Postovana gospodjo Mila !

Vasa analiza je toliko divna, da navodi na
apsurdnu pomisao, da sa protokom vremena, prave
erudite postaju sve veca rijetkost.
Meni je narocito interesantan pasus o pariskom
Konzervatoriju " Sergej Rahmanjinov ".
Njegova Simfonija br.2 u E-molu, Op.27 (narocito
pod dirigentskom palicom Sergeja Cajkova), izvodi
se, u citavoj Sjevernoj Americi, u vokalnoj
interpretaciji neke veoma popularne pjevacice ( da
sada ne trazim ime ), i moze da se cuje na raznim
javnim mjestima , i narocito po njihovim velikim
ducanima. Svi je znaju , a kad sam jednoj koleginici rekao, da je to sto " hjumi " i pjevusi
Sergej Rahmanjinov, odgovorila mi je :
" Russian sacks ".
Ovo nas, na neki nacin, dovodi u vezu sa Vasom ,
tako tacnom konstatacijom da se " nasa mala Srbija
necka i preispituje, sta je dobila, a sta
izgubila ... ", jer ostavlja opor utisak , da
nasa nadobudna " prozapadna Vlada ", uopste
nije svjesna znacaja te ruske ispruzene ruke, koja
zbog ignorantskog odnosa tih nasih " demokrata ",
moze zauvijek da ostane, viseci u vazduhu.
Imati takav odnos, maskiran formalnim , nevoljkim
" odradjivanjem " posla, prema velikom narodu,
velike kulture i uticaja u Svijetu, koji ocigledno
zeli da pomogne, uz istovremen puzilacki i podanicki karakter nase komunikacije sa "zapadom",
koji, ocigledno , trazi i najmanju sansu za nove i
nove ucjene, znaci punu i potpunu nedoraslost
znacaju istorijskog trenutka.

Gđa Alečković- Nikolić, optimistički gleda, govoreći o svojim studentskim viđenjima ruskih izbeglica u Parizu, i kaže da je kasnije shvatila „da je ruska emigracija bila oduvek jedna od najcenjenijih i najbolje pozicioniranih iseljeničkih grupa u Francuskoj.“ Prvo – ne radi se o emigrantima, nego o izbeglicama – a drugo: nema govora o „oduvek“ – tek se dobro pozicionirao značajan broj predstavnika druge generacije tih izbeglica. Prva njihova generacija je ( uprkos svojim visokim kvalifikacijama i poreklu) među Francuzima bila poznata kao izvor jeftine radne snage za Renoove i fabrike teške industrije, kao portiri hotela i noćnih lokala, novinski kolporteri, taksi šoferi, klošari i – sa malim izuzecima, kao prihvaćeni umetnici i stručnjaci – ali uvek kao prezreni stranci sa teškom mukom dobijenim dozvolama boravka. U Drugom svetskom ratu se na Istočnom frontu, na nemačkoj strani, protiv Crvene Armije, predano borila dobrovoljačka francuska SS divizija (33e Waffen-Grenadier-Division der SS Charlemagne (französische Nr. 1 S). Nisam samo siguran da li je pariski trg (i metro stanica) Staljingrad tako nazvan u spomen da borbu te francuske SS divizije na Istočnom frontu, ili – ipak, ne? Toliko o francuskom prijateljstvu prema Rusiji. Sadašnje udvaranje Francuske Rusiji je diktirano čisto sebičnim francuskim razlozima. Sarkozi svojim stavom u odnosu na Rusiju, po mom mišljenju, odražava stav francuskog establišmenta. Njegovo elegantno bekstvo na Karibe me podseća na sličan gest jednog balkanskog predsednika (samo, taj je pobegao u Rumuniju). Siguran sam da Putin zna sve ovo, ne zaboravlja i ne oprašta – ali jako je dobro da je Rusija sada energetski toliko moćna da može sebi dozvoliti da ostavi po strani Brisel i po svom izboru sklapa pogodbe sa pojedinim državama. Nadam se samo da će u tom pogledu u velikom luku zaobići „perfidni Albion“, koji je, uostalom, kroz istoriju uvek stajao iza francuskih činjenja i nečinjenja protiv Rusije, a sam uvek bio arhi-neprijatelj Rusije.

Poštovana gospođo,
Ma da li su Francuzi zapalili Moskvu kao izraz
svoje naklonosti prema Rusiji?
General Miloradović,zapovednik zaštitnih jedinica
kod Feldmaršala Kutuzova,jeste jedan od najvećih
junaka u odbrani Rusije od,kako Vi kažete,francuske
rusofilije.Pre bitke naroda kod Lajpciga,generali
Blihner i Miloradović,provodili su sate pripremajući
pobednički napad na Francuze;Miloradović nije
govorio nemački a Blihner,Prus nije znao ruski!
Slavni i preslavni veliki Gete,bio je zapanjen
i razočaran videvši svoje sunarodnike pruse
kako se grle sa oslobodilačkom ruskom vojskom.
Gete je jednostavno smatrao da primitvni prusi
ne razumeju vrednosti koje su doneli francuzi
na bajonetima.
Na generala Miloradovića je izvršen atentat 1825g.,
u vreme dok je bio civilni i vojni zapovednik Moskve.
Društvo koje je izvršilo ubistvo(Severno) je uglavnom
sebe smatralo naprednom civilizovanom "elitom";
naime,Francuzi,Napoleon,"elita",itd su proglasili
Miloradovića da se protiv francuza bori nepristojno
jer nije naredio ruskim seljacima da snabdevaju francusku vojsku senom za konje!

Za paju

U redu to što kažeš... Samo danas rusa i francuza ima puno, imaju svoje (koliko-toliko) jake države, uticajne su, ekonomski jake...

A mene samo moj narod zanima. Za i jedne i druge me zaboli, i oni i njihova istorija. Ako izuzmemo časne pojedince...

@Srboljub Savic : “….pa dodajmo informacije, pre analiza i osuda….” I ja, i @Radgost smo izneli istorijske činjenice o Rusiji i njenom (delimičnom) iskustvu sa Francuskom.
Dobro, da vidimo neke infomacije koje pružate: „...SSSR je zato masovno proizvodio "sampanjac", sa namerom da otmenost priblizi svima, posebno radnic koj klasi.]...“ Šampanjac se u Ruskoj Imperiji proizvodio daleko pre nastanka SSSR-a. Najstariji pisani podaci kažu da je za vlade imperatora Pavla I, 1799g. na Krimu počela proizvodnja šampanjca. Ona se tokom vremena toliko razgranala i razvila, da na Svetskoj Izložbi 1900.g., u Parizu, na slepoj probi (maskirane flaše) , Gran Pri nije dobio nijedan od najboljih francuskih šampanjaca, nego ruski šampanjac prozveden u zavodima kneza Lava Sergejeviča Golicina, na Krimu. A radničkoj klasi ostavljam otmenost, SSSR i njegov šampanjac koji sovjetski vlastodršci sigurno nisu pili.
„ [A propo! Ruski kozaci, prodrevsi u Pariz, posle progona Napoleona, ostavili su ime pariskoj (ifrancuskoj) instituciji - BISTRO-u (brzo, ruski).]“ Da, to je popularna legenda – ali ne i više od toga. Stručna etimologija te reči argumentovano pobija ovu šarmantnu legendu. Između ostalog, prvo zabeleženo pominjanje te reči je iz 1884.g., čitavih sedamdeset godina posle kratkotrajnog boravka kozaka u Parizu – a (bez ulaženja u detalje), koreni te reči se nalaze u nekoliko lokalnih francuskih dijalekata.
Inače – da ponovim – smatram da je vrlo korisno što Rusija zaključuje posebne ugovore (pa i sa Francuskom), i tu (deplasirana) ljubav među njima ne treba da ima nikakve uloge, dakle – to uopšte ne osuđujem. Da zaključim jednom srpskom poslovicom: „Ljubav za ljubav, a sirenje za pare!“

Najaktivniji antiruski spijuni za vreme SSSR - Francuzi!("Istorija KGB",A.Sever)
A o ulozi Sarkozija(Sarkofaga)obavezno nabaviti i procitati knjigu Tatjane Gracove(prof. na Vojnoj akademiji Rusije)-"Sveta Rusija protiv Hazarije"!