Еулекс, "реформе" судства, "пандемије", НАТО интеграције, самогеноциднопроглашавајуће резолуције... И опет ће, у некој од појавних форми садашњих владајућих или "опозиционих" странака, народ гласати за то...
Мудро.
Препоруке:
0
0
2
среда, 03 фебруар 2010 14:56
VH
Da su se ti tuzioci koji putuju iz mesta A u mesto B na vreme bunili protiv tih koji su ih poslali na putovanje lakse bi bilo i Srbiji i njima.Evo,i sada se vi bunite umesto njih.Da li im je maca pojela jezik?
Препоруке:
0
0
3
среда, 03 фебруар 2010 16:28
Ultravisitor
Odgovornost je na narodu Srbije. Koliko je narodu bitno kakva mu je vlast toliko narod ulaze napora da menja ili ne menja stvari. Koliko primecujem, u Srbiji je narod vise nego zadovoljan.
Препоруке:
0
0
4
среда, 03 фебруар 2010 17:57
Vladimir
Narod nikada ne moze imati takvu odgovornost.
Narod je odgovorno glasao, verujuci u obecanja. Narod nije mogao da poveruje da su izrecene obmane tolikih razmera. Racunali su bar da "pola bace u vodu"..ne bas da je sve suprotno, pa jos gore u negativi.
Da podsetim..da se ne zaboravi
Umesto 500000(200000 uz ispravku cara) novih radnih mesta, imamo 170000 novih nezaposlenih, deonice vrede 30-40 evra, sa nemogucnoscu naplate u dogledno vreme(i jos se ministar ismeva, upisujuci deonice kao svoju vaznu, skoro najvecu, imovinu), umesto 1000 evra.
Umesto tri-cetiri, pa i pet novih Mrkinih mostova, imamo napuklu Gazelu, pred rusenjm, 20km koridora, koji su "otvarani" 40 puta...po dva puta svaki kilometar
Evrohisterici dobro znaju da ulazak u EU samo njima donosi benefit, obezbedjuje im boravak, dozivnotni, u nedrima Briselske plutokratije.
Bez mogucnosti da ih neko iz Srbije "opozove".
Da bi se ostvario taj, najvazniji, deo projekta, neophodno je napraviti sto vece rasulo u zemlji, omalovaziti sve institucije i zakone, kako bi isplivala grupica "elitnih resavaca problema", koji ce nas iz tog haosa(za cije nastajanje je odgovoran "lud narod") uvesti u savrseno uredjeni i ozbiljno organizovani EU sistem.
Prosto k'o pasulj..mada je i on cesto komplikovan, za nabaviti..
Препоруке:
0
0
5
среда, 03 фебруар 2010 18:31
Milan
@ultravisitor@ Nema se sta dodati, jasno, jednostavno i ubedljivo!
Препоруке:
0
0
6
среда, 03 фебруар 2010 21:30
Ultravisitor
Vladimir
Narod nikada ne moze imati takvu odgovornost.
Narod je odgovorno glasao, verujuci u obecanja. Narod nije mogao da poveruje da su izrecene obmane tolikih razmera. Racunali su bar da "pola bace u vodu"..ne bas da je sve suprotno, pa jos gore u negativi.
Prvo, samo naivan covek moze verovati 2008. godine obecanjima izrecenim od onih koji su od 2001. toliko toga obecali a nista nisu uradili. Kako ozbiljan narod moze verovati Djelicu, Dinkicu, Tadicu, Palmi, Dacicu? Kako? Koji je to mentalni sklop kod coveka da moze da veruje tim ljudima koji se nisu pojavili na politickoj sceni Srbije uoci samih izbora.
Drugo, narod ako je uvideo da je prevaren jos leta 2008, a bio je vec nasankan vise od jedanput otkako se manifestovala obojena revolucija u Srbiji, zasto ne uradi nesto da ispravi stvari. Ako su politicari dobili pozicije na osnovu laznih obecanja koja je to korektivna mera kojoj oni podlezu. Zakon ne reguliste takvu mogucnost. To u prevodu znaci da bi narod morao izaci na ulice i traziti ono sto im je obecano ili izvrsiti smenu vlasti. Ali ne, narod uopset ne reaguje. Stoga je zakljucak vrlo jednostavan: Narod u Srbiji je zadovoljan, i vlascu i svojim statusom.
Препоруке:
0
0
7
среда, 03 фебруар 2010 22:59
jasna
A tek kad budu pocele da pljuste tuzbe,i presude suda u Strazburu za naknadu stete,nezakonito otpustenim sudijama ,poreski obveznici u Srbiji osetice svu uspesnost sprovedenih reformi pravosudja,od strane kompetentne vlasti, na svojoj kozi.
Препоруке:
0
0
8
среда, 03 фебруар 2010 23:42
Горан Станков ић
Већ 600 жалби Уставном суду Србије, а у вези те реформе судства ( извор: Вечерње новости, 30.01.2010, стр.5 ). Богата је Србија, и то ће да исфинансира, рад суда. Страшно. Шта мене лично овде мучи? Од 2003 године имам представку суду, и од тада, до данас неће да ме удостоји одговора, јер сам ПОЈЕДИНАЦ, рођен у Србији, У Београду, школован ВСС, родитељ. Те немају довољно судија, те оде у пензију један председник суда, дође друга ( лично сам је молио-писмено, да заложи свој ауторитет и стави тачку на то моје. Порадовах се, мислим исписници смо, разумеће ), те се мења намештај, те се уводе тоге, те сликање у тогама, те посланички мандати, те покрајина, те... и сад ове тужбе. Па кад ћу ја на ред? Да ли ће да ме уметну иза ових жалби и оних очекиваних још 237? Коме да се жалим? Водоводу и канализацији? Како сам се слатко смејао том вицу, кад смо били деца. Само, те дечије неправде брзо дођу и прођу. Каква иронија, ја и у том филму ( и не само у том,има још филмова, нпр. транзициони, ... )?
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 04 фебруар 2010 10:22
Владан Ненадић, први део
Када је почетком 2008. године власник часописа у коме радим отпустио главног уредника, образложио му је то следећим речима: „То ти је као у спорту, када тим игра лоше, мења се тренер“. Нашем директору („озбиљан“ смо часопис, па имамо и директора), иначе љубитељу спорта, је то било симпатично и више пута је то цитирао као досетку.
Знамо се деценијама, и знам да годинама гласа за Демократску странку. Сада каже да је стање у друштву и држави „горе него у време Милошевића“.
„А, је ли“, кажему му ја. „Па, ако си незадовољан како ти екипа игра, мењај... Мењај тренера, мењај играче, мењај све, уводи ове који су на клупи, све док тим не заигра како треба“
„Па не може тако, па ови на клупи су исти или гори од ових који играју“, брани се мој директор.
„Како знаш? Зашто мислиш да они не би могли да играју боље у овој новој ситуацији? Екипа губи, а ти не би ништа мењао? Уосталом, сами тренери (они прави) кажу да клупа за резервне играче уме да буде лековита“, кажем му ја (мој директор зна да сам ја једно време био оно што се некада звало спортски радник, па му је јасно да барем када је спорт у питању не говорим бесмислице).
Шалу на страну, као што рече поштовани Ултрависитор, са таквим задовољним народом имамо посла. Такви су људи око нас, колеге, пријатељи, рођаци. Џаба што ја мом директору и осталим колегама покушавам да објасним да је у многочему ситуација заиста као у време Милошевића или још гора, да је медијска сцена блокирана горе него некада, да се одвија несметана тајкунизација и хајдучка приватизација, да нас кињи и понижава ко стигне, да се листа европских уцена и услова само допуњава, и тако даље, и тако даље.
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 04 фебруар 2010 10:24
Владан Ненадић, други део
„Ко други, кад су и ови у опозицији исти као ови на власти“, кажу ми они којима се обраћам. Џаба што их подсећам да су исту терминологију користиле Милошевићеве перјанице – „јесте ми смо лоши, али опозиција је још гора, па зато ми треба да останемо још на власти“. Што је најгоре, вероватно знају да сам у праву, али не вреди. Можда не желе да признају да су погрешили и улудо потрошили својих и туђих 10 година.
Шта тек рећи о онима, који на све примедбе кажу: „Ма баш ме брига за све, само да је мени добро“. Озбиљни људи, породични, у тридесетим или четрдесетим годинама, требало би да буду предводници једног новог друштва које ће Србију повести напред. А кад их човек пита, шта је то, не знају ништа друго осим да понове изанђале фразе еврофанатика о Унији, визама, путовању, једном општем благостању. Бојим се да нам се не пише добро.
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 15 фебруар 2010 17:54
dvorska luda
Predsednik nase drzave za tu reformu kaze da je ponosan na nju.Sahranise sudstvo a on ponosan.To ce isto reci i kad sahrane Srbiju.
.jpg)
Мудро.
Narod je odgovorno glasao, verujuci u obecanja. Narod nije mogao da poveruje da su izrecene obmane tolikih razmera. Racunali su bar da "pola bace u vodu"..ne bas da je sve suprotno, pa jos gore u negativi.
Da podsetim..da se ne zaboravi
Umesto 500000(200000 uz ispravku cara) novih radnih mesta, imamo 170000 novih nezaposlenih, deonice vrede 30-40 evra, sa nemogucnoscu naplate u dogledno vreme(i jos se ministar ismeva, upisujuci deonice kao svoju vaznu, skoro najvecu, imovinu), umesto 1000 evra.
Umesto tri-cetiri, pa i pet novih Mrkinih mostova, imamo napuklu Gazelu, pred rusenjm, 20km koridora, koji su "otvarani" 40 puta...po dva puta svaki kilometar
Evrohisterici dobro znaju da ulazak u EU samo njima donosi benefit, obezbedjuje im boravak, dozivnotni, u nedrima Briselske plutokratije.
Bez mogucnosti da ih neko iz Srbije "opozove".
Da bi se ostvario taj, najvazniji, deo projekta, neophodno je napraviti sto vece rasulo u zemlji, omalovaziti sve institucije i zakone, kako bi isplivala grupica "elitnih resavaca problema", koji ce nas iz tog haosa(za cije nastajanje je odgovoran "lud narod") uvesti u savrseno uredjeni i ozbiljno organizovani EU sistem.
Prosto k'o pasulj..mada je i on cesto komplikovan, za nabaviti..
Narod nikada ne moze imati takvu odgovornost.
Narod je odgovorno glasao, verujuci u obecanja. Narod nije mogao da poveruje da su izrecene obmane tolikih razmera. Racunali su bar da "pola bace u vodu"..ne bas da je sve suprotno, pa jos gore u negativi.
Prvo, samo naivan covek moze verovati 2008. godine obecanjima izrecenim od onih koji su od 2001. toliko toga obecali a nista nisu uradili. Kako ozbiljan narod moze verovati Djelicu, Dinkicu, Tadicu, Palmi, Dacicu? Kako? Koji je to mentalni sklop kod coveka da moze da veruje tim ljudima koji se nisu pojavili na politickoj sceni Srbije uoci samih izbora.
Drugo, narod ako je uvideo da je prevaren jos leta 2008, a bio je vec nasankan vise od jedanput otkako se manifestovala obojena revolucija u Srbiji, zasto ne uradi nesto da ispravi stvari. Ako su politicari dobili pozicije na osnovu laznih obecanja koja je to korektivna mera kojoj oni podlezu. Zakon ne reguliste takvu mogucnost. To u prevodu znaci da bi narod morao izaci na ulice i traziti ono sto im je obecano ili izvrsiti smenu vlasti. Ali ne, narod uopset ne reaguje. Stoga je zakljucak vrlo jednostavan: Narod u Srbiji je zadovoljan, i vlascu i svojim statusom.
Знамо се деценијама, и знам да годинама гласа за Демократску странку. Сада каже да је стање у друштву и држави „горе него у време Милошевића“.
„А, је ли“, кажему му ја. „Па, ако си незадовољан како ти екипа игра, мењај... Мењај тренера, мењај играче, мењај све, уводи ове који су на клупи, све док тим не заигра како треба“
„Па не може тако, па ови на клупи су исти или гори од ових који играју“, брани се мој директор.
„Како знаш? Зашто мислиш да они не би могли да играју боље у овој новој ситуацији? Екипа губи, а ти не би ништа мењао? Уосталом, сами тренери (они прави) кажу да клупа за резервне играче уме да буде лековита“, кажем му ја (мој директор зна да сам ја једно време био оно што се некада звало спортски радник, па му је јасно да барем када је спорт у питању не говорим бесмислице).
Шалу на страну, као што рече поштовани Ултрависитор, са таквим задовољним народом имамо посла. Такви су људи око нас, колеге, пријатељи, рођаци. Џаба што ја мом директору и осталим колегама покушавам да објасним да је у многочему ситуација заиста као у време Милошевића или још гора, да је медијска сцена блокирана горе него некада, да се одвија несметана тајкунизација и хајдучка приватизација, да нас кињи и понижава ко стигне, да се листа европских уцена и услова само допуњава, и тако даље, и тако даље.
Шта тек рећи о онима, који на све примедбе кажу: „Ма баш ме брига за све, само да је мени добро“. Озбиљни људи, породични, у тридесетим или четрдесетим годинама, требало би да буду предводници једног новог друштва које ће Србију повести напред. А кад их човек пита, шта је то, не знају ништа друго осим да понове изанђале фразе еврофанатика о Унији, визама, путовању, једном општем благостању. Бојим се да нам се не пише добро.