Бриљантно!
Па, шта да кажемо Америма и скупини из NWO? Ма, вооолимо ми вас, само се парааавимо!
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 21 јануар 2010 14:59
Cernisevski
Није ли Мелвил у свом роману толико дубоко заронио у колективно несвесно да је тек касније многима «пукло пред очима» и постало очигледно да је Буш, са својим борбеним покличима типа «Можеш бежати, али не и сакрити се»» и опсесивним пуританским осветничким поривом за прогањањем Бин Ладена и Ал Каиде, заправо оваплоћење психологије капетана Ахава што неумитно вуче свој брод у пропаст?
- kamo lepe srece...
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 21 јануар 2010 15:48
Danski Srbin
Kapetan Axab: "Sjajan bezbozan,sto na Boga lici"
Kad covek dozivi dug zivot, gde ga na kraju ne stigne kazna zbog saznanja , u formi bizarne demensije, ima jedno retko uzivanje da napravi bilans svih, njemu bliskih i njemu dalekih kapetana Axaba.Neko ko je do juce "gospodario svetom " danas mu se aktivnosti svode na uprosceni metabolizam,a mislio je da ce ekstaza trajati vecno.
Gonitelj i gonjeni su braca po Axabu, uvereni u svoje razloge,ubedjeni da to rade za opste dobro.To je laz koju su uspeli i sebi da serviraju kao istinu.Iza toga zjapi halapljivost svake vrste,ogavna i bezbozna.
Kaze se:"NICIJA NIJE GORELE DO ZORE"
To je od uvek tako bilo i bice ,mada se onima iz datog vremena cini da svetski poredak stagnira.
Gospodinu Sasi Gajicu skidam sesir do zemlje.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 21 јануар 2010 17:01
Љубиша Спасојевић
Капетан је јурећи кита стигао до Меркала и Рачка.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 21 јануар 2010 17:16
симонида
сјајно!
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 21 јануар 2010 18:22
звездарац
Уз малу исправку (надам се да се нико неће наљутити) - исправно би било "Тони Морисонину", у питању је жена-писац - велики поздрав аутору и НСПМ-у. Обајвљивањем оваквих текстова само растете! Можда рубрика "културна политика" није адекватна за овај текст, можда увести рубрику "филозофски погледи", или нешто сично?
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 21 јануар 2010 18:42
Поклоник
Срби имају два превода Мелвиловог величанственог "Мобија Дика": рђави - често накарадни и неразумљиви превод Милана С. Недића из 1954, и блистави овомиленијумски превод Бранислава Г. Ромчевића.
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 21 јануар 2010 18:48
Одбрана и последњи дани
Није добро када морално добро постане зло,али је, још, горе када морално зло постане добро.
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 21 јануар 2010 21:58
Пера Детлић
Сјајан чланак. Ја баш недавно поменух Мелвиловог Моби Дика у једном коментару на Антонићев чланак "Куд пловимо, капетане?"
Што се тиче поменутих асасина и Старца са планине, препоручио бих читаоцима роман "Аламут" (1938.), словеначког писца Владимира Бартола, који је пре пар година објављен код нас.
Да ли је у питању "видовитост" или нешто друго?
Препоруке:
0
0
10
петак, 22 јануар 2010 00:26
студенткиња
Ово је један од оних текстова који отварају очи
Препоруке:
0
0
11
петак, 22 јануар 2010 01:27
Слободан Јанковић
Саша честитам! Чини ми се да Вам је ово до сада најбољи текст! Поучно.
Препоруке:
0
0
12
петак, 22 јануар 2010 12:29
Sloboda n
Odlican clanak. Po mojim saznanjima baziranim na masi podataka koji se mogu naci na internetu, dogadjaji koji su pomenuti u clanku poput broda "Mejn", potapanje "Luzitanije", "Perl Harbur" i "Kule Blizanke" su bili "staged events" ili unapred pripremljeni dogadjaji, od nikog drugog do glavnih majstora terora - S.A.D. plutokrata.
Препоруке:
0
0
13
петак, 22 јануар 2010 12:44
thinking maize
У свом (помало неправедно запостављеном!) роману
"Timor mortis" наш (прерано отишли) писац Слободан Селенић помиње, поред главних јунака (помало неприлагођеног београдског јуноше и младе проститутке, придошле из провинције), приказује нам лик "страца са планине", онога "који се знао и са самим Штросмајером". Међутим, главни јунак у хрпи рукописа, коју носи са собом поменути старац, открива много нијансиранију истину о том, помало библијском лику. Открива човека, који је некада имао сјајни почетак, који је пливао као риба у прилично мутним водама политике "K und K" царства. Открива и да је исти био ожењен. Открива и да је издао сопствену жену. И открива и супростављеност психологија садашњег "старца са планине" и његове, давно почивше невесте. Док је она била упућена на Нацију, самоконтролу, студиозност (ЧИТАЛА ЈЕ КЊИГЕ
ПО ВИШЕ ПУТА, АКО ЈЕ ТРЕБАЛО ДА НЕШТО СХВАТИ),
"старац са планине" је био њена сушта супротност: Царство, лепршавост, синдром wunderkind-a, рођеног генија... Једном речју, ДА СЕ ВРАТИМ НА ОСНОВНО, НАШИ "ДРУГОСРБИЈАНЦИ" СУ СВЕ ТО: ЉУБИТЕЉИ ЦАРСТВА,
ПОВРШНИ, ЛЕПРШАВИ И СВИ ОДРЕДА WUNDERKIND-И, СВЕ СУПРОТНО ОД Г-ДИНА ГАЈИЋА... "Ко има уши чуће, ко има очи видеће!"
.jpg)
Па, шта да кажемо Америма и скупини из NWO? Ма, вооолимо ми вас, само се парааавимо!
- kamo lepe srece...
Kad covek dozivi dug zivot, gde ga na kraju ne stigne kazna zbog saznanja , u formi bizarne demensije, ima jedno retko uzivanje da napravi bilans svih, njemu bliskih i njemu dalekih kapetana Axaba.Neko ko je do juce "gospodario svetom " danas mu se aktivnosti svode na uprosceni metabolizam,a mislio je da ce ekstaza trajati vecno.
Gonitelj i gonjeni su braca po Axabu, uvereni u svoje razloge,ubedjeni da to rade za opste dobro.To je laz koju su uspeli i sebi da serviraju kao istinu.Iza toga zjapi halapljivost svake vrste,ogavna i bezbozna.
Kaze se:"NICIJA NIJE GORELE DO ZORE"
To je od uvek tako bilo i bice ,mada se onima iz datog vremena cini da svetski poredak stagnira.
Gospodinu Sasi Gajicu skidam sesir do zemlje.
Што се тиче поменутих асасина и Старца са планине, препоручио бих читаоцима роман "Аламут" (1938.), словеначког писца Владимира Бартола, који је пре пар година објављен код нас.
Да ли је у питању "видовитост" или нешто друго?
"Timor mortis" наш (прерано отишли) писац Слободан Селенић помиње, поред главних јунака (помало неприлагођеног београдског јуноше и младе проститутке, придошле из провинције), приказује нам лик "страца са планине", онога "који се знао и са самим Штросмајером". Међутим, главни јунак у хрпи рукописа, коју носи са собом поменути старац, открива много нијансиранију истину о том, помало библијском лику. Открива човека, који је некада имао сјајни почетак, који је пливао као риба у прилично мутним водама политике "K und K" царства. Открива и да је исти био ожењен. Открива и да је издао сопствену жену. И открива и супростављеност психологија садашњег "старца са планине" и његове, давно почивше невесте. Док је она била упућена на Нацију, самоконтролу, студиозност (ЧИТАЛА ЈЕ КЊИГЕ
ПО ВИШЕ ПУТА, АКО ЈЕ ТРЕБАЛО ДА НЕШТО СХВАТИ),
"старац са планине" је био њена сушта супротност: Царство, лепршавост, синдром wunderkind-a, рођеног генија... Једном речју, ДА СЕ ВРАТИМ НА ОСНОВНО, НАШИ "ДРУГОСРБИЈАНЦИ" СУ СВЕ ТО: ЉУБИТЕЉИ ЦАРСТВА,
ПОВРШНИ, ЛЕПРШАВИ И СВИ ОДРЕДА WUNDERKIND-И, СВЕ СУПРОТНО ОД Г-ДИНА ГАЈИЋА... "Ко има уши чуће, ко има очи видеће!"