Do polovine sedamdesetih godina prošlog veka, klasifikacioni zavodi, tj. registri brodova međusobno su priznavali ateste bez naplate priznanja. Kasnije njihova delatnost je proširena na sve što zahteva nadzor odnosno stručnu proveru. Ovo je proizvođačima povećalo troškove poslovanja. Na tržištu gde su hteli da posluju morali su imati sertifikate nadležnog registra po osnovu ugovora Registra sa investitorom. Zašto je to tako? Prosto i jednostavno. Radi novaca. Izdavanje sertifikata košta. Najmanje na pet godina morate dobiti dva sertifikata. Prvi je da vas registar priznaje za proizvođača a potom posle procedure izdaje vam sertifikat za traženi proizvod. Nadzor nad gradnjom gasovoda verovatno je vršio Ruski registar brodova (i pomorskih instalacija) ali im ne priznaju sertifikate. Germaniše Llojd hoće novce pa im političke naredbe idu u prilog. Ako se desi ono što pričaju a to je da će biti rata, gasovod je nebitan. Samo da ga ne oštete jer posle rata mora biti saradnje.

Norvežani? To su oni pedofili što su dali Obanani ratnom zločincu nobela za mir? Dobro, razumem ja njih, plaše se. Američani bi mogli da ih sruše za jedan dan, onaj veliki fond jedva čeka lopova.