До половине седамдесетих година прошлог века, класификациони заводи, тј. регистри бродова међусобно су признавали атесте без наплате признања. Касније њихова делатност је проширена на све што захтева надзор односно стручну проверу. Ово је произвођачима повећало трошкове пословања. На тржишту где су хтели да послују морали су имати сертификате надлежног регистра по основу уговора Регистра са инвеститором. Зашто је то тако? Просто и једноставно. Ради новаца. Издавање сертификата кошта. Најмање на пет година морате добити два сертификата. Први је да вас регистар признаје за произвођача а потом после процедуре издаје вам сертификат за тражени производ. Надзор над градњом гасовода вероватно је вршио Руски регистар бродова (и поморских инсталација) али им не признају сертификате. Германише Ллојд хоће новце па им политичке наредбе иду у прилог. Ако се деси оно што причају а то је да ће бити рата, гасовод је небитан. Само да га не оштете јер после рата мора бити сарадње.

Norvežani? To su oni pedofili što su dali Obanani ratnom zločincu nobela za mir? Dobro, razumem ja njih, plaše se. Američani bi mogli da ih sruše za jedan dan, onaj veliki fond jedva čeka lopova.