсенс са Шпајделом и краљем Петром II.
Могуће је и да се ради о последици хиперпродукције као и код других "распродатих" аутора и публициста који
су по систему "брже, боље, јаче" добили тапију да објављују на РТС-овом порталу и другим официјелним медијима.
Интересанто је да су београдске Вечерње новости крајем шездесетих година,тачније на прелазу у седамдесете, непосредно после смрти Владете Милићевића објавиле изузетно занимљив фељтон инспирисан књигом врсног контраобавештајца. Бисенић то и не помиње, што је свакако пропуст овог, генерално гледано, врсног новинара и дипломате.
.jpg)
Тврдња г-дина Бисенића: “..У Југославији није приказан ни филм „Тевтонски мач.. " заслужује допуну: У сарадњи са Кинотеком, приредио сам 2004 г. у Београду његову закаснелу јавну „премијеру“ у оквиру промоције моје књиге: “Краљеубиство у Марсељу “ (Београд, 2004, ISBN 86-85323-01-0), чији је стручни рецензент био академик САНУ, проф. др. Драгољуб Живојиновић.
Могуће је и да се ради о последици хиперпродукције као и код других "распродатих" аутора и публициста који
су по систему "брже, боље, јаче" добили тапију да објављују на РТС-овом порталу и другим официјелним медијима.
Интересанто је да су београдске Вечерње новости крајем шездесетих година,тачније на прелазу у седамдесете, непосредно после смрти Владете Милићевића објавиле изузетно занимљив фељтон инспирисан књигом врсног контраобавештајца. Бисенић то и не помиње, што је свакако пропуст овог, генерално гледано, врсног новинара и дипломате.